.6-7.avgust provela sam rušeći deo zida ka komšijama, za novi zid naše prototip kućice. sve sam lepo sortirala i pripremila za novu reciklažu. i taman kad sam se u petak spremala da krenem kući, razočarana što nisam našla ni bageristu ni kopače, Duša mi je doveo komšiju da se dogovorimo! juhu, sve je bilo spremno za početak subotnjih radova!Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine podržao je i delom će finansirati prototip kuće od prirodnih materijala

ujutru su stigli majstor Sava (vredan, ali nažalost, samo priučen) i mladi Goran (kuvar po struci, trenutno bez zaposlenja, ali mnogo vredan i sposoban momak!), te smo zajednički premerili dužine budućih temelja i dijagonale, pa su krenuli da kopaju, dok smo Bojan i ja vadili postojeći deo temelja na jednoj strani… bagerista iz Titela nije hteo da dođe, rekao mi je da uzmem 4 radnika iz sela i da im platim da ručno iskopaju… i bio je u pravu – osim što je bilo dovoljno samo 2 radnika! za 6 sati uspeli su sve da završe i baš smo bili zadovoljni… ipak, to verovatno zavisi od toga gde se kopa, koliko je zemlja rastresita i što je bilo mnogo kiša…a kad su otišli, Bojan i ja smo seli da popijemo zasluženu kafu ;) i hladnu vodu sa limunom i mentom, naravno :)a evo kako se, za one koji ne znaju, seče kanap, kad nemate makaze pri ruci ;) ne isprobavati kod kuće :) dok su oni kopali temelje, ja sam odlučila da se, konačno, posvetim našem starom zidu od slame- da ga završimo i konačno okrečimo – za početak sam sanirala ono što je kiša u prethodne dve godine isprala…a biće potrebno još nekoliko slojeva.. tad sam se vodila knjigama i savetima iz njih, ali je iskustvo na terenu, ipak, najbolje… dakle, ako lepite blato preko neke veće drvene površine, prethodno na nju zakucajte ekserčiće, tad sigurno neće otpadati… i koristite mešavinu zemlja-slama, mnogo je krupnija od pleve i bolje se vezuje i armira u ovoj situaciji. uradili smo testove blatnih maltera za zidanje – levo je sa 10% kreča, a desno sa 20%. Odlučili smo se za 10%, jer je mnogo manje ispucao, to je ta čudna osobina kreča i zemlje…vratimo se sada kućici, počelo je postavljanje temelja… iskoristili smo gotovo sve stare cigle koje smo imali u dvorištu, juhu, njih gotovo 2000! znam da više niko danas ne kopa  na 80, ali sam ja insistirala.mešanje maltera i ređanje cigala…dok nismo shvatili da temelji nisu 40cm, kako smo tražili, pa je Bojan uzeo metar u svoje ruke i… nadzor je počeo!e, sledeće jutro smo koristili vagresi merili visine u uglovima…kako bismo nivelisali naše temelje…a evo kako izgledaju slojevi mošorinske zemlje :) u međuvremenu, i u bašti je štošta niklo – nikad ovoliki paradajz!majstori su radili od 6 do 14h, a posle smo se mi bavili raznim stvarima. u subotu popodne došao nam je naš dragi Vinko i sve vreme ostao sa nama. upalio je najbolju vatru u peći do sad, pa smo posle olepili mesta gde dim (još uvek) izlazi na zidu…  a imali smo i nekoliko volontera ovoga puta, žao mi je što nemam slike sa Marinom, Anom i ekipom iz Kovačice, Vladom – pošaljite…u ponedeljak nam, konačno, stigoše i cigle, pesak, šljunak i kreč… taman kad nam je starih cigli za temelje ponestalo. bio je to zanimljiv dan za vozačem i vlasnikom firme ;)skinula sam i ostatak zida ka komšijama, nažalost, ali tu želimo novi od naboja i letnju kuhinju.dođosmo mi i do novih cigala.priprema maltera od pola 6 ujutru… lepo je počelo, ali se nije lepo završilo… majstor nije hteo da kvasi cigle, jer ga je usporavalo. a ja nisam nikakav autoritet – žensko i ne umem da podviknem! Bojan nije bio tu, pa nije imao ko da insistira. tek kad su nam došli Ana i ekipa, rekli smo da moraju da se kvase, ali to nije bilo dovoljno… tako da sam nezadovoljna i deo zida iznad temelja radiMO ponovo. ako ikad budem uzimala nove majstore, prvo će na usmeni, pa na praktični test. sa priučenima je gotovo. kao i sa ciglama bez kvašenja. a i počeću da vičem.u međuvremenu sam otišla da vidim kako izgledaju “žabice” za naboj kod komšija.a Vinka nije mrzelo da ode do Čuruga biciklom (rekli su nam da možemo da kupimo zemlju iz ciglane, jer nam za naboj treba preko 20 tona!), pa je doneo tri kesetine zemlje na test… samo, čudna neka zemlja, sva se razdvaja u listiće, a teško ju je i nakvasiti u vodi – verovatno previše gline.e, onda sam ja morala da skoknem do brega i uzmem grumen njihove “crvene” zemlje da je uporedim…malo smo se zezali, ali mi se boja svidela (nije kao iz Kumodraža, ali skoro), pa se nadam da ću njome olepiti peć do zime. u pauzi, jedan đir po selu sa Dušom… a onda, poslednji dan, odlučismo da testiramo zemlju za naboj: čurušku i ovu što smo dobili kopanjem temelja… ta-da, evo kako izgleda :) hvala Vinkiću na improvizovanoj oplati, a meni za ideju za nabijač :) još samo da nađemo dobru oplatu, iskopamo (za ukopani) staklenik ili nađemo puuuno zemlje i krećemo…

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin