{"id":6839,"date":"2015-01-19T08:27:48","date_gmt":"2015-01-19T08:27:48","guid":{"rendered":"http:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=6839"},"modified":"2016-01-28T19:30:23","modified_gmt":"2016-01-28T19:30:23","slug":"segedin-ne-kupovini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=6839","title":{"rendered":"Segedin (bez kupovine :)"},"content":{"rendered":"

iz arhive – maj 2013.<\/strong>
\nznam, znam! u Segedin se ide samo i isklju\u010divo u kupovinu<\/span>… jedino je nama izlizao \u0111onove koje nismo zamenili novim i napunio o\u010di i srce lepotom secesije… usput se potkralo jo\u0161 \u0161to\u0161ta, pa da krenemo…<\/span>\"69<\/a><\/strong><\/p>\n

od Makoa do Segedina ima tridesetak kilometara ili pola sata vo\u017enje! a kad vas jo\u0161 put nanese kroz mali Sombor (Kiszombor) gde nabasate na napu\u0161teni\u00a0R\u00f3nay ka\u0161tel, a prvi susret sa Segedinom bude kroz deo grada koji se zove Sirig, ose\u0107ate se, skoro, kao kod ku\u0107e…\"73<\/a>ubrzo sti\u017eemo u Segedin, ali je ve\u0107 kasno, pa \u0107emo, umesto da \u0161etamo, da po\u010dnemo pri\u010dom za laku no\u0107:\u00a0na u\u0161\u0107u reke Mure\u0161 u Tisu, a\u00a0<\/span>d<\/span>anas na obe obale Tise (kao najve\u0107i grad na njoj), u<\/span>\u00a0sredi\u0161njem delu Panonske nizije, nalazi se osun\u010dani Segedin. <\/span>n<\/span>aziv grada ima dvojako tuma\u010denje \u2013 jedni smatraju da je nastao od re\u010di \u00abugao\u00bb (<\/span>sz\u00f6g<\/i>), jer Tisa te\u010de tako kroz grad, a dugi da poti\u010de od re\u010di \u00abostrvo\u00bb (<\/span>sziget)<\/i>. <\/span>\"01<\/a>a dok, pre polaska, u\u017eivamo u ispijanju kafe u \u0161umarku ispred hostela, jo\u0161 i ovo:\u00a0<\/span>naseljen jo\u0161 u anti\u010dko vreme,\u00a0odakle poti\u010de i latinski naziv Partiscum za grad, a postoji i legenda da je Atila Bi\u010d Bo\u017eji bio negde na ovom podru\u010dju.\u00a0prvi put se pominje 1183. u povelji kralja Bele III.\u00a0u invaziji Mongola grad je razru\u0161en, ali je ponovo podignut. u 14.veku postaje najva\u017eniji grad ju\u017ene Ugarske, zbog \u010dega ga \u017digmund Luksembur\u0161ki okru\u017euje zidinama. status slobodnog grada dobio je 1498.\u00a0\"03<\/a>Turci ga osvajaju 1543, kada postaje sedi\u0161te sand\u017eaka i de\u0161ava se ne\u0161to veoma va\u017eno \u2013 dolazak PAPRIKE sa orijenta, koja postaje simbol grada! oslobo\u0111en je 1686, a 1715. je opet dobio titulu slobodnog grada. Habzbur\u0161ki vladar Karlo III dao je gradu grb koji je i danas va\u017ee\u0107i. nastavio je da raste i da se razvija, sve do velike poplave iz 1879, koja je uni\u0161tila 95% grada. Franc Jozef I posetio je grad i obe\u0107ao da \u0107e \u00abbiti mnogo lep\u0161i nego pre poplave\u00bb. u tome je uspeo!\"secesija<\/a>to je upravo ono najlep\u0161e \u0161to Segedin nudi – secesija!\u00a0za veoma kratko vreme u gradu je nastalo pedesetak gra\u0111evina, jedni\u00a0inspirisani evropskim uticajima, a drugi\u00a0<\/span>narodnim graditeljstvom i tradicijom (prirodni motivi, srca, li\u0161\u0107e i lale.)\u00a0posebno je interesantan motiv vode, koji se javlja u vidu talasa i linja, verovatno inspirasan polo\u017eajem Segedina na u\u0161\u0107u dve reke. \u00a0mi smo napravili jednu skra\u0107enu verziju, a vi ako \u017eelite, evo je pro\u0161irena ovde<\/a>.<\/span>
\nu projektovanju se posebno isti\u010du arhitekte: Ede Ma\u0111ar (koga porede sa Gaudijem), Ferenc Rajhl (koji nam je poznat iz Subotice), ali i druge arhitekte iz Budimpe\u0161te\u00a0: Lipot Baumhorn, Eden Lehner, Lajo\u0161 Ibl, Alfred Hajo\u0161 i Erne Ferke. \u00a0\"08<\/a>na putu do prve secesije nailazimo na\u00a0palatu Milk\u00f3, koju su projektovali Parto\u0161 \u0110ula (P\u00e1rtos\u00a0Gyula) i Lechner \u00d6d\u00f6n (Odon Lehner) u stilu francuske neorenesanse 1883. zgrada ima reprezentativnu ulaznu kapiju, kvadratno dvori\u0161te sa lo\u0111om i glazirane krovne plo\u010dice.<\/span>\"05<\/a>iako nam ova\u00a0predivna secesija nije bila “na spisku”, nismo mogli, a da je ne primetimo… jedva sam prona\u0161la da se radi o Beregi ku\u0107i, projekat iz\u00a0<\/span>1902\u20131903. za\u00a0<\/span>profesora Vi\u0161e tehni\u010dke \u0161kole Pal Kotaija (K\u00f3tay P\u00e1l), za Lajo\u0161 Beregija, profesora srednje \u0161kole. projektovana je kao stambeno-poslovna zgrada, a za vreme II sv.rata pretvorena u skloni\u0161te.\u00a0\"06<\/a><\/span>zgrada predstavlja izuzetan spoj<\/span>\u00a0fasadne opeke i secesijskih detalja, na kojima se ogledaju ve\u0161tine lokalnih kova\u010da, limara, tesara i zidara.\u00a0<\/span>\"07<\/a><\/span>posebno su inspirativni ukrasi od kovanog gvo\u017e\u0111a i prelepi\u00a0<\/span>zgrafito\u00a0<\/span>crte\u017ei u podno\u017eju ugaone kule<\/span>.<\/span>\"10<\/a>usput prolazimo pored po\u0161te i pozori\u0161ta i dolazimo na prvo planirano odredi\u0161te!\"14<\/a>prva u nizu ekstravagantnih lepotica je Doj\u010deva najamna palata, projekat lokalnog arhitekte Mihalja Erdeljija<\/span>\u00a0(<\/span>fasadu i stepeni\u0161te projektovao je Lehner).\u00a0<\/span>sagra\u0111ena 1900-1902. i predstavlja jednu od najlep\u0161ih varijanti ma\u0111arske secesije! <\/span>\"12<\/a>srca, isprepletane lale i drugi ukrasi u \u017dolnai keramici (Lehner je tesno sara\u0111ivao sa Vlimo\u0161em \u017dolnaijem, vlasnikom fabrike<\/span>),\u00a0sa ukrasima u kovanom gvo\u017e\u0111u na balkonima, pravi su praznik za o\u010di :) <\/span>\"13<\/a>preko puta Doj\u010deve palate, nalazi se secesijska statua Pi\u0161te Danka sa violinom i grmom divljih ru\u017ea, jo\u0161 jedan rad\u00a0Ede Ma\u0111ara iz 1912. Pi\u0161ta je bio\u00a0<\/span>veoma poznat romski muzi\u010dar, kompozitor i virtuoz na violini. legenda ka\u017ee da, kad nevina devojka prolazi pored statue, on svira melodiju koju jedino ona mo\u017ee da \u010duje…\"17<\/a>na putu do narednog remek dela, prolazimo pored ove eklekti\u010dne gospe…\"18<\/a>i sti\u017eemo pred\u00a0Grofovu palatu, projekat Ferenca Rajhla iz 1912. za advokata Arpad Grofa, koji je \u017eeleo da ova namajnma zgrada bude dom imu\u0107nih ljudi od karijere, kao \u0161to je bio i on sam….\"20<\/a>funkcija i izgled palate nisu se menjali u poslednjih 100 godina:\u00a0<\/span>u prizemlju su prodavnice, a stanovi na spratu. obo\u017eavamo predivne drvene izloge!<\/span>\"22<\/a>interesantni detalji i obrada fasade, me\u0111u kojima se posebno isti\u010de ovaj bo\u017eanstevni mozaik, koji me malo podset<\/span>io na onaj na bolnici<\/span>\u00a0u Novom Sadu,<\/span>\"21<\/a>sa iznena\u0111uju\u0107e lepim i prostranim ulazom u zgradu!\"23<\/a>sve je toliko lepo, da nismo vi\u0161e znali gde da gledamo, niti \u0161ta da fotografi\u0161emo!\"24<\/a>iako je i ova projektovana u doba secesije, ipak je svrstavamo u eklektiku, jer ima odlike drugih stilova…\"25<\/a>a naro\u010dito su zanimljivo re\u0161eni ukrasi oko vrata i prozora!\"26<\/a>put nas, zatim, vodi do\u00a0Moricove ku\u0107e, koju je projektovao Rajhl, a izgra\u0111ena je 1910-12. za po\u0161tanskog slu\u017ebenika Jo\u017eefa Morica. \"28<\/a>ornamentika od \u017dolnai keramike, ograde od kovanog gvo\u017e\u0111a i murali su davno uklonjeni, ali je 2007, kada je prodata privatnim vlasnicima, sve vra\u0107eno u prvobitno stanje – bravo za vlasnike!<\/span>\"30<\/a>pre puta ove zgrade, nalazi se trg Sv.I\u0161tvana sa\u00a0vodotornjem koji je podignut 1904. po projektu Silarda Zelinskog. za njega je kori\u0161ten armirani beton, zbog \u010dega ima kapacitet od preko 1000 m3, a jarbol je visok skoro 55 metara. u vreme kad je podignut bio je najvi\u0161i vodotoranj na svetu!\"31<\/a>po prvi put vidimo ovu tiplogiju objekata u secesiji i stvarno je prijatno iznena\u0111enje :)\"32<\/a>odatle idemo do slede\u0107eg tornja, crkvenog ovoga puta,\"33<\/a>a razlog na\u0161eg dolaska je\u00a0reformatska palata, projekat Ede Ma\u0111ara iz 1912, a u njoj su bili stanovi za sve\u0161tenstvo i polaznike \u0161kole. interesantna gra\u0111evina u obliku slova “v” sa balkonom iznad glavnog ulaza. \"35<\/a>na\u017ealost, za ovu palatu vezana je tragi\u010dna pri\u010da o arhitekti Ma\u0111aru. kako se zaljubio u \u017eenu svog klijenta, a njegova \u017eena odbila da mu da razvod, izvr\u0161io je samoubistvo ba\u0161 u ovoj zgradi u 35. godini \u017eivota! projektovao je najlep\u0161e zgrade grada, \u0161ta bi bilo da je po\u017eiveo…\"37<\/a> na jednoj fasadi je mozaik sa prikazom \u017eetve, a na drugoj setve. renovirana je 1991, u njoj se nalaze kancelarije i stanovi, a u prizemlju prodavnice.\u00a0\"40<\/a>preko puta palate, nalazi se Anna spa, termalni i vodeni park!\"42<\/a>\u00a0usput smo nai\u0161li na ovaj lepi kompleks zgrada,\"43sli\u010dnih boja i tonova,\"44<\/a>kao i ove dve slatke, mada secesije nepoznatih autora,\"45<\/a>i pored ove, do one koju tra\u017eimo!\"49<\/a>kada smo videli da je ova roza, Gold\u0161mitova najamna palata, ozna\u010dena kao vredna vi\u0111anja, veoma smo se iznenadili, jer spolja izgleda potpuno neinteresantno. projektovao je Ede Ma\u0111ar, a podignuta je 1905, a 50-ih godina potpuno je ogoljena. \"46<\/a>ipak, ono \u0161to smo videli u ulaznom hodniku bilo je vrlo iznena\u0111uju\u0107e: o\u010duvani su originalni ukrasi – francuske balerine u pokretu!<\/span>\"47<\/a>a, onda nam je bio potreban predah i rashla\u0111ivanje…\"50<\/a>da bi nas privukla ova zgrada, koja veoma podse\u0107a na novosadsku sinagogu, u trenutku kad je iz nje izlazila jedna \u017eena… pitali smo je kako da u\u0111emo u sinagogu preko puta,\u00a0i ona nas je, mada veoma nevoljno i nervozno, u istu pustila! kad je shvatila da nemamo forinte za ulaznice, potpuno je poludela, ali smo dali donaciju, pa nas je, potom, isterala :)<\/span>\"51<\/a>ipak, uspeli smo, jer se spolja, od drve\u0107a, ne naslu\u0107uje veli\u010dina i lepota ovog zdanja! jedna od najlep\u0161ih sinagoga Evrope,\u00a0<\/span>nova sinagoga je projekat Lipota Baumhorna (autora 22 sinagoge u Ma\u0111arskoj\u00a0!), a podignuta je 1903. u mavarskoj varijanti secesije. <\/span>\"53<\/a>renovirana je 1989.godine, a danas je okru\u017euje mali park i slu\u017ei za koncerte i retka okupljanja Jevreja u jesen. \u00a0zavr\u0161ni kamen oltara napravljen je od mermera iz Jerusalima<\/span>, a koristili su i akaciju \u00a0iz doline Nila.<\/span>\"56<\/a>do izgradnje ove veli\u010danstvene sinagoge ne bi do\u0161lo da nije bilo saradnje u\u010denog velikog rabina Imanuela Leva i Lipota Baumhorna.<\/span>\"57<\/a>najlep\u0161i deo sinagoge je unutra\u0161njost kupole koja simbolizuje Svet\u00a0! delo je Mik\u0161e Rota, jednog od svetski priznatih umetnika za izradu vitra\u017ea. zahvaljuju\u0107i unutra\u0161njosti kupole i vitra\u017eima predstavlja jednu od najprofinjenijih gra\u0111evina! pogled gore :)\"55<\/a>najamna palata Ungara i Majera (Ungar-Mayer) podignuta je 1911.po projektu Ede Ma\u0111ara. pripada poznoj secesiji, bez mnogo ornamentike, najavljuje modernu. unutra\u0161njost je mnogo bogatija. \"64<\/span><\/span><\/a>ali i ovi, relativno svedeni, detalji na fasadi su tako neverovatni!\"68<\/a>najzanimljiviji je toranj na uglu sa polugolim \u017eenama koje ple\u0161u. renovirana je 2000. i ima isu funkciju kao i tad.<\/span>\"67ova lepa\u00a0Fekete (crna) ku\u0107a je deo Mora Ferenc muzeja, a\u00a0kolekcija koju poseduje poti\u010de s kraja I sv.rata, kojoj je, do danas, pridodato jo\u0161 mnogo eksponata.\"70<\/a>i, evo nas na Dom trgu! trgom dominira katedrala, a oivi\u010den je teolo\u0161kom \u0161kolom, biskupovom palatom i segedinskim univerzitom i istra\u017eiva\u010dkim centrom. sa 12 hiljada kvadrata, veli\u010dine je trga u Veneciji!\"76katedralu je projektovao Frederik \u0160ulek, a izgradnju je zapo\u010deo Ernest Ferk 1913. zavr\u0161ena je 1930, \u010detvrta je najve\u0107a u Ma\u0111arskoj. u njoj se nalaze razna umetni\u010dka dela, me\u0111u kojima je najneobi\u010dniji mozaik Gospe u krznenoj bundi na tavanici velike kupole.<\/span><\/p>\n

sa leve strane crkve je srednjevekovna Demetrijusova \u00a0kula. njena kvadratna osnova poti\u010de iz 12,a osmougaoni sprat iznad iz 13.veka. krenuli su da je ru\u0161e da bi izgradili katedralu, ali je pre\u017eivela dinamit, \u0161to je vi\u0111eno kao \u010dudo i tada je obnovljena!<\/span>\"81deo trga oivi\u010den je arkadama,\u00a0koje su projektovane da bi stvarale eho.\u00a0originalni deo je gra\u0111en 1930, ali su od tada mnoge skulpture i reljefi dodati.\u00a0zidovi ove galerije deokrisali su u ba reljefu neki od najve\u0107ih ma\u0111arskih umetnika, pisaca, mislilaca, nau\u010dnika…\u00a0<\/span>jednom godi\u0161nje, ovaj trg ugo\u0161\u0107ava glavni internacionalni umetni\u010dki festival na koga dolaze ljudi iz \u010ditave zemlje. perfomaransi su klasi\u010dno pozori\u0161te, opera i orkestar.<\/span>\"79<\/a>posebna atrakcija na ovom trgu je\u00a0Muzi\u010dki sat\u00a0koji predstavlja simbol srednjevekovnih univerziteta. napravljen je sa 12 znakova zodijaka, a figure koje izlaze iz sata su napravljene prema stvarnih ljudima. prvi put je pu\u0161tao melodije za vreme festivala na otvorenom 1936.\"80<\/a><\/em>a evo i Bojanove radosti – Torontalskog grba! odmah ga je spazio!\"82<\/a><\/em>u prvoj polovini 18.veka polovinu gradskog stanovni\u0161tva \u010dinili su Srbi, kada j izgra\u0111ena i srpska pravoslavna crkva u naju\u017eem gradskom jezgru, u blizini katedral. u gradu danas ima 350 Srba, a najve\u0107i broj njih \u017eivi u isto\u010dnom delu grada, Sirigu. crkva ima divan ikonostas poznat kao Zlatno drvo, na kome se nalazi 80 ikona.\u00a0\"74<\/a> <\/em>kapija heroja je\u00a0podignuta 1936. u \u010dast poginulih u Prvom svetskom ratu. Na luku kapije je freska poznatog slikara Vilmosa Aba-Nov\u00e1ka, koja prikazuje Svetog \u0110or\u0111a i Svetog Borbala, zajedno sa nosa\u010dima raspe\u0107a i samim slikarem koji je me\u0111u njima. \"83<\/a>posle II svetskog rata, freske su pokrivene od strane komunisti\u010dkog re\u017eima, da bi 2000. bile vra\u0107ene u prvobitno stanje.<\/span>\"84<\/a> <\/em>Rajhlova palata iz 1910,\u00a0gde je on bio i projektant i naru\u010dilac, projektovana je kao stambena palata. u prizemlju su se prvobitno nalazile prodavnice, a posle II sv.rata funkcionisao je kao studentski dom. danas se tu nalazi\u00a0Nau\u010dni fakultet \u2013ve\u017ebaona Endre \u0160agvari. prodavnice i potkrovlje su pretvoreni u u\u010dionice. iako skromnija od njegove suboti\u010dke palate, i ova je stvarno slatka!<\/span>\"85<\/a> <\/em>Marerovu ku\u0107u projektovali su za trgovca Armina Marera\u00a01911.\u00a0<\/span>Laslo Tobia\u0161 (T\u00f3bi\u00e1s L\u00e1szl\u00f3) i Moric Pik (Pick M\u00f3ric)<\/span>\u00a0kao mlin za papriku, ali je, ve\u0107 tokom izgradnje, preina\u010dena u stambeni objekat. nakon toga imala je nekoliko funkcija, a danas je\u00a0sedi\u0161te Dekanata Fakulteta za op\u0161tu medicinu. ovo je ba\u0161 retka strogo geometrijska secesija na koju smo nai\u0161li!\"86<\/a><\/em>devoja\u010dka gra\u0111anska \u0161kola (biv\u0161a osn. \u0161k.Gutenberg), danas je Sedi\u0161te firme K\u00c9SZ. \u00a0projektovali su je Moric Pik i Laslo Tobia\u0161\u00a0<\/span>1909\u20131911.<\/span>\"92<\/a><\/em>e, sad je stvarno\u00a0vreme za ru\u010dak – ja \u0107u pohovani sir sa povr\u0107em, a Bojan piletinu sa kru\u0161kama!\"87<\/em>umesto poslastice, za kraj ostavljamo najlep\u0161u – Rekovu (Re\u00f6k) palatu! Ede Ma\u0111ar projektovao je 1907, sa samo 29 godina! uz pomo\u0107 lokalnih majstora i zanatlija, zavr\u0161ena je za godinu ipo dana. u prizemlju se nalazio restoran sa lokalima i Ma\u0111arev arhitektonski studio, a na spratu\u00a0sobe za Rekove sinove i \u0107erke. Poslednji put je renovirana 2007. i od tad se u njoj nalazi Regionalni umetni\u010dki centar.\"58<\/a>Palata Rek je neopisivo lepa gra\u0111evina sa toliko genijalnih i bajkolikih detalja, kao da je projektovana za urbane \u0160trumfove :)\"59<\/a><\/span><\/em>eto \u0161ta nastane kad se spoje imu\u0107ni mecena Ivan Rek, in\u017eenjer vodoprivrede, i mladi i inspirisani arhitekta!<\/span>\u00a0\"61<\/a><\/em><\/em>u unutra\u0161njost smo samo virnuli :)\u00a0\"62<\/a>i, eto, \u0161ta za nas zna\u010di odmor – \u010detiri dana lude lude \u0161etnje :) nakon toga nam treba da se odmorimo, dodu\u0161e, samo fizi\u010dki, jer smo se napunili dobrom i pozitivnom energijom za neko vreme! sad, \u0161to je nekom od “buljenja” nateklo oko,\"02<\/a><\/em><\/em>ili \u0161to su od \u0161etanja “natekle” noge, to je ve\u0107 druga stvar ;)))\"91<\/a><\/em><\/em>posetite, u\u017eivajte… a za slede\u0107e putovanjce vam nisu potrebne nikakve pripreme, toliko je blizu da mo\u017eete i bosonogi ;)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

iz arhive – maj 2013. znam, znam! u Segedin se ide samo i isklju\u010divo u kupovinu… jedino je nama izlizao \u0111onove koje nismo zamenili novim i napunio o\u010di i srce lepotom secesije… usput se potkralo jo\u0161 \u0161to\u0161ta, pa da krenemo…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_price":"","_stock":"","_tribe_ticket_header":"","_tribe_default_ticket_provider":"","_ticket_start_date":"","_ticket_end_date":"","_tribe_ticket_show_description":"","_tribe_ticket_show_not_going":false,"_tribe_ticket_use_global_stock":"","_tribe_ticket_global_stock_level":"","_global_stock_mode":"","_global_stock_cap":"","_tribe_rsvp_for_event":"","_tribe_ticket_going_count":"","_tribe_ticket_not_going_count":"","_tribe_tickets_list":"[]","_tribe_ticket_has_attendee_info_fields":false,"footnotes":""},"categories":[1041,128],"tags":[244,255,246],"class_list":["post-6839","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blog","category-putovanja","tag-madarska","tag-secesija-u-segedinu","tag-segedin"],"post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6839","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=6839"}],"version-history":[{"count":97,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6839\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7094,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6839\/revisions\/7094"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=6839"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=6839"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=6839"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}