{"id":516,"date":"2013-07-13T07:13:52","date_gmt":"2013-07-13T07:13:52","guid":{"rendered":"http:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=516"},"modified":"2025-03-27T18:05:57","modified_gmt":"2025-03-27T18:05:57","slug":"12-tehnika-gradnje-zemljom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=516","title":{"rendered":"12 tehnika gradnje zemljom"},"content":{"rendered":"

Craterre (craterre.org<\/a>) je svrstao tehnike gradnje zemljom u dvanaest velikih grupa, mada podela nije kona\u010dna, jer ima oko stotinu varijacija. Sve one kori\u0161\u0107ene su za gradnju, kako skromnih stani\u0161ta, tako i ogromnih palata.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"
\n1-IZDUBLJENA ZEMLJA<\/strong>
\ntzv. trogloditska stani\u0161ta izdubljena u zemljinoj kori. U ve\u0107ini slu\u010dajeva, rade se u mekom tlu – lesu, tufu ili poroznoj lavi, u toploj i suvoj klimi; ima ih od Kine (4 provincije u kojima \u017eivi oko 2 miliona Kineza), preko zemalja \u0160panije do severne Afrike. Razlikujemo horizontalna udubljenja (kod nas “lagumice”) i vertikalna (“zemunice”.)<\/p>\n

\"\"
\n2-ZEMLJA KAO POKRIVA\u010c<\/strong>
\nZemlja pokriva strukturu od drugog materijala, \u010dime se dobija izuzetna termoizolacija.
\n* ku\u0107e u zemlji:<\/strong>\u00a0struktura konstrukcije u zemlji je nezavisna, i mo\u017ee biti od bilo kog materijala. UNESCO-v kvart u Parizu gra\u0111en je na ovaj na\u010din.
\n* ku\u0107e pokrivene zemljom:<\/strong> veoma star na\u010din gradnje, o \u010demu svedo\u010di ku\u0107a Banpoo u Kini, stara oko 4000 godina. Za\u0161tita od klimatskih uslova, vi\u0161e nego odbrana, je u osnovi gra\u0111enja ovakvih objekata. Nekoliko tipova afri\u010dkih stani\u0161ta Tanzanije, Burkine Faso, Etiopije i Nigera, pokriveni su debelim slojem nabijene zemlje. Na Islandu i u Norve\u0161koj drveni krovovi pokriveni su busenima trave. Istra\u017eivanja pokazuju da sloj zemlje, pokriven sa 40cm busena trave, dovodi do smanjenja gubitka toplote 50-90%.<\/p>\n

\"\"
\n3-ZEMLJA KAO ISPUNA<\/strong>
\nUpotrebljena u suvom stanju, zemlja mo\u017ee ispunjavati bilo koji drugi materijal i doprinositi strukturi konstrukcije. Lakim i nestabilnim materijalima, ispuna od zemlje daje te\u017einu i oja\u010dava stabilnost. Stabilnim, pove\u0107ava termiku i akustiku. Danas se ovaj metod \u010desto koristi u kriznim situacijama, posle velikih katastrofa.
\n\"\"
\n4-SE\u010cENA ZEMLJA<\/strong>
\nBlokovi zemlje direktno se seku iz organskog sloja zemljine mase. Ova tehnika je veoma stara \u2013 zemlja, povezana korenima biljaka, bila je se\u010dena u busenima. Poznata je u nordijskim zemljama Evrope, Azije i Amerike. Tlo u neplodnim oblastima, bogato karbonatima, tako\u0111e je pogodno.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

5-BLOKOVI OD NABIJENE ZEMLJE<\/strong>
\nZemlja se nabija u kalupu ili oplati. Smanjenjem zapremine praznina u materijalu smanjuje se i njegova neotpornost na vodu, \u0161to pove\u0107ava i zapreminu zida. Stati\u010dko nabijanje dobija se uz pomo\u0107 ma\u0161ine za izradu blokova, dinami\u010dko je nabijanje u oplati, a vibracija se koristi u izgradnji puteva.<\/p>\n

\"\"
\n5a-NABOJ<\/strong>
\nMasa zemlje se nabija u slojevima u oplati, vertikalno-izgradnja zida i horizontalno-podovi i plafoni.<\/p>\n

\"\"
\n6<\/strong>-D<\/strong>IREKTNO\u00a0<\/strong>OBLIKOVANA ZEMLJA<\/strong>
\nZemlja u plasti\u010dnom stanju oblikuje se u tanke zidove, bez upotrebe kalupa ili oplate.
\n*\u00a0grn\u010darija\u00a0–<\/strong> zemlja se priprema unapred, kako bi se dobila idealna plasti\u010dnost, uz dodatak biljnih ili \u017eivotinjskih vlakana. Oblikuju se rolnice, koje se sla\u017eu jedna na drugu, a zatim se sjedine, sli\u010dno na\u010dinu pravljenja grn\u010darije. Zidovi pravljeni na ovaj na\u010din debljine su 5-7cm, izuzev u osnovi. Musgumi severnog Kameruna i danas grade ovom tehnikom.
\n*\u00a0oblikovane lopte\u00a0–<\/strong> zemljane lopte velikih pre\u010dnika omogu\u0107avaju podizanje debljih zidova, ra\u0111enih u slojevima. Svaki sloj mora biti suv, pre nego \u0161to se nanese prethodni. Kako bi se obezbedila ve\u0107a stabilnost, svaki naerdni sloj nanosi se na prethodni u formi sedla. Farme Lobija u Severnoj Gani i utvr\u0111enja Samba u severnom Beninu gra\u0111ene su na ovaj na\u010din.
\n*\u00a0oblikovanje pletenjem\u00a0\u2013<\/strong> tanki snopovi podu\u017eno pletene slame su omalterisani zemljom u plasti\u010dnom stanju, bogato glinom. Tanki zidovi (5cm) su napravljeni tako \u0161to se, bukvalno, pletu kao pletenice. Ovom tehnikom grade se ambari, \u010dija forma podse\u0107a na kerami\u010dke posude. Neverovatno su izdr\u017eljivi.<\/p>\n

\"\"
\n7-NASLAGANA ZEMLJA\u00a0<\/strong>\/ bauge (Francuska), cob (Engleska)
\nTehnika gotovo potpuno napu\u0161tena u Evropi, jo\u0161 uvek se koristi u mnogim zemljama u razvoju – od jednostavnih ruralnih formi Avganistana do vi\u0161espratnica Jemena. Od zemlje i slame oblikuju se velike lopte, koje se zatim sla\u017eu ili bacaju jedna na drugu. Zidovi se rade u slojevima, monolitno, i veoma su debeli (40cm-2m)
\n\"\"
\n8-MODELOVANA ZEMLJA<\/strong>
\nOblikuje se ru\u010dno ili pomo\u0107u kalupa u razli\u010dite forme. Jedna je od najstarijih tehnika.
\n*\u00a0kru\u0161kolike forme\u00a0–<\/strong>najstariji \u010derpi\u0107 datira iz 8000.godine pre n.e, i imao je formu hleba. Ti prvi, konusni, oblici evoluirali su kroz cilindri\u010dne, poluloptaste, u formi magare\u0107ih le\u0111a, sve do paralelopipednih i kubi\u010dnih formi. I danas se grade bez kalupa u nekim delovima zapadne Afrike, i nazivaju se \u2019tubali\u2019.
\n*\u00a0cilindri\u010dne forme\u00a0–<\/strong> nakon I svetskog rata, jedan Nemac donosi ovu tehniku iz centralne Afrike, koja je nazvana \u2018D\u00fcnner\u2019, i predstavlja prvi uticaj juga (zemalja 3.sveta) na sever. U drvenu skeletnu konstrukciju postavljaju se ovi \u010derpi\u0107i koji se, zatim, pritiskaju jedni na druge, kako se ne bi koristio malter, a izme\u0111u svakog sloja postavljene su grane. Na ovaj na\u010din izgra\u0111eno je 350 ku\u0107a.
\n*\u00a0prizmati\u010dne forme\u00a0–<\/strong> naj\u010de\u0161\u0107e primenjivana tehnika, u najrazli\u010ditijim veli\u010dinama, te\u017eine od 2 do 30 kg. Prave se u kalupu od drveta ili metala, na podu ili na stolu.
\n\"\"
\n9-ISTISNUTA ZEMLJA<\/strong>
\ntehnika preuzeta iz proizvodnje opeke, gde se zemlja istiska iz jakih ma\u0161ina. Mogu se praviti \u010derpi\u0107i, ugaoni i elementi raznih drugih oblika.
\n\"\"
\n10-TE\u010cNA ZEMLJA<\/strong>
\nTe\u010dna zemlja se sipa u oplatu ili kalup, kao beton.
\n*\u00a0cigle\u00a0–<\/strong>omogu\u0107ava prefabrikaciju cigli. Mo\u017ee se, ili sipati u kalupe, ili se prvo sipa,a zatim se iseku cigle. Metode u primeni na jugozapadu SAD-a.
\n*\u00a0zidovi od te\u010dne zemlje\u00a0–<\/strong> zemlja se sipa u oplatu, kao beton. Koristi se u SAD-u. Mo\u017ee se armirati \u010deli\u010dnom mre\u017eom ili bambusom, kao oja\u010danje zbog zemljotresa.
\n*\u00a0poplo\u010davanj\u0435\u00a0–<\/strong> lako za izradu, zemlji se \u010dak mogu dodati i pigmenti.
\n\"\"
\n11-ZEMLJA&SLAMA<\/strong>
\nMala koli\u010dina zemlje bogata glinom rastori se u vodi, pa se zatim doda velikoj koli\u010dini slame, \u010dime se dobija lak materijal. Najbolja du\u017eina slame je 15-40cm. Standardna mera je 70 kg slame na 600 kg zemlje, \u0161to daje zapreminsku masu od 70 kg\/m3.
\nPrvo se napravi drvena bondruk konstrukcija, zatim se slama blago nabija, u zidove debljine 15-30cm.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

12- ZEMLJA KAO ZAVR\u0160NA OBRADA<\/strong>
\nZemlja, pome\u0161ana sa vlaknima, nanosi se u tankim slojevima, kako bi se za\u0161titila povr\u0161ina zida. Uglavnom se u nose\u0107u bondru\u010dnu konstrukciju uplete pleter ili se umetnu drvene da\u0161\u010dice, na koje se, zatim, lepi zemlja.\u00a0 Dalje, kao fla\u0161e, u obliku vikli, ili kao zemlja raspr\u0161ena preko zida od pletera.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Craterre (craterre.org) je svrstao tehnike gradnje zemljom u dvanaest velikih grupa, mada podela nije kona\u010dna, jer ima oko stotinu varijacija. Sve one kori\u0161\u0107ene su za gradnju, kako skromnih stani\u0161ta, tako i ogromnih palata.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_price":"","_stock":"","_tribe_ticket_header":"","_tribe_default_ticket_provider":"","_ticket_start_date":"","_ticket_end_date":"","_tribe_ticket_show_description":"","_tribe_ticket_show_not_going":false,"_tribe_ticket_use_global_stock":"","_tribe_ticket_global_stock_level":"","_global_stock_mode":"","_global_stock_cap":"","_tribe_rsvp_for_event":"","_tribe_ticket_going_count":"","_tribe_ticket_not_going_count":"","_tribe_tickets_list":"[]","_tribe_ticket_has_attendee_info_fields":false,"footnotes":""},"categories":[1041,68,61],"tags":[73,74],"class_list":["post-516","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blog","category-predavanja","category-zemlja","tag-12-tehnika-gradnje-zemljom","tag-craterre"],"post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/516","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=516"}],"version-history":[{"count":17,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/516\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":16532,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/516\/revisions\/16532"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=516"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=516"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=516"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}