{"id":7549,"date":"2015-02-09T17:38:42","date_gmt":"2015-02-09T17:38:42","guid":{"rendered":"http:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=7549"},"modified":"2016-01-28T19:29:14","modified_gmt":"2016-01-28T19:29:14","slug":"bela-crkva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=7549","title":{"rendered":"Bela Crkva"},"content":{"rendered":"

iz arhive: 16-17.avgust 2013.<\/strong>\"prozori<\/a>\"vrataBojan i ja smo se slo\u017eili u jednom – Bela Crkva je ubedljivo najlep\u0161a vojvo\u0111anska varo\u0161ica!<\/p>\n

<\/a>\"149<\/a>Bela Crkva,\u00a0gradsko naselje sa oko 9.000 stanovnika,\u00a0<\/span>dobila je ime po staroj crkvici na koju su nai\u0161li prvi naseljenici.<\/span>\u00a0<\/span>u kotlini reke Nere,\u00a0<\/span>oivi\u010dena Karpatima, pru\u017ea se ka Panonskoj niziji\u00a0<\/span>na krajnjem jugoistoku Vojvodine.\u00a0<\/span>osim Nere, u blizini su i vodeni tokovi Dunava, Kara\u0161a, kanala DTD, kao i nekoliko jezera, pa je zovu i \u201evojvo\u0111anska Venecija\u201c, a\u00a0<\/span>imala jo\u0161 tri imena: Fehertemplom (ma\u0111.), Weisskirchen (nem.) i Biserica Alba(rumunski). ovde je nekada \u017eivelo vi\u0161e nacija i govorilo se vi\u0161e jezika, a danas je prete\u017eno srpsko naselje.\"312<\/a><\/span>okolina Bele Crkve je bila naseljena jo\u0161 u praistorijsko doba.<\/span>\u00a0<\/span>ovde su boravili Skiti, Kelti, Tra\u010dani, Da\u010dani, a\u00a0<\/span>krajem I veka p.n.e.<\/span>\u00a0po\u010dinje period rimskih osvajanja, tokom kog dolazi<\/span>\u00a0do nadiranja Sarmata, pa Huna i Gota, da bi ga naselili Avari i Sloveni.\"127<\/a>Ma\u0111ari u 9.veku, uz pomo\u0107 Vizantije, formiraju svoju dr\u017eavu u \u010diji je sastav u\u0161lo i podru\u010dje Ju\u017enog Banata. turska vojska 1552. godine zauzima ovo podru\u010dje i upravlja sve do 1717. godine, kada ga preuzima Austrija.\u00a0osnivanje Bele Crkve pripisuje se grofu Mersiju, prvom guverneru Banata, koji je naredio kolonizaciju, te je 1725-27. naseljeno prvih 200-300 Nemaca<\/span>\u00a0iz frana\u010dke, \u0161vapske, hesenske i virtember\u0161ke provincije.<\/span>\"157<\/a>u vreme vladavine Marije Terezije, Bela Crkva do\u017eivljava procvat, iza kog stoji te\u017eak rad nema\u010dkih trgovaca, zanatlija i vinogradara.\u00a0Srbi je\u00a0<\/span>naseljavaju 1<\/span>742, a ne\u0161to kasnije Rumuni, Jevreji, Cigani, Ma\u0111ari i \u010cesi, ali je sve do II svetskog rata ve\u0107insko stanovni\u0161tvo bilo nema\u010dko.<\/span>\"107<\/a>radi za\u0161tite od Turaka, Austrija je formirala Vojnu granicu, u \u010dijem se\u00a0sastavu<\/span>\u00a0nalazila \u00a0Bela Crkva\u00a0<\/span>sve do njenog rasformiranja 1872. zbog sve uspe\u0161nijeg privrednog razvoja, dobila je status grada\u00a01815<\/span>. pod vla\u0161\u0107u Austro-Ugarske ostaje sve do oslobo\u0111enja 1918, kada je pripojena Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.\"133nakon Oktobarske revolucije u Rusiji, ovde dolazi veliki broj Rusa.\u00a0u II svetskom ratu bila je pod nema\u010dkom vla\u0161\u0107u, a nakon rata grad su, svojevoljno ili pod prisilom, napustili svi Nemci starosedeoci.\u00a0<\/span>njihova imovina podeljena je kolonistima iz Crne Trave, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Like i Korduna.\"153<\/a>po\u010detkom 20.veka pored grada je zasa\u0111eno 10 hiljada lanaca vinograda, a proizvodilo se 50-60.000 hektolitara vina.\u00a0<\/span>osim vina, stanovni\u0161tvo se bavilo proizvodnjom rakije, likera i konjaka za izvoz u Evropu, kao i uzgojem svilene bube.\u00a0<\/span>ve\u0107ina vinograda je iskr\u010dena posle 1945, dolaskom novih stanovnika.<\/span>\"155<\/a>Bela Crkva ima dugu istoriju cve\u0107arstv<\/span>a, a “karneval cve\u0107a” ovde se odr\u017eava od 1852!<\/span>\"131a<\/a>jo\u0161 uvek \u010duva ostatke lepote srednjoevropskih gradova i mnoge navike Evropljana, me\u0111u kojima je i tradicija ure\u0111ivanja ku\u0107a…<\/span>\"135anajzna\u010dajniji objekti nastali su krajem\u00a018.veka u baroknom stilu (rimokatoli\u010dka i\u00a0pravoslavna crkva, zgrada op\u0161tine, dom vojske, vatrogasni dom), akona\u010dni izgled gradu daju objekti sazidani i rekonstruisani u stilu secesije!\"277<\/a>rumunska pravoslavna crkva “So\u0161estiju Svetog Duha” podignuta je 1872. i predstavlja svojevrsno umetni\u010dko delo. podignuta je na mestu nekada\u0161njeg \u010duvenog hotela “kod\u00a0turske glave”, po projektu gradskog in\u017eenjera Rudolfa Degena. zbog malog broja vernika, slu\u017eenja se odr\u017eavaju neredovno.\"100<\/a>rimokatoli\u010dka crkva Sv. Ane\u00a0podignuta je 1806. godine sa 3 oltara, nekoliko vrednih ikona, slika i fresaka.\u00a0\"122<\/a>ruska crkva je izgra\u0111ena\u00a01931. zahvaljuju\u0107i donaciji kneza Dimitrija \u0160ahovskog, koji je organizovano i prikupljanje ostalih priloga za gradnju. crkva je gra\u0111ena u prepoznatljivom ruskom stilu, sa jednim centralnim i dva mala kubeta.\"121<\/a>vatrogasni dom\u00a0je sagra\u0111en 1785, u vreme i po propisima Vojne granice. prvobitno je bio u funkciji gostionice “zlatni jelen”, kasnije privatna trgova\u010dka i stambena zgrada, pa vatrogasni dom. \"117<\/a>jednospratni objekat pravougaone osnove gra\u0111en je debelim i masivnim zidovima, svodovima velikih raspona, veoma strmim krovom i doksatom na ju\u017enoj i zapadnoj fasadi. posebno je obra\u0111en zabat na glavnoj fasadi.\u00a0<\/span>ispod ve\u0107eg dela ku\u0107e postoji podrum.<\/span>\"118<\/a>jedna je od retkih gra\u0111evina iz tog vremena. objekat je saniran 2001-03.<\/span>\"119a<\/a>me\u0111u va\u017enim objektima, isti\u010de se i zgrada\u00a0op\u0161tina Bela Crkva:\"126bkao i istorijski arhiv iz 1862. i povr\u0161inom blizu 900 kvadrata.\"104nama su, od samog arhiva, bili mnogo zanimljiviji ovi detalji na fasadi, koji svedo\u010de o tradiciji gajenja vina u ovom podru\u010dju…\"103<\/a>me\u0111u vrednim objektima je i\u00a0biblioteka koja nastavlja tradiciju biblioteka i \u010ditaonice iz 1890. i 1892, a nama je vredna zbog ovih jednostavno divnih izloga!\"270<\/a><\/strong>kompilaciju najlep\u0161ih prozora i vrata Bele Crkve ve\u0107 sam napravila u uvodu pri\u010de, a ovde \u0107emo “uveli\u010dati” samo neke od njih, jer bi bilo previ\u0161e da ih sve prikazujemo… ipak, sve je toliko lepo, da bi najbolje bilo da se u to sami uverite!\"151<\/a>prime\u0107ujemo\u00a0kibicovanje na svakom koraku,\"255u gotovo svakom sokaku,\"257a kad za\u0111ete u neki od ulaza i tamo je sve lepo i o\u010duvano!\"141odu\u0161evljeni ovim jednostavnim ajnfort kapijama,\"147a<\/a>bojama,\"254kao i “lalo\u0161kim” detaljima.\"145<\/a>prosto nismo znali gde pre da idemo, \u0161ta da izostavimo,\u00a0\u00a0\"266\u0161ta za slede\u0107i put da ostavimo…\"138<\/a>na glavnu ulicu se vratismo,\"272ada kafe pauzicu zaslu\u017eenu napravimo ;)\u00a0\u00a0\"279preko puta parka, jo\u0161 jedna lepo sre\u0111ena :)\"280Bojana fascinira o\u010duvanost starih izloga,\"275<\/a>a mene boje ;)\u00a0\"283i jo\u0161 jednom – boje, ali i razli\u010diti oblici svakog od prozora…\u00a0\u00a0\"291aipak, od svega najlep\u0161i su nam – secesijski izlozi :)\u00a0\"izloziza nepoverovati kako su dobro o\u010duvani!\"274a\u00a0da ne spominjemo tek kako su znala\u010dki izvedeni ;)\"259definitivno najlep\u0161i u Vojvodini, ali verujemo da mogu da pariraju bilo kom u Evropi!\"261<\/a>ono kad ne znate \u0161ta \u0107ete od secesijske sre\u0107e ;)))\"281jo\u0161 neki ku\u0107erci sa secesijskim motivima,\"299a<\/a>o\u010duvane kapije,\"313\u010dak i tamo gde nisu zadr\u017eavali izloge, bar su sa\u010duvali fasadnu dekoraciju…\"285<\/a>a kad ve\u0107 vi\u0161e nismo mogli da \u0161etamo po avgustovskoj vru\u0107ini, seli smo u kola i obi\u0161li ostatak ulica, da slu\u010dajno ne propustimo ne\u0161to! sre\u0107a, jer bismo ostali uskra\u0107eni za ovu lepu damu\"289<\/a>predivnog zabata!\"290<\/a>a kad smo po\u0161teno “odradili” obilazak, po\u0161li smo na zaslu\u017eeno rashla\u0111ivanje – prvo do reke Nere (kakvo predivno ime :)\u00a0\"314ina\u010de,\u00a0Nera\u00a0je reka duga svega 124 kilometra, leva i najmanja pritoka Dunava. izvire u Rumuniji, a u na\u0161u zemlju ulazi kod sela Kusi\u0107a. predstavlja prirodnu granicu Srbije i Rumunije u du\u017eini od 27 kilometara. jako je plitka, ali bistra i zanimljiva, du\u0161u dala da se uz nju kampuje!<\/span>\"315a kad smo obi\u0161li Neru, red je bio da posetimo bar jedno od belocrkvanskih jezera!\u00a0postoji 6 ve\u0107ih i vi\u0161e manjih ve\u0161ta\u010dkih jezera\u00a0razli\u010dite veli\u010dine i dubine,<\/span>\u00a0nastalih eksploatacijom \u0161ljunka. \"317mi smo u\u017eivali u popodnevu na gradskom jezeru sa lepo ure\u0111enom pla\u017eom, gde smo saznali da je Bela Crkva bila jedan od najsun\u010danijih gradova u Jugoslaviji!<\/span>\"316<\/a>kad smo se dobro odmorili, nastavili smo dalje,\u00a0iz Bele u Crvenu Crkvu!<\/span>\"404<\/a>gde smo, usput, “uhvatili” ovo staro doma\u0107instvo!\u00a0<\/span>\"405<\/a>do sela Jasenova, kroz koga prolazi prva \u017eelezni\u010dka pruga u biv\u0161oj Jugi,\u00a0prva u Vojvodini i \u010detvrt veka starija od one izme\u0111u Beograda i Ni\u0161a,\u00a0<\/span>pu\u0161tena u rad 1856. bila je to pruga sa konjskom vu\u010dom za prevoz rude iz moldavskih rudnika, a dve godine kasnije njome je pro\u0161la i prva lokomotiva. Jasenovo je tada, sa lo\u017eionicom, radionicom, vodotornjevima za punjenje parnih lokomotiva, ugljarnicom i okretnicom bilo glavna stanica…\u00a0\"415naziv sela poti\u010de od drveta jasen, a za simbole grba uzeto je drvo jasena i vila, koja je, po predanju, \u017eivela u jasenovim \u0161umama i \u010duvala selo!<\/span>\"406na potezu iza pruge nai\u0161li smo, verovali ili ne, na logor, pravi pravcati, koji izgleda ba\u0161 kao da je ju\u010de napu\u0161ten! a, ustvari, je \u00a0pravljen od strane\u00a0italijanske filmske ekipe 2005. za potrebe filma \u201eOdvojena deca\u201d (I figli strappati.)\"412ja sam bila pomalo u \u0161oku, a Bojan uvek spreman na \u0161alu…\"414<\/a>na putu od Jasenova ka Vlajkovcu, prolazimo pored Uljme \"416\"<\/a>(hvala kolegi Dimitriju Marinkovi\u0107u ;)<\/span>\"417\"<\/a>\u00a0u daljini Vr\u0161a\u010dke planine…\"418\"<\/a>sti\u017eemo u\u00a0Vlajkovac, do dvorca koji je sagradio\u00a0grof \u0110er\u0111 Mo\u010donji<\/span>\u00a0<\/span>1859. \u00a0udajom,\u00a0grofica Georgina Mo\u010donji imanje i dvorac donosi u miraz poznatoj plemi\u0107koj porodici Bisingen-Nipenburg\u00a0<\/span>1888, koja ga je zadr\u017eala u svom posedu do kraja II svetskog rata, kada im je zakonom o nacionalizaciji oduzet.\u00a0\"419<\/a>slobodnostoje\u0107i spratni objekat pravougaone osnove u stilu \u00a0klasicizma sa lepom i bogatom dekoracijom, naro\u010dito u kovanom gvo\u017e\u0111u, a\u00a0<\/span>f<\/span>asade karakteri\u0161e simetrija i klasicisti\u010dki ulaz.<\/span>\"422<\/a>frasada okrenuta parku je predivno obra\u0111ena, sa terasom od kovanog gvo\u017e\u0111a, a iznad centralnog dela se nalazi \u00a0piramidalni krov sa interesantno zavr\u0161enim detaljima. <\/span>\"425dvorac je predstavlja spomenik kulture od velikog zna\u010daja, ali se nalazi u veoma lo\u0161em stanju, \u0161to je velika \u0161teta!<\/span>\"423<\/a>nakon Vlajkovca, skoro nas hvata mrak, pa \u017eurimo nazad ka Zrenjaninu i odlu\u010dujemo se za nepostoje\u0107i put ka Toma\u0161evcu… na putu zastajemo, \u010dini mi se, u Alibunaru…\"431\"<\/a>u\u010dinilo nam se da je i ovo neki dvorac… sre\u0107a, pa je pao mrak i naterao nas da se vratimo ku\u0107i ;)\"433\"<\/a>ostavljamo opet na\u0161u Vojvodinu na neko vreme… i vodimo vas dalje u Evropu.\"311<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

iz arhive: 16-17.avgust 2013.Bojan i ja smo se slo\u017eili u jednom – Bela Crkva je ubedljivo najlep\u0161a vojvo\u0111anska varo\u0161ica!<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_price":"","_stock":"","_tribe_ticket_header":"","_tribe_default_ticket_provider":"","_ticket_start_date":"","_ticket_end_date":"","_tribe_ticket_show_description":"","_tribe_ticket_show_not_going":false,"_tribe_ticket_use_global_stock":"","_tribe_ticket_global_stock_level":"","_global_stock_mode":"","_global_stock_cap":"","_tribe_rsvp_for_event":"","_tribe_ticket_going_count":"","_tribe_ticket_not_going_count":"","_tribe_tickets_list":"[]","_tribe_ticket_has_attendee_info_fields":false,"footnotes":""},"categories":[1041,128],"tags":[272,274,273,275,276],"class_list":["post-7549","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blog","category-putovanja","tag-bela-crkva","tag-dvorac-vlajkovac","tag-jasenovo","tag-reka-nera","tag-secesija-bela-crkva"],"post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7549","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=7549"}],"version-history":[{"count":115,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7549\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7774,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7549\/revisions\/7774"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=7549"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=7549"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=7549"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}