{"id":6565,"date":"2015-01-12T08:54:34","date_gmt":"2015-01-12T08:54:34","guid":{"rendered":"http:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=6565"},"modified":"2016-01-28T19:30:42","modified_gmt":"2016-01-28T19:30:42","slug":"arad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=6565","title":{"rendered":"Arad"},"content":{"rendered":"

iz arhive – maj 2013.<\/strong>
\nArad je grad u zapadnoj Rumuniji, na desnoj obali Mure\u0161a.<\/span>\u00a0meni se mnogo vi\u0161e svideo Temi\u0161var, jer se ovde, u glavnoj ulici, nekako sve vrti oko saobra\u0107aja, kao da nedostaje prostor za pe\u0161ake… sve dok nismo za\u0161li malko dublje u grad ;)<\/span>\"202a<\/a><\/p>\n

na putu od Temi\u0161vara do Arada, kroz nepregledna polja uljane repice, zastajemo u jednom zanimljivom selu, da bismo obo\u017eavali panonske ku\u0107e:\"131<\/a>u svemu su sli\u010dne na\u0161im, osim \u0161to su, jo\u0161 dodatno, \u010ditavi tremovi \u017eivopisno iscrtani!<\/span>\u00a0\"134i to ba\u0161 onako, znala\u010dki…\"132<\/a> pauzu pravimo i u selu Vinga,u koje nas privla\u010de dve crkve, a gde smo nai\u0161li na zanimljivu zgradu op\u0161tine, nekad franjeva\u010dki samostan.\"138<\/a>a, onda, kona\u010dno, sti\u017eemo i u Arad!\u00a0ovde je nekada \u017eiveo veliki broj Srba – graditelja, zadu\u017ebinara, trgovaca i umetnika. odavde poti\u010du Tenecki, Aleksi\u0107i, Jani\u0107i, Tekelije i Tabakovi\u0107i. Arad je<\/span>\u00a0bio sedi\u0161te i srpskih episkopa.<\/span>\"145<\/a>dok tra\u017eimo mesto za parkiranje u ovom lepom delu grada nedaleko od centra, pa\u017enju nam privla\u010di ova fantasti\u010dna moderna, u ne ba\u0161 najboljem stanju.\"141u daljini nas pozdravlja evangeli\u010dka crkva, poznata kao crvena crkva, sagra\u0111ena 1905-06. projektovao je\u00a0Lajo\u0161 \u0160antai (Lajos Szantai)<\/span>, a njegov potpis nose jo\u0161 mnoge druge zgrade u gradu. osim \u0161to je bio arhitekta, radio je i kao graditelj i preduzetnik.\u00a0desno od nje, prva secesijska vila sa kojom se susre\u0107emo, a bi\u0107e ih mnogo. dosta njih je u veoma lo\u0161em stanju, pa nismo postavili ni sve slike. ako vas zanima vi\u0161e – sve su ovde<\/a>!\"146<\/a>radujemo se neobi\u010dnim detaljima ve\u0107 u ovim sporednim ulicama,\"148<\/a>i pitamo \u0161ta nas sve \u010deka, ako je ve\u0107 sad toliko lepo :)\u00a0\u00a0\"152<\/a>\"150ali, da krenemo redom bulevarom revolucije koji krase lepe fasade iz raznih vremena…\"213na po\u010detku bulevara nalazi se\u00a0dr\u017eavno pozori\u0161te “Ioan Slavici”\u00a0iz 1874. u neoklasi\u010dnom stilu.\u00a0<\/span>\"223a\u00a0malo dalje, gradska ku\u0107a iz1872-76, po projektu Odona Lehnera, \u010diji je rad pobedio na me\u0111unarodnom takmi\u010denju. ipak, projekat je pretrpeo razne modifikacije tokom gradnje, iz finansijskih razloga… podse\u0107a na novosadsku?\"147desno od gradske ku\u0107e je Najmanova palata, delo arhitekte Milana Tabakovi\u0107a iz 1892. otac \u010duvenog \u0110or\u0111a Tabakovi\u0107a, bio je vode\u0107i \u010dlan sprske zajednice u Aradu, \u010dlan masonske lo\u017ee, profesor crtanja i tehnologije u \u0160koli za umetnost, predsednik Unije arhitekata Arad, kao i strastveni \u0161ahista… iako je znatno doprineo epitetu Arada kao “malog Be\u010da”, njegovo delo i li\u010dnost u\u0161li su u zaborav. danas o njemu svedo\u010de samo ime ulice, kao i spomen plo\u010da na rodnoj ku\u0107i.\"149<\/a>sagradio je \u010detrdesetak crkvava, \u0161kola, bolnica, poslovnih i stambenih zgrada, pozori\u0161ta, na prostorima dana\u0161nje Ma\u0111arske, Ukrajine, Rumunije, Slova\u010dke i Srbije. najvi\u0161e je stvarao u rodnom Aradu: projektovao je katedralnu crkvu, najimpozantinju gra\u0111evinu na ovom bulevaru, izgra\u0111enu\u00a0<\/span>1902-04.\"154na drugom kraju bulevara nalazi se nova katedrala Sv.trojice, zapo\u010deta 1991, a \u00a0u funkciji\u00a0od 2009.<\/span>\"188<\/a>negde na pola put, shvatili smo da moramo na\u0107i sme\u0161taj…i nabasali na jedan hotel\u010di\u0107, koji je bio toliko jeftin, da smo odlu\u010dili da u njemu ostanemo…\"164<\/a>a\u00a0na samo par minuta od centra grada, taman da ne gubimo mnogo vremena.\"165<\/a>kad smo se smestili, oti\u0161li smo do Mure\u0161a, a trebalo je isplanirati i kako \u0107e izgledati nastavak dana i kojim se ulicama kretati :) ja se bavim ozbiljnim poslom, a on me (se) zeza!\u00a0\u00a0\"158<\/a>odluka je pala – ostatak dana posveti\u0107emo, prvenstveno, secesiji :)\u00a0\u00a0\u0161to nije bilo te\u0161ko pretpostaviti, zar ne?! idemo sa druge strane pozori\u0161ta, do trga Avram Iancu, gde zati\u010demo nekoliko lepotica!\"170<\/a>najlep\u0161a je ova zelena, bez razmi\u0161ljanja…\"168na istom trgu, sa druge strane, nalaze se i ove tri, me\u0111u kojima je najlep\u0161a ova sredi\u0161nja (Casa de raport de pe Bulevardul Revolutiei 99) koja \u010dak, i u veoma lo\u0161em stanju, pleni elegancijom!\"172<\/a>levo je, zatim, palata N\u00e1dasdy iz 1904 (S\u00e1nd\u00f3r Reisinger), a desno\u00a0Bohus palata\u00a0iz 1913. koju opet potpisuje Lajos Szantai.\"173<\/a>napu\u0161tamo trg i kre\u0107emo se ka jevrejskom delu,\"175<\/a>gde se nalaze 2 sinagoge – jedna nezanimljiva, a druga prezanimljiva :) ovu drugu projektovao je po\u010detkom 1920-ih\u00a0Laszlo Domotor,<\/span>\"176<\/a>predivnih detalja i ukrasa.\"178<\/a>samo ulicu dalje, iz jevrejskog prelazimo u srpski kvart i ulicu Save Tekelije. ina\u010de, rodona\u010delnik ove porodice je junak bitke kod Sente, kapetan Jovan Popovi\u0107,\u00a0koga je car Josif I unapredio u oberkapetana i \u00a0dao mu titulu plemstva sa prediktom Tekelija. sagradio je crkvu Svetih apostola Petra i Pavla 1692 \u2013 1702. godine u baroknom stilu.\"189njegov naslednik, Sava Tekelija, bio je najbogatiji Srbin tog vremena i prvi doktor prava, predsednik Matice srpske, dobrotvor, plemi\u0107, trgovac, pravnik, filantrop i ktitor.\u00a0osniva\u010d pe\u0161tanskog Tekelijanuma iz 1838. godine, sa ciljem da se u njoj \u0161koluju siroma\u0161ni i najbolji srpski \u0111aci i studenti iz svih krajeva gde su \u017eiveli Srbi.\u00a0<\/span>\"185<\/a>desno je Srpska episkopska palata, Tabakovi\u0107evo delo iz 1900, spomenik kulture.\u00a0\"186<\/a>u dvori\u0161tu nedaleko odavde, u sklopu teolo\u0161kog fakulteta, zati\u010demo jo\u0161 jednu lepu crkvu brvnaru… kakav sveti kraj i koliko religija u samo dve ulice!\"187<\/a>nedaleko, nailazimo na vodotoranj,\u00a0koji je bio u funkciji 1896-1956. i snabdevao Arad vodom. gra\u0111en po uzoru na srednjevekovne tornjeve, \u00a0u njemu se danas nalazi muzej\u00a0i galerija\u00a0<\/span>vode i vatrogasaca.\"190<\/a>sti\u017eemo i do trga Mare, na kome se nalaze dva spomenika i katedrala Jovana Krstitelja.\"191<\/a>najlep\u0161i detalj\u00a0ku\u0107e \u00a0Kohn J\u00f3zsef iz 1906, po projektu\u00a0Sz\u00e1ntay Lajo\u0161a je ova prelepa kapija!\"198<\/a>slika levo je za moju du\u0161u, a\u00a0desno je Feldesova palata, jo\u0161 jedno delo Tabakovi\u0107a iz 1899. za farmaceuta Kelemana u kojoj je name\u0161taj apoteke delimi\u010dno o\u010duvan.\"200<\/a>dolazimo do Trajanovog mosta, koji je izgra\u0111en 1910-13, po projektu in\u017eenjera Robert Toth-a. \u00a0\u010deli\u010dna struktura mosta proizvedena je u fabrici mostova u\u00a0Re\u0219i\u021ba<\/span>\u00a0(kao i \u010deli\u010dni most u Zrenjaninu.) \"203<\/a>vra\u0107amo se opet ka centru, nakon bezuspe\u0161nog poku\u0161aja pronalaska ku\u0107e Tabakovi\u0107a (ipak, na\u0161li smo ulicu :)\"205ulazimo u Closca ulicu sa skoro svim secesijkim zgradama, taman za pred kraj dana!\"204<\/a>\u00a0u broju 4 nalazi se vila prefekta Urban Ivana iz 1904, projekat Steiner Josifa.\"206<\/a>a\u00a0u broju 14 Jakabffyi vila, koju je 1906. projektovao Kover Lajos, \"208<\/a>\u00a0sa divnim \u010dipkastim elementima…\"210<\/a>u ulici do nje, nailazimo i na vilu Ronai, delo Josifa Steinera iz 1905.\u00a0\"211<\/a>\u0161etnju smo nastavili i kad je pala no\u0107, iako bez slika. ja sam poranila ujutru, da ih napravim dok Bojan ne ustane… naro\u010dito u ulici Lucian Blaga, gde smo prona\u0161li ovaj divni objekat, ako se ne varam, stari bioskop.\"214<\/a>\u00a0u istoj ulici, malo dalje, jo\u0161 jedna elegantna secesija.\"215<\/a>a na samom uglu i ove dve romanti\u010dne ku\u0107ice!\"216<\/a>\u017eensku \u0161kolu, danas “Dimitrie Tichindeal” u broju 9 projektovao je, opet, Josif Steiner.\u00a0\"218<\/a>vra\u0107am se u hotel da prou\u010dim knjigu koju su nam pozajmili na recepciji, a potom proslavljamo Uskrs i kre\u0107emo dalje…\"166<\/a>usput nas je zgrada \u017eelezni\u010dke stanice naterala da stanemo – projekat Lajo\u0161a \u0160antaija iz 1910, podignuta je na mestu stare \u017eelezni\u0107e stanice.\"227<\/a>nastavljamo put, prelazimo granicu i dospevamo u jedan veoma, veoma zanimljiv gradi\u0107…<\/address>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

iz arhive – maj 2013. Arad je grad u zapadnoj Rumuniji, na desnoj obali Mure\u0161a.\u00a0meni se mnogo vi\u0161e svideo Temi\u0161var, jer se ovde, u glavnoj ulici, nekako sve vrti oko saobra\u0107aja, kao da nedostaje prostor za pe\u0161ake… sve dok nismo … Continue reading →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_price":"","_stock":"","_tribe_ticket_header":"","_tribe_default_ticket_provider":"","_ticket_start_date":"","_ticket_end_date":"","_tribe_ticket_show_description":"","_tribe_ticket_show_not_going":false,"_tribe_ticket_use_global_stock":"","_tribe_ticket_global_stock_level":"","_global_stock_mode":"","_global_stock_cap":"","_tribe_rsvp_for_event":"","_tribe_ticket_going_count":"","_tribe_ticket_not_going_count":"","_tribe_tickets_list":"[]","_tribe_ticket_has_attendee_info_fields":false,"footnotes":""},"categories":[1041,128],"tags":[245,242],"class_list":["post-6565","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blog","category-putovanja","tag-arad","tag-rumunija"],"post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6565","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=6565"}],"version-history":[{"count":99,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6565\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6857,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6565\/revisions\/6857"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=6565"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=6565"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=6565"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}