{"id":6149,"date":"2015-01-02T12:30:10","date_gmt":"2015-01-02T12:30:10","guid":{"rendered":"http:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=6149"},"modified":"2016-01-28T19:32:20","modified_gmt":"2016-01-28T19:32:20","slug":"temisvar","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=6149","title":{"rendered":"Temi\u0161var"},"content":{"rendered":"

iz arhive: 3.maj 2013.\"53<\/a><\/strong>najve\u0107i grad Banata, \u010detvrti u Rumuniji, iako le\u017ei na reci Begej, ime duguje reci Tami\u0161 (rum.\u00a0Timi\u015f, anti\u010dki\u00a0Tibisis), koja je nekad ovuda proticala. i, kao \u0161to pomenusmo u uvodu,\u00a0Temi\u0161var je prvi grad u Evropi koji je imao tramvaje koje vuku konji i prvi grad posle Njujorka u svetu koji je imao elektri\u010dno uli\u010dno osvetljenje! naziva se jo\u0161 i “mali Be\u010d”, jer arhitekturom i ambijentima podse\u0107a na stari deo Be\u010da…<\/p>\n

<\/strong>\"05prelazimo granicu u \u017dombolju… i ja sam, po prvi put u Rumuniji, neverovatno! \"04<\/a><\/span>napravili smo malu \u0161etnju ovde, pozdravili dvorac \u010cekonji\u0107 i krenuli ka Temi\u0161varu…<\/span>\"83<\/a>smestismo se u hostel koji je Bojan organizovao, preko puta \u00a0muzeja Banata (starog ka\u0161tela Hunjadi) i krenusmo u obilazak grada.<\/span>\u00a0\"103<\/a>ina\u010de, muzej se smatra najstarijim zdanjem u Temi\u0161varu, gra\u0111en je 1443-1447. od strane Jano\u0161a Hunjadija, na ru\u0161evinama starog zamka.\u00a0\"84prolazimo pored ludog ugla ove zanimljive moderne,\"85pa pored gradske skup\u0161tine,\u00a0\"12<\/a>pozdravljamo Bartoka i Lista,\"15<\/a>i sti\u017eemo do Trga pobede\u00a0<\/b>(<\/span>Pia\u0163a Victoriei<\/i>)<\/span>, jednog od tri najve\u0107a, odakle je Bojan smislio da nam poka\u017ee grad.<\/b>\"16<\/a><\/b>ina\u010de, ovo je mla\u0111i gradski trg izrazito izdu\u017eenog oblika na \u010dijem se kraju nalazi Rumunska saborna crkva banatske mitropolije, sagra\u0111ena 1946. godine po projektu arhitekte Joana Trajaneskua.<\/span>\"17<\/a>ispred crkve, a du\u017e trga, nalazi se\u00a0niz gradskih palata iz poslednjih decenija Austrougarske,\u00a0gra\u0111enih u stilu secesije i akademizma.<\/span>\"22<\/a>Laslo Sekelj je \u010duveni temi\u0161varski arhitekta koji je projektovao mnoge secesijske gra\u0111evine po gradu, a u ovom nizu nalazimo njegove\u00a0palatu Dauerbah\u00a0(levo) i\u00a0palatu Hilt & Fogel\u00a0(desno), obe iz 1912-1913.<\/span>\"26b<\/a><\/sup>u istom nizu su jo\u0161 dva njegova objekta – deoni\u010darsko dru\u0161tvo Se\u010denji\u00a0(1911-13, levo) i palata Nojhaus iz 1912 (u sredini), a desno je palata Lojd – delo Lipota Baumhorna iz 1910-1912.<\/span>\"24jo\u0161 par lepotica sa istog trga…\"31<\/a>na drugom kraju trga nalazi se gradska opera i nacionalni teatar, sagra\u0111en 1872. po projektu arh.Felnera i Helmera, u kojoj se izvode dela na rumunskom, nema\u010dkom i ma\u0111arskom jeziku…\u00a0\"32<\/a>tu je i statua vu\u010dice, poklon grada Rima \u00a0iz 1926, kao i Romul To\u0161ku i Rem Bojanesku, srpski turisti i zabavlja\u010di ;)\"25<\/a>a izgleda da je i rumunska kultura, poput na\u0161e, obe\u0161ena…\"27<\/a><\/em>mali zaokret, samo da bismo videli ovo impozantno zdanje Pijaristi\u010dke gimnazije\u00a0(1907-1909)<\/span>, koju je projektovao Laslo Sekelj u duhu secesije, a sadr\u017ei srednju \u0161kolu, manastir, internat i crkvu. \"30<\/a><\/em>kompleks Piar podignut je na mestu dobijenom razgradnjom zidina tvr\u0111ave, kada je Sekelj postao glavni projektant grada.<\/span>\u00a0<\/span>danas je sedi\u0161te rimokatoli\u010dke bogoslovije Gerhardinum. <\/span>\"33<\/a><\/em>nastavljamo do slede\u0107eg velikog trga, ali pre njega…\u00a0<\/span>susre\u0107emo se sa ovom oronulom sesecijskom lepoticom, mo\u017eda jednom od najlep\u0161ih u gradu,\u00a0nekada\u0161njom Bankom u ulici\u00a0Gheorghe Laz\u0103r 1! projektovali su je Marcel Komor i De\u017ee Jakab 1906-1908. u takozvanom “stilu Lehner”.\"34<\/a><\/em>balkon na na u\u017eoj fasadi je zatvoren elegantnim bakarnim grudobranom, \u010dime se nagla\u0161ava asimetrija ove dvospratnice.<\/span>\"38<\/a><\/em>a\u00a0donji deo je uokviren ukrasnom majolikom vijugavih linija…<\/span>\"42<\/a><\/em>preko puta nje – jo\u0161 jedno iznena\u0111enje za mene:\u00a0Saborna Crkva \u00a0srpske pravoslavne crkve posve\u0107ena Sv. \u0110or\u0111u (iz1748.) i Vladi\u010danski dvor,\"40<\/a>Temi\u0161var je, ina\u010de, najve\u0107i kulturno-istorijski centar Srba u Rumuniji.\"41<\/a>naravno, bez hrane i Kara\u0111or\u0111a sve bi to imalo mnogo manje smisla!\"54<\/a>kona\u010dno, dolazimo do Trga ujedinjenja\u00a0(<\/span>Pia\u0163a Unirii), odakle je i fotografija sa po\u010detka ove pri\u010de. najstariji trg u gradu u baroknom stilu, veli\u010dine je 150×110 m. osim rumunske i na\u0161e crkve, ovde se nalaze i brojne palate nekada\u0161njih bogata\u0161a (palata Barok, palata Bruk.)<\/span>\"52<\/a> \"61<\/a>taman smo ogladneli od \u0161etnje, tako da smo seli na trg da ne\u0161to gricnemo… \"65<\/a>dok mi biramo, ovo \u0161to vidite iza Bojana je katedrala Sv.Georgija ili Duomo katedrala…<\/span>\"60<\/a>rimokatoli\u010dka eparhija i jedan od simboli\u010dnih spomenika grada, podignuta izme\u0111u 1736. i 1774.godine,\u00a0a projektovao ju je poznati be\u010dki arhitekta von Erlach.<\/span>\"58<\/a>jo\u0161 jedna lepa \u017euta dama na trgu,\u00a0Casa cu Lei \u00a0(ku\u0107a sa Lavovima) je inicijalno gra\u0111ena u baroku. zgrada je obnovljena posle 1900. u duhu secesije, kada su joj dodati lavovi, po kojima je i dobila ime. tokom istorije, menjala je namene i vlasnike, od restorana, prodavnice, do administracije i sedi\u0161ta raznih kompanija.\u00a0\"50i definitivno najlep\u0161a na trgu – ova luda secesija, ku\u0107a Bruk iz 1910! i nju je projektovao Laslo Sekelj, a graditelj je Arnold Merbl. ova trospratna neobi\u010dna gra\u0111evina zidana je ciglom, a oblo\u017eena kerami\u010dkim plo\u010dicama sa ma\u0111arskim folklornim motivima.\u00a0\"51a<\/a>preko puta je\u00a0palata Barok – biv\u0161a prefektura, u kojoj se danas nalazi muzej umetnosti. iako je kao muzej otvorena 2006, arhitekta Serban Sturdza je rekao da obnova zgrade nije u potpunosti zavr\u0161ena ni posle 35 godina!\u00a0\"63<\/a><\/em>u\u0161li smo u ulicu Mercy koja deli prethodne dve ku\u0107e i u broju 7 zatekli jo\u0161 jednu zanimljivu secesiju,\u00a0ku\u0107u Emmer. nacrte za ovu zgradu izradio je 1910. \u00a0Laslo Sekelj, a na zgradi se, opet, uo\u010dava uticaj Lehnera.\u00a0\"70<\/a>malo opu\u0161tanja uz zanimljive grafite na napu\u0161tenim zgradama centra…\"73<\/a>i pred To\u0161ketov odlazak, odlazimo na Begej da se rashladimo za kraj,\"75<\/a>nekim sjajnim soki\u0107ima od mente i raznog vo\u0107a, ba\u0161 su nam prijali!<\/span>\"76<\/a>uz samu obalu videli smo jo\u0161 nekoliko lepih, ali oronulih, detalja…<\/span>\u00a0\"79<\/a>vra\u0107amo se zajedno do centra i prolazimo pored ove lepe sinagoge. podignuta je 1863-65, a projektovao je be\u010dki arhitekta<\/span>\u00a0Ignatz Schuhmann u eklektici i mavarskom stilu.\u00a0fasada je oblo\u017eena opekom i kerami\u010dkim plo\u010dicama, a objekat ima 2 kule i kupolu.<\/span>\u00a0<\/span>u me\u0111uratnom periodu u Temi\u0161varu je bilo oko 13.000 Jevreja, danas samo 700. objekat je imao 2 zvani\u010dna otvaranja, a na drugom iz 1872. u\u010destvovao je i kralj Franc Jozef I. sinagoga je zatvorena 1985, zbog malog broja Jevreja. u narednih skoro 3 decenije, zbog zanemarivanja i vandalizma, o\u0161te\u0107ena je. filharmonijski orkestar je 2001. potpisao ugovor na 50 godina sa jevrejskom zajednicom o kori\u0161\u0107enju objekta.\u00a0\"89<\/a>\"90<\/a>pred kraj dana vra\u0107amo se u deo grad u blizini na\u0161eg hostela i obilazimo lepe vile u okolini…<\/span>\"88<\/a>tu nailazimo na jednu crkvu brvnaru, pretpostavljamo, donetu sa severa zemlje…\"93<\/a>jo\u0161 jedan povratak u centar i u\u017eivanje u detaljima…\"95<\/a>kao i u bojama i zanimljivom erkeru ove zgrade.\"98<\/a>\u00a0i re\u0161enju ugla ove…\"101<\/a>ovu zgradu ili neku veoma, veoma sli\u010dnu ve\u0107 smo negde videli, samo ne mogu da se setim gde to ta\u010dno be\u0161e…\"69<\/a>a onda, kona\u010dno, gasimo fotoaparate i u\u017eivamo u ve\u010dernjoj \u0161etnji ovim uzbudljivim gradom!\"109<\/a>ranom zorom odlazimo da obi\u0111emo novu sinagogu u kvartu zvanom Fabrika, u neolo\u0161kom stilu. gra\u0111ena je dok je Temi\u0161var bio deo Austrougarske i predstavlja jedan od najlep\u0161ih objekata u gradu. \"111<\/a>iako se smatra da je prva sinagoga ovde izgra\u0111ena 1838, dana\u0161nja poti\u010de iz 1899. projektovao je Lipot Baumhorn, a gradnju je vodio lokalni izvo\u0111a\u010d Jozef Kremer. <\/span>\"113<\/a>jevrejska zajednica je danas toliko mala, da je i ova sinagoga u veoma lo\u0161em stanju.<\/span>\"115<\/a>radoznalost nas je odvela jo\u0161 malko dalje ovim delom grada,\u00a0\"116<\/a>gde smo nai\u0161li na neo\u010dekivano lepu i ogromnu secesiju –\u00a0palatu Stefani u blizini Trajanovog trga, gde je, izme\u0111u ostalog, sme\u0161ten i zavod za za\u0161titu spomenika kulture.<\/span>\u010ditav objekat, a posebno izlozi, bili su predmet nedavne obnove!<\/span>\"117<\/a>naravno, i u nje je projektovao Laslo Sekelj, a izvedena je 1909-1910. \"120zvali su je jo\u0161 i “ku\u0107a majmuna”, jer je n vrhu imala naizmeni\u010dno postavljane statue majmuna i medveda. <\/span>\"119<\/a>prodata je 1918. Rudolfu Totisu, koji je nazvao “Stefani” u \u010dast svoje supruge.<\/span>\u00a0za kraj, jo\u0161 par detalja ovog neobi\u010dno lepog i zanimljivog grada…\"99<\/a> \"127<\/a>dobro se odmorite, jer nastavljamo dalje!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

iz arhive: 3.maj 2013.najve\u0107i grad Banata, \u010detvrti u Rumuniji, iako le\u017ei na reci Begej, ime duguje reci Tami\u0161 (rum.\u00a0Timi\u015f, anti\u010dki\u00a0Tibisis), koja je nekad ovuda proticala. i, kao \u0161to pomenusmo u uvodu,\u00a0Temi\u0161var je prvi grad u Evropi koji je imao tramvaje … Continue reading →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_price":"","_stock":"","_tribe_ticket_header":"","_tribe_default_ticket_provider":"","_ticket_start_date":"","_ticket_end_date":"","_tribe_ticket_show_description":"","_tribe_ticket_show_not_going":false,"_tribe_ticket_use_global_stock":"","_tribe_ticket_global_stock_level":"","_global_stock_mode":"","_global_stock_cap":"","_tribe_rsvp_for_event":"","_tribe_ticket_going_count":"","_tribe_ticket_not_going_count":"","_tribe_tickets_list":"[]","_tribe_ticket_has_attendee_info_fields":false,"footnotes":""},"categories":[1041,128],"tags":[242,241],"class_list":["post-6149","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blog","category-putovanja","tag-rumunija","tag-temisvar"],"post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6149","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=6149"}],"version-history":[{"count":69,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6149\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6558,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6149\/revisions\/6558"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=6149"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=6149"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=6149"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}