{"id":494,"date":"2013-06-25T11:38:03","date_gmt":"2013-06-25T11:38:03","guid":{"rendered":"http:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=494"},"modified":"2016-01-28T20:19:25","modified_gmt":"2016-01-28T20:19:25","slug":"o-zemljanoj-arhitekturi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=494","title":{"rendered":"o zemljanoj arhitekturi"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>
\nZemljanu arhitekturu ve\u0107ina ljudi danas vezuje\u00a0 za primitivne, nesigurne, prevazi\u0111ene i zastarele konstruktivne forme. Ovo izuzetno nasle\u0111e, odba\u010deno, vezano uz pro\u0161lost, sliku siroma\u0161tva i ose\u0107aj srama, ignorisano je od strane \u0161iroke javnosti i osu\u0111eno na propast.\u00a0Zaboravljamo da je, od kako \u010dovek gradi svoje gradove, zemlja bila i ostala jedna od glavnih gra\u0111evinskih materijala. Iz vi\u0161evekovne evolucije poku\u0161aja, isku\u0161enja, gre\u0161aka i iskustava, razvile su se veli\u010danstvene konstruktivne kulture i raznovrsne tipologije, a neke su se u svoj svojoj veli\u010dini odr\u017eale do danas, nose\u0107i u sebi bogatstvo razli\u010ditosti, ekonomi\u010dnosti i inteligencije na\u0161ih predaka.\u00a0Ovi\u00a0 najbolji mogu\u0107i lokalni odgovori, na materijale iz okru\u017eenja i najve\u0107e prirodne rizike i katastrofe, treba da budu sa\u010duvani i dalje razvijani, po\u0161tuju\u0107i kulturnu, regionalnu i nacionalnu raznovrsnost; kao izvor inspiracije za gra\u0111enje budu\u0107nosti, obrazovanje i dalja istra\u017eivanja, ekonomski prosperitet i nove forme turizma, odr\u017eivi razvoj i pobolj\u0161anje uslova \u017eivota.\"\"<\/a>
\nU silnim krizama koje su nas zadesile, svetskoj, ekonomskoj, energetskoj, zemlja nudi re\u0161enje. Njene prednosti su vi\u0161estruke: od sveprisutnosti (dakle: niske cene), vi\u0161evekovne tradicije, do toga da je potpuno podlo\u017ena recikla\u017ei (pod uslovom da joj nisu dodavani neorganski stabilizatori), da ne koristi nikakvu energiju za proizvodnju (osim ljudske snage), da ima mo\u0107 termoregulacije okoline (vezuje vi\u0161ak vode iz vazduha, pa ga osloba\u0111a po potrebi), da nema nikakva \u0161tetna dejstva, do toga da u sebi nosi ogromne kreativne potencijale, a o socijalnim aspektima da i ne govorimo.
\nAko zemlju ne poznajemo, na\u0107i \u0107emo joj mnoge mane i zamerke. Ako je iole razumemo, zna\u0107emo da je dobrim izborom tehnike, u zavisnosti od zemlje, klime i regiona, \u2019sa dobrim \u010dizmama i dobrim \u0161e\u0161irom\u2019 (temeljom i krovom), zemlja pouzdan i dugoro\u010dan partner za budu\u0107nost.
\n‘Jedan materijal nije interesantan\u00a0 zbog onoga \u0161to on jeste, nego zbog onoga \u0161to mo\u017ee u\u010diniti za dru\u0161tvo\u2019<\/em>
\nPo podacima kojima raspola\u017ee Craterre \u010dak tre\u0107ina,a po podacima UN Habitat-a \u010dak polovina svetskog stanovni\u0161tva \u017eivi danas u ku\u0107ama od zemlje.
\nNa listi svetske kulturne ba\u0161tine pod za\u0161titom UNESCO-a do danas je registrovano 115 lokaliteta, koji su potpuno ili delimi\u010dno gra\u0111eni zemljom (16 % liste svetskog nasle\u0111a).\"\"<\/a>
\nZEMLJA KROZ ISTORIJU<\/strong>
\nIstorija gradnje zemljom malo je poznata. \u010cini se da su jo\u0161 zakloni prvih lovaca-sakuplja\u010da bili gra\u0111eni granama i oblepljeni blatom, a njenu upotrebu nalazimo i na ognji\u0161tima \u010dove\u010danstva, u dolinama Tigra i Eufrata, du\u017e Nila, Inda i Ganga. Smatralo se da nije kori\u0161\u0107ena u gradnji monumentalne arhitekture, ali iskopavanja danas pokazuju suprotno.
\nNajstariju primenu \u010derpi\u0107a nalazimo u D\u017eeriku (8000 pre n.e.), a javlja se i u Vavilonu, Mesopotamiji i Iranu i u Indiji; u Kini primenu naboja u gradnji Kineskog zida i \u010duvenim za\u0161titnim objektima Fud\u017eiana.
\nOgromni afri\u010dki kontinent razvio je svojstvenu kulturu, dostigav\u0161i majstorstvo i stvaraju\u0107i svojevrsnu umetnost u gradnji zemljom : od mastaba i\u00a0 nubijskih svodova u \u010derpi\u0107u na severu, preko pletera i direktnog oblikovanja na istoku, do uticaja islama i nebrojenih tehnika zapada.
\nU Amerikama nalazimo \u010duvene piramide i pueblose Novog Meksika u \u010derpi\u0107u, pa preko pletera, do blatnog lepa Kasa Grande i blatnih maltera Mesa Verde.
\nNalazimo je i u Evropi, prvo na obali Egejskog mora, a kasnije u Rimu i Francuskoj, \u0160paniji, Portugalu, kroz\u00a0 razvoj razli\u010ditih tehnika\u00a0 i njihovih lokalnih varijacija.
\n\"\"<\/a>
\nTEHNIKE GRADJENJA ZEMLJOM<\/strong>
\nU zavisnosti od vrste zemlje i podru\u010dja u kom se gradi, razvile su se \u0161irom sveta razli\u010dite tehnike i na\u010dini njene upotrebe. Svrstane u12 velikih grupa (sa oko stotinjak varijanti) : od izdubljene zemlje, zemlje kao pokriva\u010da, zemlje kao ispune, nabijene (zemlje i blokova), oblikovane, naslagane, modelovane (ru\u010dni i \u010derpi\u0107 u kalupima), te\u010dne zemlje, kao zavr\u0161nog sloja, u kombinaciji zemlja-slama … tri najrasprostranjenije su:
\n*\u00a0\u0107erpi\u010d(adobe)<\/em><\/strong>
\nCigle od nepe\u010dene zemlje su\u0161ene na suncu, bogate glinom, \u010desto uz dodatak slame; u po\u010detku su bile oblikovane ru\u010dno (u obliku hleba, lopti, pravih ili zarubljenih konusa), a do danas su se razvile paralelopipedne forme, pravljene u drvenim ili metalnim kalupima.
\nPrimenu mu nalazimo svugde i na svim kontinentima, gde je vrlo \u010desto njegova primena dovedena do savr\u0161enstva u vidu lukova, svodova i kupola najlep\u0161ih hramova i palata sveta : \u0160ibam, Sejun, Tarim u Jemenu, Agadez u Nigeriji, d\u017eamijama \u0110ene i Mopti u Maliju, Kitu i Kusku u Ju\u017enoj Americi, zatim \u0160paniji i Portugalu.
\n*naboj (rammed earth \/ pis\u00e9, tapia)<\/em><\/strong>
\nProces se sastoji u nabijanju zemlje sloj po sloj, u pokretnoj oplati, uz pomo\u0107 nabija\u010da. Sva oprema tradicionalno je bila izra\u0111ena od drveta, a danas je naj\u010de\u0161\u0107e metalna.\u00a0 Zemlja za gradnju je peskovita i izra\u017eene granulacije, prirodne vla\u017enosti ili uz dodatak male koli\u010dine vode.
\nPoreklo naboja nalazimo u Kini u drugom milenijumu pre n.e. (palata Jin Anjang i Znegzu), pa sve do Kineskog zida i vojnih utvr\u0111enja Fud\u017eiana. Zatim u utvr\u0111enjima Fesa i Marake\u0161a u Maroku, tibetanskim manastirima u Ladaku, kao i u tradiciji jugoisto\u010dne Francuske.
\n*\u00a0pleter (wattle and daub \/ torchis \/ bahareque)<\/em><\/strong>
\nMe\u0161avina zemlje bogate glinom, vode i seckane slame; nanosi se kao ispuna na nose\u0107u skeletnu strukturu od drveta,\u00a0 na mnogo razli\u010ditih na\u010dina. Istorijski centri mnogih gradova Evrope, Afrike, Amerike i Azije gra\u0111eni su ovom tehnikom.\"\"<\/a>
\nNASTANAK, SASTAV, OSOBINE I IDENTIFIKACIJA<\/strong>
\nZemlja za gradnju rezultat je dugog procesa evolucije stena, u \u010demu je u\u010destvovalo mnogo faktora. A u zavisnosti od nadmorske visine, prirode geolo\u010dkog sastava tla i klime, nastala su veoma razli\u010dita zemlji\u0161ta, sa neograni\u010denom varijacijom karakteristika.
\nMaterijal zemlja sastoji se iz: gasova, te\u010dnosti i \u010dvrstih materija (mineralnih i organskih, biljnog i \u017eivotinjskog porekla).
\nMinerali se dele u dve grupe: jedni, po sastavu identi\u010dni steni od koje su nastali (kamen 200-20mm, \u0161ljunak 20-2mm, pesak 2-0.06mm i pra\u0161ina 0.06-0.002mm); drugi, gline, nastali hemijskom promenom osnovne stene i redukcijom u veli\u010dini (<2\u00b5).
\nGline<\/em><\/strong> se razlikuju od ostalih po hemijskom sastavu (aluminosilikati) i fizi\u010dkim osobinama (veoma \u010desto u formi lamela-njihova specifi\u010dna povr\u0161ina je beskona\u010dno mnogo ve\u0107a od ostalih, te su veoma podlo\u017ene bubrenju i skupljanju).
\nZa gradjenje zemljom, potrebno je da zemlji\u0161te sadr\u017ei sve vrste zrna, od najfinijih, gline i pra\u0161ine, do peska i \u0161ljunka. Taj odnos zrna razli\u010dite veli\u010dini je ono \u0161to nazivamo teksturom<\/em> <\/strong>(granulacijom). Plasti\u010dnost<\/strong><\/em> je sposobnost zemlje da bude modelovana. Sti\u0161ljivost<\/strong><\/em> je sposobnost zemlje da maksimalno smanji svoju poroznost. Na kraju, zrna su povezana me\u0111u sobom zahvaljuju\u0107i koheziji<\/strong><\/em> gline.
\nOve osobine razli\u010dite su za svaku zemlju, i ba\u0161 ta raznovrsnost dovela je do razvoja nebrojenih konstruktivnih kultura; a razvoj nau\u010dnog pristupa ovoj disciplini otvara mogu\u0107nosti za mnoga druga unapre\u0111enja u gradnji zemljom danas.
\nTa\u010dna identifikacija je osnovni korak pri izboru tehnologije transformacije zemlje u konstruktivni materijal. Razlikujemo testove na terenu i laboratorijske testove.
\nTestovi na terenu su brzi i prakti\u010dni, a laboratorijski mnogo slo\u017eeniji, du\u017ei za izradu i, iznad svega, mnogo skuplji. Testovi na terenu: posmatranje, ispitivanje mirisa i ukusa, ispitivanje dodirom, ispiranje, sedimentacija u fla\u0161i, skupljanje, otpornost na suvo, test konzistencije, test kohezije (cigara).Laboratorijski: prosejavanje, sedimentacija, plasti\u010dnost, sti\u0161ljivost, kohezija.\"\"<\/a>
\nSTABILIZACIJA ZEMLJE<\/strong>
\nStabilizovati zemlju zna\u010di promeniti odnos u sistemu zemlja-voda-vazduh, kako bi se obezbedile osobine koje odgovaraju odre\u0111enoj primeni zemlje. Karakteristike velikog broja razli\u010ditih vrsta zemlje mogu biti znatno pobolj\u0161ane na ovaj na\u010din. Ali, treba imati na umu da za svaku vrstu zemlje postoji odgovaraju\u0107i stabilizator.
\nRazlikujemo: mehani\u010dku (sti\u0161njavanje), fizi\u010dku (intervencija na teksturi; termi\u010dka ili elektri\u010dna) i hemijsku stabilizaciju (dodavanje materijala ili produkta koji joj menja karakteristike zemlje).
\nPostoji na stotine proizvoda za stabilizaciju zemlje za gradnju, koji se koriste kako u zidnoj masi, tako i na njenog povr\u0161ini. Neke od naj\u010de\u0161\u0107ih su stabilizacija: peskom, biljnim vlaknima, kre\u010dom (zemlja sa ve\u0107im procentom gline), cementom (6-12%, zemlja se ve\u0107im procentom peskova). U primeni su i mnogi drugi, sinteti\u010dki i komercijalni proizvodi za stabilizaciju: izmet, krv, vlakna i ko\u017ea \u017eivotinja, \u017eivotinjska ulja, kazein, termitnjak, jaja, vosak; pepeo, biljne masti i ulja, tanin, biljni sokovi; kiseline, soli, silikati, sinteti\u010dki lepkovi, sapuni, gips…\"\"<\/a>
\nNORME, STANDARDI I PREPORUKE<\/strong>
\nUniverzalne norme za gradnju zemljom danas ne postoje, \u0161to je i razumljivo. Svaka zemlja se razlikuje po sastavu i osobinama, i nemogu\u0107e bi bilo generalizovati na\u010din upotrebe i primenu na globalnom nivou. Ipak, postoje tehni\u010dke preporuke i prakti\u010dni vodi\u010di, prilago\u0111eni odre\u0111enim zemljama i odre\u0111enim tehikama: dosta toga ura\u0111eno je u Australiji i Novom Zelandu, SAD-u, Francuskoj, Nema\u010dkoj, Peruu, Indiji …
\nNEDOSTACI I PATOLOGIJE ZEMLJE<\/strong>
\nOsnovni nedostatak zemlje u gra\u0111enju je brza degradacija ovog materijala pod uticajem nepogoda. Nedostatak vremena, sredstava i, povrh svega, nedostatak informacija, dovode do toga da se iste gre\u0161ke ponavljaju, uvek, svuda i predugo.
\nPatologije u strukturi javljaju se kao posledica problema sleganja ili klizanja terena, prirodnih katastrofa, ali iznad svega zbog lo\u0161eg koncepta konstrukcije i lo\u0161eg odr\u017eavanja.
\nZemlja, sama po sebi, nije duktilan materijal, ali dobrim izborom konstruktivnog sistema, uz dobre temelje i dobar krov, dobro dimenzionisane i izvedene zidove, dobro obra\u0111ene uglove, oja\u010danja i veze, dobro dimenzionisane otvore i pravilno postavljene instalacije, mo\u017ee dobro podneti ve\u0107inu prirodnih nepogoda.\"\"<\/a>
\nOBRADA POVR\u0160INA<\/strong>
\nOsnovna uloga ovog sloja je za\u0161tita zida od nepogoda i \u0161okova, produ\u017eenje veka trajanja, pobolj\u0161anje izgleda zida u cilju skrivanja nedostataka grubih radova, u davanju prijatne boje i pove\u0107anju termi\u010dke udobnosti.
\nDobar zavr\u0161ni sloj treba da dobro prianja za podlogu, da bude dovoljno elasti\u010dan da, bez pucanja, primi eventualne deformacije podloge, da bude nepromo\u010div za ki\u0161u, da dozvoli regulaciju vode i vlage u zidu, da bude otporan na mraz, i na kraju, da bojom i teksturom bude u skladu sa okru\u017eenjem.
\nPotrebno je pripremiti povr\u0161inu, zatim se odlu\u010diti za jednoslojno ili vi\u0161eslojno nano\u0161enje, i na kraju za dekoraciju. Dekoracija nije sama sebi cilj ali, igraju\u0107i se formom, reljefom, prirodnim pigmentima, svetlom i senkom, zidovi mogu postati svojevrsna umetni\u010dka dela.
\nKod nas je zemljani zid gotovo uvek pokriven kre\u010dnim ili cementnim malterom. Kako zemlja i cement razli\u010dito funkcioni\u0161u, cementni malteri pucaju, \u0161to su stari majstori shvatili, te su razvili niz tehnika svojstvenih ovom podru\u010dju.
\nObrada povr\u0161ina zemljom i prirodnim materijalima jedan je od veoma kori\u0161\u0107enih metoda danas. I jedan od vrlo interesantnih na\u010dina ponovnog uvo\u0111enja i vra\u0107anja zemlje u ove krajeve.\"\"<\/a>ZEMLJA U SVETU DANAS<\/strong>
\nMnogi pojedinci shvatili su zna\u010daj zemlje kao gra\u0111evinskog materijala za budu\u0107nost i po\u010deli razvijati metode i tehnike prilago\u0111ene okru\u017eenju u kome rade, dana\u0161njem vremenu i savremenom na\u010dinu \u017eivota, a u zavisnosti od zemlje kojom grade.
\nNavedimo samo neke od njih: David Easton i Rick Joy, Rural studio i DBB u SAD-u; Jos\u00e9 Alegria u Portugalu, Stephen Dobson i David Oliver u Australiji, Martin Rauch u Austriji, Marcelo Cort\u00e9s u \u010cileu, Serge Maini u Indiji\"\"<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_price":"","_stock":"","_tribe_ticket_header":"","_tribe_default_ticket_provider":"","_ticket_start_date":"","_ticket_end_date":"","_tribe_ticket_show_description":"","_tribe_ticket_show_not_going":false,"_tribe_ticket_use_global_stock":"","_tribe_ticket_global_stock_level":"","_global_stock_mode":"","_global_stock_cap":"","_tribe_rsvp_for_event":"","_tribe_ticket_going_count":"","_tribe_ticket_not_going_count":"","_tribe_tickets_list":"[]","_tribe_ticket_has_attendee_info_fields":false,"footnotes":""},"categories":[1041,68,61],"tags":[70,69,5],"class_list":["post-494","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blog","category-predavanja","category-zemlja","tag-generalno-o-zemlji","tag-predavanje","tag-zemljana-arhitektura"],"post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/494","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=494"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/494\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4989,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/494\/revisions\/4989"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=494"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=494"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=494"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}