{"id":5652,"date":"2014-11-10T16:44:32","date_gmt":"2014-11-10T16:44:32","guid":{"rendered":"http:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=5652"},"modified":"2016-01-28T19:35:25","modified_gmt":"2016-01-28T19:35:25","slug":"nidzin-odlazak","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=5652","title":{"rendered":"Nid\u017ein odlazak"},"content":{"rendered":"

Ne znam \u0161ta podsti\u010de ljude na razmi\u0161ljanje o korenima, precima… u mom slu\u010daju, bila je to knjiga neke hrvatske autorke na engleskom, koju sam prona\u0161la u Ruandi 2007, o Jugi, sarmama, nostalgiji i nekim drugim detaljima koje samo mi pamtimo… knjiga me toliko dirnula, da sam, na prvom povratku za Srbiju, po\u010dela da se raspitujem ko sam i odakle sam… sme\u0161no je da sam tek tad shvatila da mi pola porodice slavi jedan, pola drugi Bo\u017ei\u0107, mada vi\u0161e formalno, nego stvarno.\"deda<\/a>Oko datuma njegovog ro\u0111enja niko nije siguran, ali se bar sla\u017eu da je u novembru 1933. Po jednom od njih, danas bi proslavio 82.ro\u0111endan. Retki su mu i preci sa prezimenom Bokanovi\u0107, jer su se nekad prezivali Kri\u017eanac, ali je, zbog nekog Bokana, \u010ditav rod promenio ime… Rano je ostao bez majke, pa mu se otac opet o\u017eenio, te ima nekoliko polubra\u0107e i polusestara \u2013 jednu od njih otkrio je tek pre par godina.<\/p>\n

Mlad je iz bosanskog sela Veda\u0161i\u0107a do\u0161ao za Zemun na zanat, stolarski ili zidarski, niko vi\u0161e ne pamti, radio je i jedno i drugo. Ne znamo ta\u010dno kako je zavr\u0161io u Zmajevu, gde je upoznao suprugu Ivanku, s kojom se, potom, preselio za Veternik. I \u017eiveo je, a da sam to tek poslednih godina saznala, u ku\u0107i od \u0107erpi\u010da, koju su sami podigli. U toj ku\u0107i smo proveli pola detinjstva.<\/p>\n

Ima dve \u0107erke, a od njih \u010detvoro unu\u010dadi i jednu praunuku. \u0106erke, kao i prvog unuka nau\u010dio je mnogim ve\u0161tinama, te tako nije retko da se one bave gletovanjem ili opravkama, umesto svojih mu\u017eeva. Jedna od unuka zauvek \u017eali \u0161to se nije na vreme priklju\u010dila tim podu\u010davanjima, valjda joj je trebalo predugo vremena da shvati \u010dime \u017eeli da se bavi\u2026<\/p>\n

Voleo je dobru \u0161alu, uvek imao pune d\u017eepove bombona, \u0161to za svoju, \u0161to za kom\u0161ijsku decu, niko se ne se\u0107a da ga je ikad video bez bicikla i brda vo\u0107a koje je uvek dovla\u010dio na njemu\u2026 ekspert za kokanje kokica. Majstor za sve. \u010covek koga su svi voleli, ili smo mi tako mislili.\u00a0Neki ka\u017eu i da nije bio lak \u010dovek uvek i prema svakom, ali u tu pri\u010du ne ulazim. Znam ono \u0161to pamtim.<\/p>\n

\u010cak i kad je ostario, nije bio od onih dosadnih staraca koji tra\u017ee pa\u017enju i \u017eele da ih pose\u0107uje\u0161. Samo bi ponekad poru\u010dio: \u201creci joj da odavno nije bila\u201d i ja bih znala \u0161ta mi je \u010diniti.\u00a0Ne, nije on bio jedan od onih mudrih staraca koji bi vam delio savete i pri\u010dao o smislu \u017eivota\u2026 poku\u0161avam da se setim o \u010demu smo pri\u010dali, ali ne znam. Pri\u010da je, jednostavno, tekla. Nije tu bilo neke filozofije, valjda smo samo \u017eiveli.<\/p>\n

Dok su se svi ljutili i negodovali zbog godina putovanja, zbog mog izbora da se bavim blatom, a ne sedim u kancelariji\u2026 jedini je on podr\u017eao. I sam je godinama radio na gra\u0111evini u Nema\u010dkoj. Hteo je i u Irak, ali ga je porodica od toga odgovorila. “Samo idi, treba da ide\u0161.”<\/p>\n

Kad sam kupila ku\u0107u, do\u0161ao je na prvu radnu akciju! Imao je ve\u0107 76 i ne ba\u0161 mnogo snage da kr\u010di d\u017eunglu sa nama\u2026 name\u0161tao je vrata i nadgledao radove.\u00a0Posle je i\u0161ao da mi tra\u017ei baliranu slamu po Veterniku, po staru gra\u0111u na stovari\u0161te, napravio mi je kalup za \u0107erpi\u010d\u2026<\/p>\n

Kad smo saznali da je bolestan i da su mu lekari dali dva meseca \u017eivota, svi smo bili u \u0161oku. I svi smo se nadali nekom \u010dudu. Nije se dogodilo.<\/p>\n

Ipak, svako je za njega u ta tri meseca \u010dinio mala \u010duda: omiljeni unuk se trudio da \u00ab\u00a0mu dan traje \u0161to du\u017ee\u00a0\u00bb i \u0161etao ga je, nosio, brinuo o njemu do poslednjeg trena. Odu\u017eio mu se za sve \u0161to je ovaj za njega uradio kad je bio mali. Najmla\u0111i je do\u0161ao iz daleka, da ga vidi i zapamti dok je jo\u0161 bio relativno dobro. I ostali su davali sve od sebe da \u0161to vi\u0161e vremena sa njim provedu, da mu pri\u010daju, pitaju… da budu tu.<\/p>\n

I to je tako predivno. Pomislim samo na one stare i same, po domovima, bolnicama\u2026 kako je to stra\u0161no i tu\u017eno. Ne, daleko od toga da je nabli\u017eima bilo lako, trebalo je nekad vanljudskih napora da ga prenesu do toaleta ili da po\u010diste za njim, da slu\u0161aju buncanje\u2026 ali, svi su ostali tu.<\/p>\n

I oni koji su se ljutili zbog nekih davnih nepravdi, do kraja su ih oprostili i pustili\u2026<\/p>\n

Oti\u0161ao je, dok ga je starija \u0107erka dr\u017eala za ruku. Rekla bih \u2013 kao sre\u0107an \u010dovek.<\/p>\n

Pla\u0161ila sam se smrti, nikada nisam izgubila nekog tako bliskog. A onda je do\u0161lo saznanje da ni\u0161ta nije tako stra\u0161no. Jedino fizi\u010dka praznina, ali je ostatak, \u010dini se, prisutan.\u00a0Bar \u0107e mu biti lak\u0161e da nadgleda radove u Mo\u0161orinu…<\/span><\/p>\n

Ispratili smo ga uz sunce, zvona, jednostavno. U suzama, pa sa dobrim \u0161alama odmah potom. Mislim da nam ne bi ni dozvolio da ga dugo oplakujemo!<\/p>\n

Hvala ti na svemu, stari majstore. Hvala, omiljeni moj deda Nid\u017eo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne znam \u0161ta podsti\u010de ljude na razmi\u0161ljanje o korenima, precima… u mom slu\u010daju, bila je to knjiga neke hrvatske autorke na engleskom, koju sam prona\u0161la u Ruandi 2007, o Jugi, sarmama, nostalgiji i nekim drugim detaljima koje samo mi pamtimo… … Continue reading →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_price":"","_stock":"","_tribe_ticket_header":"","_tribe_default_ticket_provider":"","_ticket_start_date":"","_ticket_end_date":"","_tribe_ticket_show_description":"","_tribe_ticket_show_not_going":false,"_tribe_ticket_use_global_stock":"","_tribe_ticket_global_stock_level":"","_global_stock_mode":"","_global_stock_cap":"","_tribe_rsvp_for_event":"","_tribe_ticket_going_count":"","_tribe_ticket_not_going_count":"","_tribe_tickets_list":"[]","_tribe_ticket_has_attendee_info_fields":false,"footnotes":""},"categories":[1041,106],"tags":[],"class_list":["post-5652","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blog","category-i-druge-price"],"post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5652","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5652"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5652\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10414,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5652\/revisions\/10414"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5652"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=5652"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=5652"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}