{"id":6011,"date":"2014-12-15T09:24:22","date_gmt":"2014-12-15T09:24:22","guid":{"rendered":"http:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=6011"},"modified":"2016-01-28T19:33:24","modified_gmt":"2016-01-28T19:33:24","slug":"london-2013","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=6011","title":{"rendered":"London 2013"},"content":{"rendered":"

iz arhive – februar 2013.<\/strong>
\nLondon je iziskivao samostalnu pri\u010du, iako ne mo\u017ee ba\u0161 mnogo toga stati u jedan dan… onaj mali deo njega koji smo tad videli me je potpuno odu\u0161evio, nekako je bio mnogo manji i ni\u017ei nego \u0161to sam o\u010dekivala, nekako po meri \u010doveka, barem onaj centralni deo… eto, nadam se da \u0107emo mu se jednom, iz nekog razloga, vratiti na par dana, da vidimo ono \u0161to smo sad propustili ili samo ovla\u0161 videli.<\/span>\"140<\/p>\n

pretpostavljam da znate da je London najve\u0107i grad Engleske, ali mo\u017eda ne znate da je po povr\u0161ini i najve\u0107a urbana zona Evropske unije. Anti\u010dki <\/b>Londinium\u00a0osnovali su Rimljani 43.godine u mo\u010dvarnom podru\u010dju na estuaru Temze. London ima preko 300 nacionalnosti, a \u00a0istovremeno je jedan od najva\u017enijih politi\u010dkih, obrazovnih, kulturnih, trgova\u010dkih, turisti\u010dkih, finansijskih, modnih, sportskih centara u svetu. nosi nezvani\u010dnu titulu svetske kulturne prestonice. sa 6 me\u0111unarodnih aerodroma i preko 120 miliona putnika godi\u0161nje, najprometniji je vazdu\u0161ni centar na svetu. London ima metro sa najstarijim sistemom podzemne \u017eeleznice u svetu i drugi je po broju prevezenih putnika (posle \u0160angaja.) ima 43 univerzitetske ustanove, jedini grad koji je 3 puta ugostio Olimpijske igre. iako le\u017ei na 70km isto\u010dno od u\u0161\u0107a Temze, razvio se u 4.svetsku luku!\"106
\npa, da krenemo kona\u010dno…stvarno nisam ljubitelj muzeja, ali je Sale insistirao da obavezno idemo do Prirodnja\u010dkog – isklju\u010divo zbog same zgrade! bilo mi je drago da je bio uporan :)
\n\"108<\/a>muzej se, zbog potrebe za prostorom, odvojio od Britanskog muzeja<\/span>\u00a01881, kada je zavr\u0161ena zgrada po ideji Francisa Fovka i skici Aldreda Voterhausa. ipak,\u00a0<\/span>do 1963. bio je deo Britanskog muzeja, a tek 1992. menja ime u Prirodnja\u010dki muzej.\u00a0<\/span>
\niako je muzej tokom svoje istorije imao mnogo problema da sa\u010duva sve svoje zbirke,\u00a0<\/span>eksponati danas broje oko 70 miliona vrsta \u017eivih i izumrlih biljnih i \u017eivotinjskih vrsta, razne zbirke (kolekciju \u010carsla Darvina), kao i veliku biblioteku i istra\u017eiva\u010dki centar. \u00a0nalazi se na 4.mestu najpose\u0107enijih muzeja na svetu!<\/span>\u00a0\"113<\/a>odmah preko puta, nalazi se Muzej Viktorije i Alberta, ali smo njemu posvetili mnogo manje vremena…\"120<\/a>ipak, ne mogu, a da ne pomenem Mekinto\u0161ove stolice, kao ni staru dobru Toneticu i njene fascinantne delove ;)\"124<\/a>pe\u0161a\u010dimo dalje, ka centru, i usput prolazimo pored\u00a0Albert memorijala. naru\u010dila ga je kraljica Viktorija kao uspomenu na voljenog mu\u017ea,\u00a0koji je umro od tifusa\u00a01861. memorijal je dizajnirao ser\u00a0George Gilbert Scott\u00a0u neogotskom stilu. sastoji se od rasko\u0161ne nadstre\u0161nice u stilu gotskog ciborijuma, sa statuom princa okrenutog jugu.\u00a0memorijal je 54m visok, trebalo je preko 10 godina da se zavr\u0161i i ko\u0161tao je oko 10 miliona dana\u0161njih funti!\"132<\/a>mnogo zanimljivije od samog memorijala su predstave 4 strane sveta, odnosno Afrike, Amerike, Azije i Evrope :)\"131<\/a>Royal Albert Hall je koncertna dvorana, najpoznatija po odr\u017eavanju<\/span>\u00a0koncerata svakog leta od 1941. od kad je otvorena 1871, zahvaljuju\u0107i mnogim umetnicima koji su ovde nastupali, postala je jedna od najvrednijih britanskih objekata. svake godine ugosti vi\u0161e od 350 doga\u0111aja. trebalo je da se zove Centralna dvorana za umetnost i nauku, ali je kraljica Viktorija promenila naziv u \u010dast princa Alberta.\"133<\/a>pro\u0111osmo mi i kroz\u00a0Hyde (Hajd) Park, deo najve\u0107e parkovske povr\u0161ine u centralnom delu\u00a0Londona, iako nas je vreme spre\u010dilo da u njemu potpuno u\u017eivamo. ina\u010de, Hajd park je od svog nastanka u\u00a0XVII veku\u00a0bio mesto odr\u017eavanja brojnih manifestacija i protesta, poput\u00a0Svetske izlo\u017ebe 1851.\u00a0za \u010dije potrebe je arhitekta\u00a0D\u017eozep Pakston\u00a0sagradio veliku\u00a0Kristalnu dvoranu!\"134<\/a>naravno, bilo bi gotovo besmisleno ne spomenuti \u010duvene dvospratne \u010duvene autobuse :)\u00a0\"137<\/a>prolazimo pored Bakingemske palate, doma britanskih monarha, koja je sagra\u0111ena 1703.\"139<\/a>i, kona\u010dno, izbijamo na Parlamentski trg, isped Vestminsterke opatije. ovo je onaj deo koji me odu\u0161evio, jer ni\u0161ta nije tako preogromno kako sam zami\u0161ljala… nego nekako sagledivo.\u00a0\"146<\/a>pozdravljam Big Bena –\u00a0se\u0107am ga se iz mojih knjiga sa Radni\u010dkog univerziteta od pre 25 godina! najve\u0107a sat-kula na svetu sa zvonikom, a legenda ka\u017ee da je zvono dobilo naziv ili po Bend\u017eaminu Holu (koji je bio zadu\u017een za izgradnju) ili u \u010dast Bena Kanta, popularnog boksera u vrem livenja zvona. ova kula podignuta je kao deo nove Vestminsterske palate, jer je stara izgorela u po\u017earu 1834. arhitekta Augustus Pugin projektovao je kulu u neogotskom stilu – visina joj je 96,3 metra, a prvih 61 je izgra\u0111en od opeke oblo\u017eene kamenom!\"143<\/a>saborna crkva Sv.Petra u Vestminsteru, poznatija kao Vestminsterska opatija (Westminster Abbey), tradicionalno je mesto krunisanja i sahranjivanja vladara Ujedinjenog Kraljevstva i nalazi se na UNESCO-voj listi svetske ba\u0161tine.\"148<\/a>odmah do nje, nalazi se ova zanimljiva gra\u0111evina, verovatno i sama deo crkvenog kompleksa…\"152<\/a>pre\u0111osmo sada na drugu stranu Temze. dok su se neki sladili poslasticama, mi smo se zagledali u Londonsko oko :) poznato i kao Milenijumski to\u010dak, najve\u0107a je panoramska vrte\u0161ka na svetu visine 135 metara! 32 klimatizovane, gotovo potpuno staklene (osim poda), kapsule u koje stane po 30 ljudi, za oko pola sata naprave jedan krug. 2005, zamalo da bude izme\u0161teno u Hajd (ili \u010dak Pariz), zbog ugovora o zemlji\u0161tu na 5 godina. iako je u\u0161lo u Ginisovu knjigu rekorda, narud\u017ebine za Las Vegas i \u0160angaj prete da ga izbace iz nje!\"154<\/a>prolazimo pored Kraljevskog nacionalnog pozori\u0161ta, mesto brojnih predstava i modernih performansa.\"156<\/a>pogled na Temzu i, desno, na katedralu Svetog Pavla (St Paul’s Cathedral), koja datira iz kasnog 17.veka. visoka 111 metara (365 stopa, 1 stopa za svaki dan!), bila je najvi\u0161a zgrada Londona 1710-1962, dok joj je kupola jedna od najve\u0107ih na svetu.projektovao je ser Kristofer Ren, a gradnja je trajala 1675-1710. izgra\u0111ena je od portlandskog kamena, a kupola je ura\u0111ena po ugledu na Baziliku Sv.Petra u Rimu.\u00a0\"157<\/a>\u00a0zanimljiva skica u jednom od podzemnih prolaza :)\"159<\/a>\u00a0i, \u010dini se, pro\u0161irenje \u017eelezni\u010dke stanice…\"160<\/a>jo\u0161 jedan zanimljiv most – Milenijumski, dobijen je na konkursu 1996, a projektovali su ga\u00a0Arup<\/b>,\u00a0<\/span>Foster i Partner<\/b>i i ser\u00a0<\/span>Anthony Caro<\/b>. zbog visinskih ograni\u010denja i kako bi imao lep\u0161i pogled, most je dizajniran tako da kablovi budu sakriveni, \u0161to mu daje veoma plitak profil. mo\u017ee da po(d)nese 5000 pe\u0161aka istovremeno!<\/span>\"161<\/a>Glob teatar se vezuje uz \u0160eksipa. prvi teatar poti\u010de iz 1599, sagradila su ga bra\u0107a Barbrid\u017e kao\u00a0osmougaono visoko zdanje sa ovalnim unutra\u0161njim prostorom, bez krova u centralnom delu. kad god bi se odr\u017eavala predstava, nad teatrom bi se vijorila zastava, kako bi svi bili obave\u0161teni. izgorelo je 1613.za vreme izvo\u0111enja \u0160eksiprovog Henrija VIII, pa ponovo je izgra\u0111eno 1614, zatvoreno 1642. i uni\u0161teno 1644. moderna rekonstrukcija zapo\u010deta je 1987, a teatar je ponovo otvoren 1997.\"162<\/a>\u00a0nedaleko od ove rekonstrukcije, potpuno moderne stakleno-\u010deli\u010dne zgrade…\"165<\/a>a u daljini, po\u0161to je ve\u0107 po\u010delo da se smrkava i na\u0161 dan bli\u017ei kraju, ugledasmo Tauerbrid\u017e (Tower Bridge), pokretni most preko Temze. u drugoj polovini XIX veka, razvojem londonske luke, javlja se potreba za novim mostom.1876 objavljen je konkurs za dizajn novog mosta, ali su znali da nije mogu\u0107 napraviti konvencionalni, jer bi se zatvorio pristup brodovima u luku, neko pokretni most. izbor je napravljen tek 1884, a pobedio je Horas D\u017eons (Horace Jones.)\"170<\/a>most je ukupne du\u017eine 244 metra sa dve kule 65 m visine, a centralni deo se podi\u017ee do ugla od 83\u00b0. kako bi se ubrzalo podizanje, protiv-teg je povezan sa oba segmenta, a potrebno je 1 minut da bi se potpuno podigao. izgradnja je zapo\u010deta 1886, a samo za strukture koje podr\u017eavaju dve masivne kule utro\u0161eno je 70.000 tona betona. struktura mosta je \u010deli\u010dna (11.000 tona), iako je oblo\u017eena kamenom i granitom. radovi su trajali 8 godina sa 5 izvo\u0111a\u010da i 432 radnika. D\u017eons je umro 1887, pa je radove zavr\u0161io ser D\u017eon Vulf-Beri (John Wolfe-Barry) koji je odgovoran za vikotrijanski izgled fasade. kako je luka izme\u0161tena nizvodnije, most se podi\u017ee samo 500 puta godi\u0161nje. re\u010dni saobra\u0107aj i dalje ima prvenstvo, \u0161to je skoro izazvalo diplomatski incident, jer je konvoj sa Klitonom 1996.bio zaglavljen ispred mosta, kako bi pro\u0161lo par turisti\u010dkih brodova. \u00a0jedan londonski autobus je\u00a01952.\u00a0<\/span>morao da presko\u010di sa jednog dela na drugi, jer je most po\u010deo da se di\u017ee u trenutku njegovog prelaska!\u00a0\"171<\/a>i za kraj, Ne\u0161a je po\u017eeleo da odemo do Pikadilija (Piccadilly Circus<\/i>), velike raskrsnice izgra\u0111ene 1819. \"172<\/a>vidimo se slede\u0107om prilikom, hvala doma\u0107inima i Londonu :)<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

iz arhive – februar 2013. London je iziskivao samostalnu pri\u010du, iako ne mo\u017ee ba\u0161 mnogo toga stati u jedan dan… onaj mali deo njega koji smo tad videli me je potpuno odu\u0161evio, nekako je bio mnogo manji i ni\u017ei nego … Continue reading →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_price":"","_stock":"","_tribe_ticket_header":"","_tribe_default_ticket_provider":"","_ticket_start_date":"","_ticket_end_date":"","_tribe_ticket_show_description":"","_tribe_ticket_show_not_going":false,"_tribe_ticket_use_global_stock":"","_tribe_ticket_global_stock_level":"","_global_stock_mode":"","_global_stock_cap":"","_tribe_rsvp_for_event":"","_tribe_ticket_going_count":"","_tribe_ticket_not_going_count":"","_tribe_tickets_list":"[]","_tribe_ticket_has_attendee_info_fields":false,"footnotes":""},"categories":[1041,128],"tags":[795,793],"class_list":["post-6011","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blog","category-putovanja","tag-engleska","tag-london"],"post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6011","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=6011"}],"version-history":[{"count":29,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6011\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6154,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6011\/revisions\/6154"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=6011"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=6011"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=6011"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}