{"id":6144,"date":"2014-12-23T09:31:40","date_gmt":"2014-12-23T09:31:40","guid":{"rendered":"http:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=6144"},"modified":"2016-01-28T19:32:40","modified_gmt":"2016-01-28T19:32:40","slug":"osijek","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=6144","title":{"rendered":"Osijek"},"content":{"rendered":"

iz arhive – april&jun 2013.
\n<\/strong>u Osijek odlazim, manje-vi\u0161e redovno, ve\u0107 ta\u010dno deset godina. to je moje malo li\u010dno sveto mesto… iako taj put nema nikakve veze sa religijom, kako\u00a0<\/span>Osijek ima 11 katoli\u010dkih, 2\u00a0pravoslavne, 1 evangeli\u010dku crkvu, teolo\u0161ki fakultet, jevrejsku op\u0161tinu, samostan\u00a0franjevaca\u00a0i\u00a0kapucina, jasno je da ima tu i ne\u010deg duhovnog u svemu ;)<\/span>\"53<\/a><\/strong>obi\u010dno do\u0111emo u grupi na radove i odmah se vratimo, tako da sam, tek pro\u0161le godine, oti\u0161la sama i obi\u0161la grad… ne\u0161to kasnije me vozio i Bojan, pa su ovo dve pri\u010de u jednoj. tako\u0111e, otkrila sam da tamo imam i blisku rodbinu i da smo i mi, zamalo, bili Osije\u010dani – dedina ro\u0111ena sesta i on imali su projekat dvojne ku\u0107e, ali je baka, u poslednje trenutku, odustala od odlaska… eto, puno razloga za\u0161to mi je blizak ovaj grad.<\/p>\n

ako do sad niste bili, iskreno preporu\u010dujem da odete, pogotovo onima koji su voleli stari Novi Sad. svi ka\u017eu da su jako li\u010dili, samo je Osijek zadr\u017eao taj \u0161arm, a Novi ga je Sad, na moju veliku \u017ealost, izgubio…\"10<\/a><\/b>ina\u010de,\u00a0<\/b>Osijek\u00a0je grad sa oko 100 hiljada stanovnika i\u00a0predstavlja industrijsko, upravno, sudsko i finansijsko sedi\u0161te\u00a0Slavonije, a nalazi se\u00a0<\/span>u ravnici na desnoj obali Drave\u00a022 km od u\u0161\u0107a u\u00a0Dunav.\u00a0\u010dine ga stari grad – Tvr\u0111a, izgra\u0111ene po\u010detkom\u00a018. veka u baroknom stilu,\u00a0Gornji, Donji\u00a0i\u00a0Novi\u00a0grad sa klasicizmom, istoricizmom i secesijom, te\u00a0Retfala\u00a0i\u00a0Vi\u0161njevac. za svoju veli\u010dinu grad Osjek ima mnogo zelenila: 17 parkova u ukupnoj povr\u0161ini od 394.000 m\u00b2!\"59<\/a>naselje na prostoru Osijeka postojalo je od 4. veka pre n.e. i ranije pod ilirsko-keltskim imenom\u00a0Mursa, a potom se nastavlja pod Rimljanima. ne zna se ta\u010dno kada su Hrvati osnovali svoje prvo naselje, no arheolo\u0161ki izvori govore da je postojalo ve\u0107 u 8.veku.\u00a0Osijek je\u00a01996. proslavio 800 godina postojanja, mada je kao trgova\u010dko i saobra\u0107ajno\u00a0sredi\u0161te postojao mnogo ranije (od 1196. se raspola\u017ee sa prvim pisanim \u00a0dokumentom vezanim za grad.)\"61<\/a>ime Osijek su Hrvati dali naselju zbog povi\u0161enog mesta u odnosu na okolne vode, mesto gde je “oseka” – suvo i pogodno za izgradnju nastambi. u jednom dokumentu se spominje kao\u00a0\u00d6sek\u00a0i\u00a0Oiesek, da bi pod uticajem\u00a0ma\u0111arskog jezika bio zapisan kao\u00a0Eszek\u00a0ili\u00a0Ezeek.<\/p>\n

Osmanlije su stigle \u00a0u grad 1526, Osijek je predan bez borbe, ali ka\u017eu da ga je Ibrahim-pa\u0161a do temelja razorio. kasnije ga\u00a0Sulejman Veli\u010danstveni\u00a0potpuno obnavlja i gradi \u010duveni pontonski most preko Drave i obli\u017enjih mo\u010dvara do mesta\u00a0Darda\u00a0u ukupnoj du\u017eini od 8 km. Osijek kasnije opet postaje \u010duven po trgovini i velikim sajmovima.\"55<\/a>grad je ostao pod Turcima vi\u0161e od 150 godina i biva zauzet od Austrijanaca 1687. da bi uskoro, od\u00a01690. pod turskom opsadom, bio potpuno poru\u0161en, no ovoga puta ne i osvojen.<\/p>\n

privredni i kulturni razvoj \u00a0doveo je do ujedinjenja triju gradskih op\u0161tina u jednu 1786. godine, a\u00a01809. Osijek je sve\u010dano progla\u0161en slobodnim i kraljevskim gradom u Austrijskom Carstvu. sredina 19.veka je doba br\u017eeg razvoj Osijeka, naro\u010dito Gornjeg grada.\u00a0\"54<\/a><\/span>posle pada carstva, Osijek postaje deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a ostatak pri\u010de dobro nam je poznat…ali, ovde smo da pri\u010damo lepu pri\u010du…\"03<\/a>razmi\u0161ljala sam da li da ovu pri\u010du pi\u0161em kako je tekla ili da fotografije slo\u017eim po stilovima – pobedilo je ono prvo, te idemo u spontani obilazak grada:\u00a0kre\u0107emo sa glavnog trga, kojim, osim katedrale, dominiraju dve neo-renesansne gra\u0111evine, s ju\u017ene strane zgrada \u017dupanijskog poglavarstva (palata Normann iz 1890.) i Gradska ku\u0107a iz (1873.)\"09<\/a>na inicijativu biskupa Josipa Jurja \u0160trosmajera, 1894. godine zapo\u010dela je izgradnja crkve Sv. Petra i Pavla. dovr\u0161ena je u samo \u010detiri godine, pa je od 1898. godine panorama Osijeka nezamisliva bez 90 metara visokog zvonika, drugog po visini u Hrvatskoj i jugoisto\u010dnoj Evropi. gra\u0111ena je od crvene fasadne opeke, u neo-goti\u010dkom stilu, a graditelji su bili nema\u010dki arhitekti Franz Langenberg i Richard Jordan. u ratu 1991. i napadima jugoslovenske vojske, pogo\u0111ena je vi\u0161e od stotinu puta, te je u toku obnova. zanimljivo je da se u Kelnu nalazi ne\u0161to novija crkva Srca Isusova, koja je gotovo kopija osje\u010dke katedrale.\"12<\/a>od glavnog gradskog trga nastavljamo \u017dupanijskom ulicom, gde nas pozdravlja lepo Hrvatsko narodno pozori\u0161te u venecijansko-mavarskom stilu iz 1866.\"16<\/a><\/span>desno od pozori\u0161ta, do II svetskog rata, tu se nalazila sinagoga, o \u010demu danas svedo\u010di jedino spomen plo\u010da.<\/span>\"17<\/a>preko puta nekada\u0161nje sinagoge, nalazi se hotel Waldinger, koju je projektovao arhitekta i vajar Antun Slavi\u010dek. hotel nosi ime osje\u010dkog slikara iz 19.veka, Adolfa Ignje Waldingera, tvorca \u201dOsje\u010dke slikarske \u0161kole\u201d.\u00a0\"19<\/a>u neposrednoj blizini hotela, nalaze se jo\u0161 dve interesantne secesijske gra\u0111evine – ku\u0107a Nossan u \u017dupanijskoj 34,\"21<\/a>i, ne\u0161to jednostavnija, ku\u0107a Springer u broju 18.\"24<\/a><\/span>na uglu sa Kapucinskom ulicom, zati\u010demo ovu zanimljivu zgradu, koja je bila Palata prve hrvatske \u0161tedionice, izgra\u0111ena 1910, a projekat za nju radio je Dionis Sunko. bila je to najvi\u0161a zgrada u Osijeku do II sv.rata, a zanimljiva je zbog maski na pro\u010delju (crnac, viking, indijanac, slavonski seljak, an\u0111eo.)<\/span>\"25<\/a>u broju 42 nalazi se ova predivna romanti\u010dna gra\u0111evina,\"32<\/a>a blizu nje i biv\u0161i hotel Royal iz 1905. ova zgrada najpoznatija je po pri\u010dama o najvernijem posetiocu, razbojniku \u010carugi, koji je sebe nazivao \u201eslavonskim Robin Hudom\u201c.\"29prolaz nas vodi do Trga Slobode, dela pe\u0161a\u010dke zone…\"27<\/a>a\u00a0s trga se vide i\u00a0barokna crkva Sv.Jakova Apostola i Kapucinski samostan s po\u010detka 18.veka.<\/span><\/p>\n

iako smo dotakli secesiju \u017dupanijske ulice, ipak, najlep\u0161e tek sledi (tokom pripreme ovog teksta, shvatila sam koliko smo toga propustili – nismo imali unapred odre\u0111en plan – tako da se na prole\u0107e vra\u0107amo za Osijek, da dopunimo ovu pri\u010du ;)\"33bioskop \/\u00a0kino Urania\u00a0podignut je 1912. po projektu Viktora Axmanna i jedno je od najboljih ostvarenja secesijske arhitekture u gradu. navodno je gra\u0111en ne samo za potrebe predstava ve\u0107 i kako bi se u nju smestila masonska lo\u017ea \u201eBudnost\u201c. sama zgrada puna je simbolike vidljive i na pro\u010delju, od piramidalnog oblika do reljefa sfinge, \u010duvarke \u201ehrama\u201c.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

pr<\/span>o\u010delje je oblikovano na izrazito originalan na\u010din, a veoma podse\u0107a na Josefa Hoffmanna. \u00a0ina\u010de, napredna Urania je u to vreme imala klima ure\u0111aje, sopstvenu elektri\u010dnu i plinsku rasvetu, plinsko centralno grejanje, kao i elektri\u010dnu blagajnu koja \u00a0\u0161tampa i izdaje ulaznice!<\/span>\"34<\/a>\u00a0nismo mogli da odolimo, a da ne u\u0111emo… pa je Bojanu zamirisalo i ostali smo na ru\u010dku… dok u\u017eivamo, jo\u0161 koju re\u010d o osije\u010dkoj secesiji, pre nego \u0161to vidimo najbolji deo…<\/p>\n

osje\u010dka secesija zauzima istaknuto mesto u hrvatskim okvirima, a neki objekti (Urania, Glavna po\u0161ta i ku\u0107e K\u00e4stenbaum-Korsky) i u evropskim. secesija\u00a0je u Osijeku zna\u010dajna ne samo u\u00a0arhitekturi, nego i u\u00a0urbanizmu,\u00a0skulpturi i slikarstvu. trajala je u kontinuitetu od \u201eprotosecesijske\u201c faze oko 1900-te, pa sve do 1930-ih godina i \u201ekasnosecesijskih\u201c ostvarenja. u arhitekturi su vidljivi uticaji\u00a0be\u010dke,\u00a0minhenske\u00a0i\u00a0pe\u0161tanske\u00a0secesije, uticaj arhitekata koji su tamo studirali: Wilhelma Carla Hofbauera i Ante Slavi\u010deka (Be\u010d) i Viktora Axmanna (Minhen), a pojavljuju se i lokalizmiu repertoaru dekorativnih motiva \u201eslavonskih polja i voda\u201c.\"35najzna\u010dajniji je niz secesijskih vila Europske avenije.\u00a0zajedni\u010dka karakteristika su im parcele, koje su od pe\u0161a\u010dke zone i ulice odvojene predvrtovima i ogra\u0111eni ukrasnim secesijskim ogradama, a sa zadnje strane imaju velike vrtove koji se spajaju u jedan. pa, da ih upoznamo:<\/span>\"67<\/a>ku\u0107u Gillming-Hengl (broj 24) projektovao je<\/span>\u00a0<\/span>be\u010dki arhitekt Gotthilf<\/span>, kao svadbeni poklon Matildi Gliming od njenih roditelja.\u00a0danas je u funkciji Gradske i sveu\u010dili\u0161ne knji\u017enice. ku\u0107a je izgra\u0111ena 1906, na mestu spremi\u0161ta konjskog tramvaja. \"36<\/a>ku\u0107u Povischil projektovao je Ante Slavi\u010dek 1903. za vlasnika osje\u010dke fabrike poku\u0107stva i alata, kao ku\u0107u za iznajmljivanje. \u00a0<\/span>stanovi u oba krila imaju ugra\u0111en teretni lift zbog lak\u0161eg prevoza ogreva od podruma do stanova!\"37<\/a>ku\u0107a Nayer (br.20) je prva izgra\u0111ena secesijska ku\u0107a u Europskoj aveniji1904.godine,\"39<\/a>a projektovao je Hofbauer. imala je 4 stana za iznajmljivanje.\"40<\/a>iako u ne ba\u0161 najboljem stanju,\u00a0\"41<\/a>odu\u0161evljavaju nas detalji, kovane ograde, sve \u0161to je sa\u010duvano u ovoj ulici…\"43<\/a>ku\u0107u Sauter projektovao je\u00a0Ante\u00a0<\/span>Slavi\u010dek za advokata\u00a0<\/span>Sautera i njegovu suprugu, uz jo\u0161 5 najamnih stanova. ina\u010de, Slavi\u010dek je zavr\u0161io vi\u0161u graditeljsku \u0161kolu u Nema\u010dkoj, iskustvo sticao po Austriji i Ma\u0161arskoj, da bi 1901.osnovao sopstvenu firmu i projektovao vi\u0161e secesijskih ku\u0107a u gradu.<\/span>\"44<\/a>ku\u0107a advokata\u00a0K\u00e4stenbaum-Korsky<\/b>\u00a0(br.16) izgra\u0111ena je 1905.godine, prema projektu\u00a0njegovog brati\u0107a, budimpe\u0161tanskog arhitekte Ferenca Fichera i predstavlja jedan od naj\u010distijih primera osje\u010dke secesije!\u00a0<\/span>stan sa kancelarijama bio je na spratu, dok su u prizemlju dva manja najamna stana; danas je deo o\u010dne klinike.\"46ku\u0107a Spitzer (br.14) sa dva stana\u00a0je izgra\u0111ena 1905. za\u00a0 dr.Huga Spitzera, a novi vlasnici, Herlinger, su 1934. ku\u0107u preuredili u sanatorijum.\"47<\/a>ku\u0107a Schmidt (br.12) jo\u0161 jedna je u nizu secesijskih lepotica…<\/span>\"48ku\u0107a Sekuli\u0107-Plav\u0161i\u0107 (br.10) izgra\u0111ena je<\/span>\u00a01905. za potpukovnika Nikolu Sekuli\u0107a, a veli\u010dinom i brojem najamnih stanova, najve\u0107a je ku\u0107a u ovom nizu.\"49<\/a>zgrada Glavne po\u0161te (br. 5) I\u0161tvana Bierbauera iz 1912, gra\u0111ena je u stilu pe\u0161tanske secesije i ujedno je najve\u0107a secesijska zgrada u Osijeku.\u00a0osim Europske avenije, postoji jo\u0161 nekoliko ulica sa secesijskim vilama, ali o njima neki drugi put…\"50<\/a>preko puta se nalazi i ova neobi\u010dna ku\u0107a Gr\u010di\u0107 iz\u00a01914-15, a projektovao je arhitekta Dionis Sunko.\"51<\/a>a nedaleko odatle, nai\u0161li smo i na ovu\u00a0bo\u017eanstvenu modernu… tek sre\u0111uju\u0107i fotografije, prona\u0161la sam da je to ku\u0107a Helfrich, projektovana 1939. za lekara Franju Helfricha. jedna od najlep\u0161ih gradskih urbanih vila, delo je osje\u010dkog arhitekta Ljudevita Pelzera.<\/a>\"52ovo je jedan spomenik iz poslednjeg rata, uh… \u00a0a za kraj, vodimo vas do Tvr\u0111e – ono \u0161to je meni veoma neobi\u010dno u vezi sa njom je da mo\u017eete, jednostavno, da u nju u\u0161etate, nema onog penjanja na koje smo navikli na Petrovaradinu ;)\u00a0<\/span>\"58izgradnja zidina\u00a0u obliku velike nepravilne zvezde<\/span>\u00a0zapo\u010deta je po\u010detkom 18.veka; a po zavr\u0161etku radova 1722, postala je jedna od najve\u0107ih i najmodernijih u srednjoj Evropi. barokni grad nikao je, potom, unutar zidina. na\u017ealost, u prvoj polovini 20.veka odlu\u010deno je da se stare zidine sru\u0161e. kandidat je za popis svetske ba\u0161tine UNESCO-a od 1999.<\/span>\"63<\/a>1726. na Trgu Sv. Trojstva u Tvr\u0111i izgra\u0111ena je monumentalna renesansno-barokna zgrada General-vojarne. \u00a0zgrada izgra\u0111ena po nalogu velikog austro-ugarskog vojskovo\u0111e princa Eugena Savojskog, slu\u017eila je za potrebe carske vojne uprave u Slavoniji i Sremu. od 1975. godine, poznata je kao Rektorat Sveu\u010dili\u0161ta Strossmayera.\"57<\/a>nasmejalo me je kako se ova \u017euta crkva pojavljuje na masi fotografija, kao da se ubacuje i skriva dok se mi \u0161etamo, kad da igramo \u017emurke sa njom… u pitanju je, ina\u010de, barokna crkva Sv.arhan\u0111ela Mihajla, koja je\u00a0krajem 17.veka, iz osje\u010dke d\u017eamije, pomovo pretvorena u katoli\u010dku crkvu. \u00a0njena zvona jo\u0161 i danas svakoga petka u 11 sati podse\u0107aju na trenutak oslobo\u0111enja od Turaka, iako su Osje\u010dani zaboravili pravi razlog zvonjave i zbog vremena ru\u010dka ga prozvali \u201eknedl sat\u201c. na trgu ispred crkve \u017eutim ciglama su iscrtani temelji Kasim-pa\u0161ine d\u017eamije, a na sredini trga stoji kip Sv. Ivana Nepomuka, za\u0161titnika svih koji \u017eive i rade uz vodu.\"56<\/a><\/strong>glavnim trgom dominira barokni kip Sv. Trojstva, da se kuga koja je poharala grad vi\u0161e nikada ne vrati. legenda ka\u017ee da su gradske pacove,a time i kugu, istrebile – kune! \"64<\/a>\u00a0s Tvr\u0111e se vra\u0107amo uz Dravu, u\u017eivaju\u0107i u pogledu na ovaj lepi grad…\"65pored vise\u0107eg\u00a0mosta Mladosti iz 1980. godine,\u00a0\"66i za kraj, zastajemo u blizini secesijskog zdenca iz 1903, jo\u0161 jednog simbola grada,\u00a0poklon grofovske obitelji Peja\u010devi\u0107 Osijeku :)<\/p>\n

a sad nam sleduje jedno, malko isto\u010dnije, putovanjCe…<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

iz arhive – april&jun 2013. u Osijek odlazim, manje-vi\u0161e redovno, ve\u0107 ta\u010dno deset godina. to je moje malo li\u010dno sveto mesto… iako taj put nema nikakve veze sa religijom, kako\u00a0Osijek ima 11 katoli\u010dkih, 2\u00a0pravoslavne, 1 evangeli\u010dku crkvu, teolo\u0161ki fakultet, jevrejsku … Continue reading →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_price":"","_stock":"","_tribe_ticket_header":"","_tribe_default_ticket_provider":"","_ticket_start_date":"","_ticket_end_date":"","_tribe_ticket_show_description":"","_tribe_ticket_show_not_going":false,"_tribe_ticket_use_global_stock":"","_tribe_ticket_global_stock_level":"","_global_stock_mode":"","_global_stock_cap":"","_tribe_rsvp_for_event":"","_tribe_ticket_going_count":"","_tribe_ticket_not_going_count":"","_tribe_tickets_list":"[]","_tribe_ticket_has_attendee_info_fields":false,"footnotes":""},"categories":[1041,128],"tags":[238,237,140,243,239],"class_list":["post-6144","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blog","category-putovanja","tag-hrvatska","tag-osijek","tag-secesija","tag-secesija-u-osijeku","tag-tvrdja"],"post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6144","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=6144"}],"version-history":[{"count":60,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6144\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10142,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6144\/revisions\/10142"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=6144"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=6144"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=6144"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}