{"id":6142,"date":"2014-12-17T11:10:55","date_gmt":"2014-12-17T11:10:55","guid":{"rendered":"http:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=6142"},"modified":"2016-01-28T19:33:19","modified_gmt":"2016-01-28T19:33:19","slug":"tuluz-i-okolina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=6142","title":{"rendered":"Tuluz i okolina"},"content":{"rendered":"

uz arive – mart 2013.<\/strong>
\nrazlog putovanja je, opet, Leonardo sastanak. vi\u0161e informacija potra\u017eite\u00a0ovde<\/a>. a sad sam \u017eelela da malo pro\u0161irim pri\u010du sa dodatnim fotografijama (po\u0161to mi je profesor Alexandre Douline, dok smo bili u Tuluzu, rekao da je siguran da sve fotografi\u0161em radi fotografisanja i da ih sigurno vi\u0161e ni ne pogledam- nije tako ;)\"55Tuluz je grad na jugu Francuske, \u010detvrti po veli\u010dini. nalazi se na reci Garona, a kanali Mi<\/span>di i Garona\u00a0<\/span>ga\u00a0<\/span>povezuju <\/span>sa Atlantikom i Sredozemnim morem.\u00a0<\/span>danas je centar oksitanske kulture u Francuskoj.<\/span><\/p>\n

\"10Tuluz \u00a0zovu \u201cru\u017ei\u010dasti grad\u201d, zbog toga \u0161to je najve\u0107im delom izgra\u0111en od opeke specifi\u010dnih dimenzija\u00a042 x 28 x 5 cm (\u201cbrique foraine\u201d). <\/span>\"05galski\u00a0grad pod imenom Tolosa nastao je 8 km ju\u017eno od dana\u0161njeg grada.\"13<\/a><\/span>bio je glavni grad Vizigotskog kraljevstva u 5.veku i glavni grad provincije Langedok u kasnom srednjem i ranom modernom dobu, \u0161to ga \u010dini nezvani\u010dnim glavnim gradom kulturnog regiona Oksitanije.<\/span>\"17od 1980, Tuluz se razvio u jedan od najva\u017enijih svetskih centara avioindustrije. pre toga, jo\u0161 1919.po\u010deli su po\u0161tanski letovi za Afriku i Ameriku, a jedan od pilota u Tuluzu bio je i Antoan de Sent-Egziperi. \u00a0<\/span><\/em>\"22<\/em>o<\/span>vde je izgra\u0111en avion Karavela, motori za Konkord, a ovde se nalazi i jedna od dve centralne firme Airbus. osim avioindustrije i biotehnologije, u gradu postoje i ma\u0161inska, tekstilna i industrija \u010delika.\"25<\/em>ovde se nalazi\u00a0jedan je od najstarijih univerziteta u Evropi (osnovan 1229), a Tuluz je i tre\u0107i univerzitetski grad Francuske.<\/span>\"29<\/em>do 1450, bio je to siroma\u0161an grad sa brojnim napu\u0161tenim zgradama,a jedini most preko Garone bio je slabo odr\u017eavan. tokom slede\u0107eg veka, grad do\u017eivljava procvat otvaraju\u0107i se ka me\u0111unarodnoj trgovini.\"36<\/em>grad svoje bogatstvo i prosperitet, u najve\u0107oj meri, duguje biljci \u201cpastel\u201d, koja se koristila za bojenje tkanine.\u00a0ovu dvogodi\u0161nju zeljastu biljku, poreklom iz centralne i jugozapadne Azije i jugoisto\u010dne Evrope, koristili su <\/span><\/em>Grci i Rimljani jo\u0161 u anti\u010dko doba<\/span><\/em>, kao lek i za bojenje. <\/span>\"35mnogo je uzgajana tokom srednjeg veka i renesanse u Evropi za proizvodnju plave boje, koja se dobija iz li\u0161\u0107a, pre nego \u0161to ju je s prestola zbacio indigo, pa potom sinteti\u010dke boje.\u00a0<\/span><\/em><\/em>trougao izme\u0111u Tuluza, Albija i Karkasona prosperira\u0107e zahvaljuju\u0107i trgovini “plavim”, najluksuznijim proizvodom u 16.veku.\u00a0\"38<\/em>raspri\u010dah se ja, a u Tuluzu ve\u0107 pao mrak… taman za jednu ve\u010dernju \u0161etnju po centru – samo se dobro obucite, tamo je mart hladniji nego na\u0161 decembar! evo nas na Trgu Kapitol, na kome se nalaze impozante i \u010darobne gradska ku\u0107a, pozori\u0161te i don\u017eon Kapitol.\u00a0\"77<\/em>a ova arkada na samom trgu vodi nas kroz istoriju Tuluza i sve njegove znamenite li\u010dnosti…\"78<\/em>sti\u017eemo do bazilike Saint-Sernin, najve\u0107e romani\u010dke crkve u Evropi iz 11.veka,\u00a0\u00a0koja je delimi\u010dno resaurirana od strane poznatog francuskog arhitekte Viollet-le-Duc. od 1998, nalazi se na listi UNESCO-ve ba\u0161tine, zbog va\u017enosti za hodo\u010dasni\u010dki put Santiago de Compostela. smatra se da se u njoj nalaze najlep\u0161e orgulje u Francuskoj.\u00a0\"74<\/a><\/em>put nas navodi pored jo\u0161 jedne od mnogobrojnih tuluskih crkava – katedrale\u00a0St-Etienne, koja se gradila od 13. do 17.veka i predstavlja me\u0161avinu arhitektoskih stilova, \u0161to je rezultiralo neobi\u010dnim dizajnom i oblicima ove crkve.\"87<\/em>imali smo priliku i da zavirimo u palatu\u00a0d’Ass\u00e9zat, jednu od najprivla\u010dnijih starih zdanja u centru Tuluza. pretpostavlja se da ju je projektovao lokalni arhitekta\u00a0Nicolas Bachelier za Pierre d’Ass\u00e9zat. gradnja je zapo\u010deta 1555. i nije zavr\u0161ena 1581, kada vlasnik umire. ovo je izvanredan primer renesansne palate ju\u017ene Francuske, sa razvijenom dekoracijom dvori\u0161ta, pod uticajem italijanskog manirizma i klasicizma. danas pripada gradu i obnovljena je 1980.\"86planiranje izgradnje novog mosta (<\/span><\/em>Pont Neuf) po\u010delo je 1542, okupljanjem majstora zidara i tesara. gradnja temelja zapo\u010deta je 1544, a prvi luk sagra\u0111en je 1614. most je, kona\u010dno, zavr\u0161en 1632, a otvoren tek 1659! interesantno je da most nije simetri\u010dan, najdu\u017ei luk je tre\u0107i sa desne obale.\u00a0\"82<\/a><\/em>Jakobinski manastir (levo) i crkva su izgra\u0111eni u 13.veku, da bi se borili protiv jeresi. veoma je interesanta zbog o\u010duvanosti tipi\u010dnih slika, kao i zbog grobnog mesta Sv.Tome Akvinskog. veoma neobi\u010dan i visok stub “palmino drvo”, koji nosi tavanicu, dokaz je nekada\u0161njeg evropskog majstorstva u tehnikama gradnje. desno se nalazi tipi\u010dni “clochet”, deo zida u kome se nalaze zvona.\u00a0\"73<\/em>sasvim slu\u010dajno, na na\u0161em svakodnevnom pe\u0161a\u010denju od hotela da mesta za sastanke, pro\u0161li smo i pored zanimljivog zdanja, za koji sam kasnije otkrila da je muzej\u00a0Georges-Labit, koji je dobio ime po velikom putniku, etnologu i kolekcionaru.\u00a0sme\u0161ten je u predivnoj neo-mavarskoj vili iz 1893, koju je projektovao lokalni arhitekta Jules Calbairac. ova vila sa kuhinjama, trpezarijom, bilijar salom, projektovana je i za sme\u0161taj eksponata vlasnika, koje je\u00a0<\/span>sakupio tokom svojih putovanja -umetni\u010dka dela Pakistana, Avganistana, Vietnama, Tailanda, Laosa, Jave, Nepala, Tibeta, Kine i Japana, kao i retke koptske predmete iz Egipta. kolekcije su posle dopunjene, a ovo je jedan od najstarijih azijskih muzeja u Francuskoj.\u00a0\"46naravno, ne bih smela da napustim grad, a da nisam oti\u0161la da pogledam i dokumentujem jedinu sinagogu ;)\"89vratimo se, na trenutak,\u00a0jo\u0161 jednoj od znamenitosti sa UNESCO-ve ba\u0161tine\u00a0od 1996<\/span>: kanal du Midi\u00a0(<\/span>CanalduMidi<\/a>)<\/span>,\u00a0koga je projektovao Riquet . <\/span>\"53naziva se jo\u0161 i kanal dva mora (<\/span>Canal des Deux Mers), dug je 360 km i povezuje reku Garonu sa \u00c9tang\u00a0de Thau na Mediteranu.<\/span>\"54najzanimljivije zgrade otkrili smo u samom centru grada\"56poga\u0111ate: bondruk i ru\u017ei\u010dasta cigla!<\/span>\u00a0<\/span>\"57potpuno predivno i nestvarno :)<\/span>\"58\"59i, ne samo to, usput smo naleteli i na par veoma lepih secesija :)\"69<\/a>obaj izlog me toliko odu\u0161evio u ve\u010dernjoj \u0161etnji gradom, da sam morala da se vratim da ga slikam preko dana!\"68naravno, majstori igre ru\u017ei\u010daste cigle, nisu li?!\"40<\/a>a ne odustaju ni od nje i u modernoj gradnji,\u00a0\"41\u0161to je veoma interesantna i lepa kombinacija!\"51\"52iako sam ve\u0107 pisala o sastancima, da napomenem i ovde da su se de\u0161avali (u jo\u0161 jednoj ru\u017ei\u010dastoj zgradi, koju su napravili sami u\u010denici i profesori!)\u00a0\u201cCompagnons du devoir\u201d, koji predstavljaju neku vrstu bratstva koja obu\u010dava mlade ljude za najrazli\u010ditije zanate, izme\u0111u ostalog i zidarske. \"96slike sa sastanaka ste ve\u0107 gledali, ovo sam htela da poka\u017eem. nije iz regiona, nego je fotografija jedne knjige – tek toliko da opovrgnu teoriju kojoj smo u\u010deni o smicanju cigala prilikom zidanja – primer da je svaka fuga jedna ispod druge, kao i da farma odoleva vremenu… a pritom je i prelepa! i od zemlje je!\"90ne\u0107u se zadr\u017eavati na poslu, prelazim odmah na najlep\u0161i deo – hranu! jasno je za\u0161to su se bunili u Engleskoj, ovde se jede ukusno, mnogo i satima… prejedete se jo\u0161 od predjela, ali je kasno za kajanje… vegetarijanski izbor – neponovljivo ukusan, mmmm!\u00a0<\/span>\u00a0<\/span>\u00a0 \u00a0\"91<\/a>a ovo je bio poseban do\u017eivljaj (\u017eao mi je \u0161to je prostor bio mnogo mra\u010dan), a i glupo bi bilo da sam slikala ba\u0161 svako jelo (dok 20 gladnih \u010deka oko mene!) – neka vrsta \u0161vedskog stola u kome hranu razmeste po \u010ditavom lokalu, a vi se \u0161etate i birate…\u00a0\"92<\/a>zanimljivi ukusi, neverovatne salate, a tek slatki\u0161i… neopisivo, jednostavno – mora da se proba :)\u00a0\"93<\/a>poslednji dan, posle napornih sastanaka koji traju i tokom onih divnih ve\u010dera, uvek nas raduje stru\u010dna poseta, odnosno – mala ekskurzija :)\u00a0prvo smo posetili skoro napu\u0161tenu farmu, nedaleko od grada:\"99<\/a>farma zvana Sat (“ferme d’Horloge) nekada je slu\u017eila za uzgoj p\u0161enice i drugih kultura, a danas, na\u017ealost, zjapi prazna…\"101<\/a>ovo enormno zdanje gra\u0111eno je kombinacijom pe\u010dene i nepe\u010dene cigle, istih specijalnih dimenzija.\u00a0\"102<\/a>\u010dak i ovako oronulo, svedo\u010di o izuzetnosti majstora i bogatstvu porodice.\u00a0\"109<\/a>drugi obilazak bio je namenjen jednoj od retkih preostalih ciglana u regionu, koja pre\u017eivljava samo zahvaljuju\u0107i radovima u konzervaciji.\u00a0\"111<\/a>kroz \u010ditavu pri\u010du i proces provela nas je lepa vlasnica ciglane:\"113<\/a>zemlju nabavljaju u blizini, potom je usitnjavaju i razli\u010ditim ma\u0161inama prave najrazli\u010ditije oblike.\"117<\/a>\u00a0od crepova do tankih \u0161upljih blokova…\"118<\/a>a u delu fabrike se \u010dak rade i ru\u010dno, sa modlama,\u00a0\"120<\/a>imali smo priliku da prisustvujemo \u010ditavom jednom procesu i bilo ja ba\u0161 zabavno (za nas, verujem da su se majstori smrzli!)\"121<\/a>povratak u realnost, pa u Tuluz, pa ranom zorom ku\u0107i…\"122<\/a>znam da mislite da je ovo predivno – i jeste! ali, veoma je i naporno i intenzivno, i, \u00a0nekako, uvek jedva \u010dekam da se vratim ku\u0107i ;) vidimo se u regionu!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

uz arive – mart 2013. razlog putovanja je, opet, Leonardo sastanak. vi\u0161e informacija potra\u017eite\u00a0ovde. a sad sam \u017eelela da malo pro\u0161irim pri\u010du sa dodatnim fotografijama (po\u0161to mi je profesor Alexandre Douline, dok smo bili u Tuluzu, rekao da je siguran … Continue reading →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_price":"","_stock":"","_tribe_ticket_header":"","_tribe_default_ticket_provider":"","_ticket_start_date":"","_ticket_end_date":"","_tribe_ticket_show_description":"","_tribe_ticket_show_not_going":false,"_tribe_ticket_use_global_stock":"","_tribe_ticket_global_stock_level":"","_global_stock_mode":"","_global_stock_cap":"","_tribe_rsvp_for_event":"","_tribe_ticket_going_count":"","_tribe_ticket_not_going_count":"","_tribe_tickets_list":"[]","_tribe_ticket_has_attendee_info_fields":false,"footnotes":""},"categories":[1041,128],"tags":[235,236,234],"class_list":["post-6142","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blog","category-putovanja","tag-francuska","tag-pirate","tag-tuluz"],"post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6142","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=6142"}],"version-history":[{"count":54,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6142\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6263,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6142\/revisions\/6263"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=6142"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=6142"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=6142"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}