Vinko i Moving udruga pozvali su nas na vikend u Batinu, na radno druženje :) iako smo se unapred radovali novom putovanjcu i novom kraju, vikend je daleko premašio sva naša očekivanja! krenuli smo u subotu iz Novog Sada, trebalo nam je oko 2 sata… htela sam na jogu sa Margaretom, ali smo stigli tek pred kraj, ali dovoljno da se protegnem malo sa njom i dečkima… inače, mesto je poznato po tome što se ovde održala čuvena bitka, te je spomenik, kao i čitav park oko njega, veoma lepo sređen i održavan.dok smo mi jogirali, Bojan je fotografisao predivan prizor sela i velike reke ;)kad se joga završila, pratili smo poznati putokaz do kućice, koja je tik ispod samog spomenika… na putu do tamo, virnuli smo i u Vinkovu bašticu sa ogradom od pruća ;)e, a onda stižemo na odredište – dobrodošlica i Dobra kob :)kuća nas ostavlja bez teksta! prvo: mnogo je zanimljivija od naše tipične panonske (nema klasični raspored prostorija, a ima ovu fenomenalnu terasu i sobicu na spratu, jako mi je žao što je nisam fotkala!), jer je, ovo ustvari, vinski podrum, iznad samog sela Batine. uz kuću, simpatično dvorištance :) najbolji od svega (zbog čega sam i ja želela da kupim kuću uz breg u Mošorinu!) su ovi ukopani podrumi – lagumice… uglavnom služe kao ostave, jedna je nekad bila toalet…najveća od svih – radionica i alatnica :) predivno!mali predah, pa idemo unutra…ova vrata je Vinko doneo nedavno, pa ih je ugradio sa majstorom. izgledaju kao da su oduvek tu! jako mi se sviđa što su dupla, i što su ova spoljašnja bez prozora! desno od ulaza nalazi se ovaj presimpatični trem…u kome se suše papričice… a levo od vrata je ovaj divni kutak :) klupa je napravljena od dečjeg kreveca, a dobijena na poklon od komšija Kineza :) skulpturica je delo sjajne slama ekipe :)a sad unutra, pa pravo na – hranu :) majstor Vinko napravio je svoje čuvene kolačiće sa kikiriijem (drugi sleva, koje smo degustirali u Mo), moj favorit s orasima (treće sleva), čokoladne i domaći hleb, a Margareta je bila majstorica za prvi kolač sleva i poslednje kolačice sa koprivom :) svi koji žele recepte, neka se pojave na radionicama u novembru u Mošorinu ili neka čekaju radionice u Batini sledeće godine :)sad jedno “od-zumiranje” da sagledate prostor: dakle, ulazimo u kuhinju, a na nju se nastavlja dnevna soba:levo je Vinkova spavaća (a za ovaj vikend: naša radna soba), a desno je gostinjska:na kraju dnevne sobe se, sa leve strane, nalazi špajz, a sa desne – kupatilo.i, osim ovog divnog stalka za puderisanje nosa (kakav bih rado posedovala), na kraju dolazimo i do ostave: opet jednog dugačkog podruma ukopanog u brdo! oduševljena!da vas upoznam i sa ostatkom muške ekipe – osim Bojana, ovo su članovi Moving udruge i Vinkovi prijatelji iz Varaždina, sjajni momci :)a sad malko da vidite sjajne Vinkove radove (dobio poziv za majstora za buduće Earth&Crafts radove :), kao i ovu predivnu boju zemlje, koju bih rado ostavila vidljivom, bar u nekim delovima ;)e, a sad na posao: testiramo zemlju, spremamo maltere i bacamo se na zadatak… napraviti deo tavanice! Vinko je već odavno spremio vikle (mada bi se, u ovom slučaju, mogle zvati i Vinkle, s obzirom na majstora! drugi naziv su “ćevapi”), pa smo ih doneli i postavili (ako niste probali: sjajno je, kao igrica :)onda dolazi popunjavanje mešavinom zemlja slama od gore i najteži deo – popunjavanje od dole. teško je za vrat, pa nađite svoj metod… ja mislim da ću kod mene kopirati Mikelanđela i raditi ležeći!onda smo čitavu površinu prekrili prvim slojem maltera… kako smo, iz razloga koji slede, bili “prinuđeni” da noć provedemo ovde (a ne na salašu na koji je Vinko želeo da nas pošalje) i kako nas je bilo 12, mi smo spavali ispod ovog dela – gazda je, izgleda, hteo da se uveri da garantujemo za kvalitet radova :) dok smo mi to radili, domaćin je spremao svoju čuvenu bAraniju, pa smo se dobro naklopali, zasladili kolačima i kafom i…krenuli ka selu Zmajevac, gde se, baš tog popodneva, održavao vinski maraton! u ovim predivnim baranjskim surducima oživeli su stare podrume, koji su postali jedna od najvećih atrakcija u regionu… odmah sam se setila naših u Crvenki koji propadaju napušteni (mislila sam da sam već pisala o tome, ali nisam, iako smo bili prošle godine… toliko toga se dešava, da sam u prevelikom zaostatku, ali ću nadoknaditi na zimu, obećavam! pa će, onima koji ne znaju, biti jasno o čemu pričam!)naravno, najdivnije od svega je što su sve ove kućice od naboja i što im je svima stražnji deo ukopan u samo brdo!čista fantazija! ovo je princip: platite 75 kuna i dobijete mapu i plastičnu čašu za vino i krenete u obilazak! degustirate vino u svakom podrumu, pokušavate da odgonetnete koja je vrsta i dajete ocenu… pa tako, dok ne obiđete svih dvadesetak… ako izdržite ili ne izgubite svoju mapu… ili sebe.mi smo zakasnili na maraton, ali ne i na degustaciju vina! a vino večeri je bila – graševina!svi su bili prezadovoljni koliko je lepo i slatko (ja se ne razumem, niti pijem, ali im verujem na reč!)uz sjajnu ekipu i vino, druženje i šetnja surducima nastavljeni su dok god svi nisu bili premoreni… ili: preveseli :) uglavnom, lepo smo spavali… a jutro nas je obradovalo sjajnim doručkom ;)pa je došlo vreme za nedeljne radionice. prvo, imali smo jednu spontanu, gde je Margareta učila prisutne da mese hleb :) Bojan joj je bio odličan učenik, tako da se nadamo domaćem hlebu u hlebnoj peći u Mošorinu!prvi smo dočekali, za njegov je već bilo kasno… ipak,obavešteni smo da je bio odličan i da je brzo nestao!drugu radionicu vodio je Franc, majstor za drvo. ali, pre pravljenja klupice, dobio je jedan (opet:spontani) zadatak – da napravi varjaču za ajvar! svaka mu čast! potom su momci nastavili izradu klupice,a mi smo se priključili ajvar-radionici sa Božicom, Vinkovom mamom. Bojan je bio oduševljen što se, konačno, bavim nekim ženskim poslovima :)prvo smo barili papriku i patlidžan, koji se potom melju, a zatim peku! nismo dočekali da probamo gotov proizvod, ali mu se radujemo u novembru! recept dolazi sa Vinkom ;)oprostili smo se od ove divne družine i uputili, polako, nazad… usput smo se divili lokalnoj arhitekturi…i, iznad sela Batine, a ka delu gde je Vinko, predivnim podrumima…nisu u najboljem stanju, ali se nadamo da ih njih čeka sudbina onih iz Zmajevca. ono što je (naravno, meni) najdivinije je što smo mogli da sagledamo tehnike gradnje…prizemlje u naboju, zabat u pleteru, nije li ovo predivno?!prešli smo granicu i prošli kroz Bački Monoštor, sećajući se, ako kroz maglu, da tu ima nešto što bi trebalo videti – kaštel Vamošer ! jedan od vlasnika, inače majstor za restauraciju nameštaja, ispričao nam je tužnu priču ovog zdanja koje propada, prepušteno samo njihovoj brizi…još jedan sjajni potencijal, sa termalnim izvorima i zatrpanim jezerima u blizini, sa konjušnicom sa kovanim stubovima i puno priča i istorije… da smo samo malo pametniji, pa samo obilazak dvoraca po Vojvodini mogao bi biti jedna fenomenalna turistička priča!i,posle 3 godine, dođosmo nazad u lepi Sombor… odluka je jednoglasna – ovo je, definitivno, najlepši vojvođanski grad (izvini, Novi Sade moj, ti si to nekad bio…)! dobro smo se naručali u gradskoj kafani, pa, krenuli u obilazak još jednom… obradovali smo se da vidimo da je ovaj sjajni bioskop sređen i u funkciji,a oduševila nas je urednost i briga za gotovo sve građevine u širem centru… kao i mnogi predivni detalji. meni ovaj pogotovo: a ovo se svidelo Bojanu:a tek što nas je ova tavanica u ulazu u zgradu matičara ostavila bez teksta!na kraju, sa Vesnom, Vladom i Milošem, uživali smo u popodnevnoj kafi, kolačima i razgovoru… samo nas je veče poteralo. do sledećeg puta… i bez sličnih intervencija, molim :)

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin