{"id":2502,"date":"2014-02-25T18:06:44","date_gmt":"2014-02-25T18:06:44","guid":{"rendered":"http:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=2502"},"modified":"2016-01-28T20:06:52","modified_gmt":"2016-01-28T20:06:52","slug":"beli-grad-ii-kazablanka-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=2502","title":{"rendered":"beli grad II – Kazablanka"},"content":{"rendered":"

decembar 2012: ar deko, neomavarska & moderna Kazablanka ;)\"ART<\/a>a sad najlep\u0161i i najizazovniji deo ovog grada. i jedan od najzahtevnijih postova koje sam ikad pisala… nadam se da \u0107ete u\u017eivati u ovom obilasku!mali lu\u010dki grad, u toku francuskog protektorata, izme\u0111u 1912. i 1956, postaje velika arhitektonska laboratorija, gde \u0107e avangarda ujediniti marokanske i zapadnja\u010dke motive. tokom prve polovine XX veka Mar\u0161al\u00a0Lyautey namerava da od grada napravi ne\u0161to posebno. da bi se to postiglo, on osniva Zavod za arhitekturu i urbanizam, prvi takve vrste u istoriji francuskog urbanizma. njegov direktor, urbanista Henri Prost, radi projekat po kom Kazablanka, po prvi put, izlazi van delova medine, izme\u0111u\u00a01917. i 1922.godine. do 1930, mavarska arhitektura po\u010dela je da oslikava pariski ar deko, karakteristi\u010dan po kitnjastim balkonima, stepenicama i prozorima od kovanog gvo\u017e\u0111a; fasadama i frizovima sa “urezanim elementima” i zaobljenim, pre nego pravim, spoljnim uglovima.<\/span>\"232<\/a>jaka ekonomija i privatni investitori dove\u0161\u0107e do pro\u0161irenja i izlaska grada do Trga Ujedinjenih nacija. pravljene su avenije, beton prkosi zakonima gravitacije; kompanije, banke i bogati pojedinci ula\u017eu u gradnju, ali ne bilo kog tipa – ar deko se name\u0107e kao glavni stil. glatke linije, stroga simetrija i pravi uglovi javljaju se zajedno sa cvetnim dizajnom inspirisanim secesijom, strogo\u0161\u0107u i masivno\u0161\u0107u konstruktivizma ili Bauhausa. ipak, nisu sve ar deko zgrade jednake arhitektonske vrednosti, ali su toliko brojne da formiraju jednu homogenu i impresivnu urbanu celinu. one pokazuju do koje mere je Kazablanka bila nov, moderan grad, orjentisan ka budu\u0107nosti i izgra\u0111en u samo nekoliko decenija. \u00a0iako je ve\u0107ina fasada u lo\u0161em stanju, ipak se ose\u0107ate kao u nekom filmu pred tom lepotom…\"147b<\/a>mnogi od najboljih primera nalaze se u delu grada oivi\u010denim bulevarom Muhameda V na severu, avenijom Lalla Yacout na jugu, ulicom Princ Moulay Abdellah na zapadu i ulicom Ibn Batouta na istoku.
\na ukoliko \u017eelite da saznate vi\u0161e, knjige koje preporu\u010duju su “Colonial Myths and Architectural Ventures” \u00a0(Jean-Louis Cohen i Monique Eleb) ili francusko izdanje: “Casablanca – Portrait d’une Ville” (JM Zurfluh).\"21<\/a>posle dosta mukotrpnog tra\u017eenja informacija po internetu, kona\u010dno sam prona\u0161la njihov zavod i dosta informacija je preuzeto odatle… bilo je zabavno prepoznavati zgrade koje smo fotografisali i igrati se na ovaj na\u010din… slobodno mogu re\u0107i da sada ovaj grad znam skoro pa u du\u0161u ;) pa, da i vas upoznamo sa lepotama koje smo videli:<\/p>\n

zgrada Bessonneau, zvana H\u00f4tel Lincoln<\/strong>, jedan je od prvih repera centra grada. Izgra\u0111ena 1916.godine, sadr\u017eala je 60-ak stanova, prodavnice i hotel. neomavarski uticaj na ovoj klasi\u010dnoj strukturi podse\u0107a na arhitekturu XIX veka Severne Afrike. po\u010detkom 80-ih godina zgrada je potpuno ruinirana, a ru\u0161enje terase izazvalo je smrt 2 ljudi. iako se nalazila pod za\u0161titom, do potpunog kolapsa do\u0161lo je 2009.godine. danas je gotovo nemogu\u0107e videti je od silnih skela, \u010dini se da ima nade da se spase:\u00a0\"11<\/a>odmah preko puta njega nalazi se zgrada istog naziva – Bessonneau<\/strong>, te je, verovatno, \u010dinila celinu sa hotelom. odmah uz nju nalazila se jo\u0161 jedna zgrada u sli\u010dnom stilu, koju su sru\u0161ili pre nekoliko godina, \u0161to je izazvalo buran protest stanovni\u0161tva…\"116<\/a>pogledajte taj predivni spoj zapada i mavarske arhitekture…\"116c\"116bsa druge strane ulice nalazi se\u00a0centralna pijaca<\/strong>, koju je projektovao Bousquet Pierre 1917.godine.\u00a0odlu\u010deno je da se pijaca premesti 1914. sa Trga Ujedinjenih nacija, a za novu lokaciju izabrana je ona na kojoj je, tokom 2 meseca, biila Francusko-marokanska izlo\u017eba, kojom je mar\u0161al Lyautey poku\u0161ao da napravi promociju ekonomskog potencijala zemlje. prizemna zgrada preuzima tradicionalni stil pijaca ju\u017enog Maroka. \u00a0u enterijeru, centralni pokriveni deo na vrhu ima deo u obliku rotonde, u kome se prodaje riba. unutra\u0161nja ulica okru\u017euje butike. sve\u017e vazduh i ventilacija su obezbe\u0111eni zahvaljuju\u0107i fontanama i uskim otvorima. 8 ulaza omogu\u0107ava ulaz sa svih strana, a glavni ulaz je nedavno istaknut i pokriven zelenim i \u017eutim zellige plo\u010dicama:\"28<\/a>jedna od prvih lepotica na koju smo nabasali, a o kojoj nismo na\u0161li detaljnije informacije:\u00a0\"100<\/a>bilo je simpati\u010dno kako smo Bojan i ja seli, sa \u017eeljom da razvrstamo zgrade po stilovima, kako biste lak\u0161e mogli da ih pratite… ali smo vrlo brzo shvatili da su ovi uticaji toliko pome\u0161ani i isprepletani, da bi to bila nemogu\u0107a misija; pa smo odlu\u010dili da vas vodimo onako kako je i nas vodio put:\"101<\/a>zgradu Maret\u00a0<\/strong>projektovao je\u00a0\u00a0Hippolyte Joseph\u00a0Delaporte 1932.godine. Delaporte sti\u017ee u Kazablanku 1913, zajedno sa bra\u0107om\u00a0Perret potpisuje projekat za radnje Paris-Maroc (koje su postale Galerija Maroka), sru\u0161ene 70-ih. Tako\u0111e je projektovao hotel Excelsior i male vile u ulici Parc, najve\u0107im delom u neomavarskom stilu. Na ovoj 6-spratnoj zgradi me\u0161a neoklasi\u010dne stilove i secesiju. zaobljeni ugao je polazna ta\u010dka za niz talasa koji se \u0161ire du\u017e glavne fasade. 6.sprat u galeriji isti\u010de spektakularni dekor prethodnog sprata, koji je pokriven vi\u0161ebojnim zellige<\/a> (gle\u0111osane terakota plo\u010dice koje se postavljaju u malteru), u kojima dominira tirkizna, evociraju\u0107i arhitekturu Gaudija. kupola iznad ugla zgrade tako\u0111e je pokrivena zellige plo\u010dicama, a u dijalogu je sa zgradom\u00a0Levy-Charbon, podignutom 1929. u blizini. ulaz je vredan posete zbog dekora enterijera:\"102a<\/a>ambiciozno smo u Kazu do\u0161li na dan, da na brzaka pogledamo taj ar deko… ostali smo dva ipo i mogli smo bar jo\u0161 toliko, a verujem da ne bismo sve pro\u0161li…\"103b<\/a>na kraju smo se toliko umorili i prezasitili od ove lepote, da je bilo pomalo frustriraju\u0107e… mogli smo fotografisati bukvalno sve, na svakom koraku…\"104<\/a>a kad smo ve\u0107 iznemogli, podelili smo se i svako je slikao po jednu stranu ulice…\"105<\/a>\u00a0pa opet, sada dok istra\u017eujemo o gradu, \"106<\/a>shvatamo koliko smo toga predivnog propustili… \"107<\/a>kao \u0161to ve\u0107 napisah, imali smo sre\u0107e \u0161to je Kralj dolazio u posetu, pa su se glavne fasade kre\u010dile u belo…\"108<\/a>nikada ne bih pomislila da i “samo” bele, fasade mogu da budu tako lepe…\u00a0\"109<\/a>e, a nikako da vam ka\u017eemo za\u0161to je Kralj dolazio!\u00a0 trebalo da zvani\u010dno otvori pu\u0161tanje u rad novog modernog tramvaja, kakvog mi ovde jo\u0161 uvek nemamo. \"306<\/a>zamislite dvoje zalu\u0111enika koji gledaju gore i fotogtafi\u0161u zgrade, dok im neprestano zvi\u017ede radnici koji ih opominju kada stanu na \u0161ine, a tramvaj zvrnda iz daljine i najavljuje da sti\u017ee…\"305<\/a> naravno, osim ar dekoa i secesije, ima tu jo\u0161 svega i sva\u010dega…\"110<\/a>zgrada zajedni\u010dkog ju\u017enoameri\u010dkog dru\u0161tva za hipoteke<\/strong> izgra\u0111ena 1929. po projektu Mariusa Boyer-a i Balos Jean-a. nakon \u0161to je do\u0161ao u Kazablanku 1919, Boyer je dao veliki doprinos izgledu grada. raznovrsnost stilova u kojima je radio ima jednu zajedni\u010dku karakteristiku: majstorsvo i kreativnu silu. zgrada dobija na monumentalnosti zahvaljuju\u0107i centralnom delu iznad ulaza. ovaj deo se zavr\u0161ava terasama sa dve velike nadstre\u0161nice, koje podse\u0107aju na avionska krila, a mo\u017eda imaju veze sa imenima avijati\u010dara, herojima I svetskog rata, po kojima ulice ovog kvarta nose nazive:\"111<\/a>nastavljamo dalje niz ulicu, uglovi se zaobljavaju…\"112<\/a>\u00a0stilovi se me\u0161aju… \u00a0 \u00a0 \u00a0\"115<\/a>zgradu\u00a0Martinet<\/strong> projektovao je Pierre Bousquet\u00a01919.godine. Bousquet je prisutan u Kazablanci od 1914. i radi sve do 1952.godine. projektovao je mnogo zna\u010dajnih objekata, kao \u0161to su: licej\u00a0Lyautey, civilnu bolnicu, Pasterov institut, zgrade stroge i funkcionalisti\u010dke. na Bulevaru Muhameda V\u00a0 projektovao je centralnu pijacu, po\u0161tu i berzu, gde po\u0161tuje neomavarski stil. zgradu Marinet projektovao je u duhu secesije: krive i kontra-krive nagla\u0161avaju promenu toka duge fasade, koja dominira malim trgom izme\u0111u centralne pijace i zgrade\u00a0\u00a0Bessonneau. 4 sprata su podignuta nad prvobitnim arkadama iz tridesetih godina.\u00a0\"117<\/a>“mouqarnas” – elementi islamske arhitekture, formiraju stalaktite i zavr\u0161avaju ivice vertikalnih delova, koji se zaobljavaju na slede\u0107em nivou, kako bi primili \u010dipkane gvozdene elemente – genijalno!\"301<\/a>\"302<\/a>ovaj projekat je jedan od mnogih primera izvrsnosti u izvedbi, naro\u010dito stru\u010dnosti zidara (\u010desto Italijana) i kova\u010da…\"117d<\/a>zgradu\u00a0Maroc-Soir<\/strong> projektovao je Marius Boyer kao sedi\u0161te biv\u0161eg marokanskog dnevnog lista “la Vigie”, kad je neomavarski stil bio diktiran za administrativne zgrade od strane Protektorata. \"119<\/a>Marius Boyer ovde koristi neomavarske elemente 20-ih godina: izra\u017eena plastika oko lu\u010dnih prozora, sa nadstre\u0161nicama pokrivenim zelenim plo\u010dicama.\u00a0izlozi u braon aluminijumu i zatamnjena stakla, ispod arkada na Bulevaru Muhameda V, dodati su osamdesetih…\"119bpreko puta se nalazi zgrada u istom stilu, Privredna i industrijska komora<\/strong>, a u njenom simetri\u010dnom nastavku i Po\u0161ta<\/strong>, koju je 1918. projektovao Pierre Bousquet.\"118preko puta, jo\u0161 jedna interesantna zgrada sa \u017eutim elementima…\"120<\/a>nastavljamo dalje Bulevarom Muhameda V i otkrivamo jo\u0161 sve\u017ee ofarbanih zgrada, sa kombinacijom secesijskih i elemenata neomavarske arhitekture…\"121<\/a>preko puta, u nastavku, ko bi znao, jo\u0161 jedna belka sa secesijskim i baroknim elementima, ako je verovati kolegi – suprugu ;)\"123<\/a>ima li smisla bilo \u0161ta vi\u0161e komentarisati ili da vas samo pustim da u\u017eivate u belom gradu i predivnim detaljima?\"124<\/a>\"125<\/a> \"126<\/a>\"127<\/a> \"128<\/a>\"129zgradu Grand Bon March\u00e9<\/strong> projektovali su, u periodu\u00a01929-1932, Auguste Cadet, Edmond Brion i Marcel Desmet. centralni deo gra\u0111evine veoma se elegantno uzdi\u017ee nad tri prolaza i formira dekorativne zabate ukra\u0161ene mozaicima, posebno rafinirane plave i zelene metalik boje. mozaike nalazimo i sa donje povr\u0161ine balkona. prolazi, koji se spajaju u centralnom delu, su prirodno osvetljeni zahvaljuju\u0107i staklenim povr\u0161inama u gvozdenim ramovima.\u00a0desno od nje, nalazi se zgrada Trianon, koju je 1935. projektovao Marcel Desmet u stilu kubizma. levo, \u00c9dmond Brion potpisuje 1947.zgradu Cr\u00e9dit Maroka, jednostavnog stila. monumentalni ulaz u banku radio je\u00a0Raymond Subes, poznati kova\u010d pariske umetnosti.\"130<\/a>zgradu El Glaoui<\/strong> (1922-1927) projektovali su Boyer Marius i Jean Balois. naru\u010dilac ove zgrade je niko drugi do \u010duveni pa\u0161a Marake\u0161a – Glaoui. ovo je jedna od najspektakularnijih na Bulevaru Muhameda V, projektovana u naro\u010dito uspe\u0161nom ar deko stilu Kazablanke; odi\u0161e monumentalno\u0161\u0107u, zahvaljuju\u0107i znala\u010dkom na\u010dinu tretmana fasade: drugi i tre\u0107i sprat su povezani mermernom kolonadom, koja nosi galeriju na poslednjem spratu. dva ulaza u zgradu, kao i prolaz koji povezuje Bulevar Muhameda V i ulicu Allal-Ben-Abdallah, istaknuti su vertikalama, koje se zavr\u0161avaju sa 4 dupleksa pokrivena crvenim i zelenim plo\u010dicama, svaki sa krovnom ba\u0161tom.\u00a0\"131<\/a>Antoine de Saint-Exup\u00e9ry, pilot Aeropostala (i autor Malog Princa!), odseo je ovde sa svojom \u017eenom Consuelo.\"131b<\/a>zgradu Bennarosh<\/strong> projektovao je 1932. Aldo Manassi, arhitekta koji se \u0161kolovao u Italiji, a koji je nestao bez traga u kasnim tridesetim. aktivan izme\u0111u 1920. i 1930, ostavlja ovu petospratnicu kao jedno od poslednjih svojih dela, sna\u017eno inspirisan ar dekoom evropskih centara, prvenstveno Be\u010dom. tretman fasade daje \u010ditavoj gra\u0111evini jedan izuzetni vertikalni izraz: igra monumentalnih vrhova i visoki (francuski) otvori, dekorativni zabat na uglu, dupli stubovi na tri nivoa…poslednji sprat nagla\u0161en je grupama od 4 ili 5 masivnih stubova, koji se prvi vrhu zavr\u0161avaju braon zellige plo\u010dicama:\"133<\/a>hotel Excelsior<\/strong> projektovao je \u00a0Hippolyte Joseph Delaporte 1914-1916. Delaporte je autor prvih gra\u0111evina koje su gra\u0111ene van medine, hotela Excelsior i radnji Paris-Maroc, od armiranog betona (radnje su sru\u0161ene). ovaj objekat i sam je na prelazu medine, stare luke i grada budu\u0107nosti. hotel i njegova pivara ubrzo postaju glavno mesto okupljanja: \"135b<\/a>dekorativne fasade podse\u0107aju na objekte u Al\u017eiru i Tunisu, u neo-mavarskom stilu, sa polukru\u017enim\u00a0 lukovima, zelenim i portugalskim azulejos plo\u010dicama. na uglu ulice Brahim Amraoui, ulazni hol je jo\u0161 uvek u prvobitnom stanju, uprkos jeftinim pultovima: \"135d<\/a>ono \u0161to nas je odu\u0161evilo na ovoj…\"136<\/a>jeste secesijska dekoracija ispod (oronule) terase ;)\"136b<\/a>nekoliko zgrada sa neomavarskim elementima:\"140<\/a>\"141<\/a>\"142<\/a>a pogledajte ove interesantne konzole!\"144<\/a>i \u010dest motiv udvojenih stubova:\"146<\/a> \"147<\/a>uh, pauza nam je bila vi\u0161e nego potrebna… koliko god da je lepo, previ\u0161e je ovo informacija za radoznale o\u010di ;)\"04<\/a>ovo je jedna od mojih omiljenih – na\u017ealost, nisam uspela da saznam ni ime arhitekte, ni jedan drugi detalj…\"148<\/a>a nekad obja\u0161njenja nisu ni potrebna:\"148cdovoljno je samo pogledati ove predivne detalje… i ostati bez daha!\"148b<\/a> kona\u010dno dolazimo i do \u010duvenog Rialta<\/strong>, koga je projektovao Pierre\u00a0Jabin\u00a01929.\u00a0jedan je od prvih bioskopa u gradu, sa kapacitetom od 1300 mesta, poja\u010dan sa jo\u0161 400 mesta na balkonu (koga nosi greda duga\u010dka 22 metra, bez ijednog potpornog stuba!) Bez obzira na mnoge renovacije i modifikacije, i dalje ostaje jedan od primera tipi\u010dnog ar dekoa. ideja bioskopa je bila vrlo ambiciozna: da filmovi budu prikazivani u isto vreme kad i u Parizu ili Americi! \u00a0Rialto je bilo zna\u010dajno mesto jednog veoma hedonisti\u010dkog grada, okrenutog ka suncu, sportu i bioskopu.\u00a0<\/span>\"150<\/a>nastavljamo nemu \u0161etnju, ako ne zamerate, do prve o kojoj saznamo ne\u0161to vi\u0161e:\u00a0\"151<\/a>\"154b<\/a>\"156<\/a> \"157<\/a>Bojan dodaje: mo\u017eda je zanimljivo napomenuti da se, po prvi put u arhitektonskom projektovanju, sredi\u0161nji deo objekta uvla\u010di u parcelu u odnosu na rubove zgrade u secesiji. time se dobijalo na prostoru i boljem osvetljavanju stanova. kasnije taj obrazac organizacije mase i osnove gra\u0111evine primenjuje i ar deko i moderna. dosta takvih primera na\u0107i \u0107emo ovde…\"158b<\/a> \"159<\/a>\"160<\/a> \"162<\/a>\"163<\/a> \"166<\/a>\"168<\/a> \"172<\/a>\"174<\/a> \"177<\/a>Wilaya<\/strong>, biv\u0161u gradska ku\u0107u, projektovao je Mairus Boyer 1928-1936. sa Bankom Maroka je poslednja izgra\u0111ena zgrada na Trgu Muhamed V, koju je 1914.skicirao Prost, a precizirao Marrast 1920. Boyer je 1927. pobedio na konkursu za gradsku ku\u0107u, koja je izvedena 1937. glavno telo zgrade, sa zvonikom i satom, sastoji se od kolonade, trezvene i stroge, koja skriva ulaz, nad kojim se nalazi veliki balkon sa arkadama i tri monumentalna otvora uokvirena kamenom. u enterijeru, na dva sprata, galerija okru\u017euje 3 velika unuta\u0161nja dvori\u0161ta sa biljkama. ona je udvojena na fasadi pokrivenim hodnikom, koja omogu\u0107ava direktnu vezu izme\u0111u kancelarija. odgovaraju\u0107i na zahteve koje name\u0107e ovo zdanje, Boyer me\u0161a stilove: ar deko u predvorju i na dvostrukom stepeni\u0161tu sa 2 slike Majorelle-a; i neomavarski na arkadama, zelenim i zellige plo\u010dicama na fasadi, salama za slavlja i stubovima dvori\u0161ta. rezultat je dragulj arhitekture karakteristi\u010dne za upravne zgrade Protektorata: \"182b<\/a>Tribunal – prvostepeni sud<\/strong>:\"182<\/a>\"182c<\/a>\"182d<\/a>s druge strane ulice…\"183c<\/a>po\u0161ta<\/strong>, 1918-1920. izgra\u0111ena u isto vreme kad i aktuelna ambasada Francuske, naspram trga koji je jo\u0161 delimi\u010dno vojni kamp, delo je arhitekte Adriena Laforgue, koji je uzeo, kao inspiraciju, Veliku po\u0161ti Al\u017eira, izgra\u0111enu nekoliko godina ranije. arhitekta je ovde napravio izuzetan spoj dekora sa zellige plo\u010dicama, naro\u010dito zelenim i plavim frizom, krovom sa zelenim plo\u010dicama, kao i prelepim plavim i crnim panelima, koji markira ulaz pod tremom. unutra\u0161nja prostorna organizacija je smatrana u to vreme veoma inovativnom. \"184<\/a>\"184b<\/a>\"184c<\/a>banku al Maghrib<\/strong> projektovao je Brion Edmond 1937.godine, sa klasi\u010dnim, ukra\u0161enim monumentalnim frizom od klesanog kamena, oko prozora inspirisan umetno\u0161\u0107u Almohada.\u00a0\"185<\/a> \"185b<\/a>\"186<\/a> \"187<\/a>la Princi\u00e8re<\/strong>, dragulj iz 1920, projektovao je francuski arhitekta Alexandre Cormier.\u00a0<\/a>\"303<\/a> \"304<\/a>\"187b<\/a>zgrada Baille & Caf\u00e9 la chope<\/strong>, arhitekata Auguste Cadet & Brion Edmond, projektovana je 1931. ovo je jedan od poslednjih projekata udru\u017eenja Cadet&Brion. Fernand Baille pripada talasu preduzetnika i arhitekata koji su do\u0161li iz Al\u017eira i Tunisa, privu\u010deni neodoljivim usponom grada. zgrada se nalazi na ugaonoj parceli od 600 m\u00b2 i sastoji od 2 sprata posve\u0107ena trgovini i 6 spratova posve\u0107enih stanovanju (kao i 7. na uglu.) ar deko rezervisan je za 6. i 7.sprat. plave i zelene plo\u010dice stvaraju reljef \u00a0i daju iluziju tradicionalnih zellige plo\u010dica:\"189<\/a>interesantni ugao zgrade:\u00a0 \"191b<\/a>\"192<\/a>jedan od \u010duvenih ar deko hotela – Guynemer<\/strong>:\"193<\/a>\"195<\/a> \"196<\/a>\"197<\/a> \"198b<\/a>ova zgrada nas je posebno odu\u0161evila – na\u017ealost, nismo uspeli da saznamo ni\u0161ta o njoj… \"199b<\/a>“nazna\u010deni dimnjaci na samoj uli\u010dnoj fasadi i ugaone kru\u017ene kule \u010dine je, definitivno, originalnom” dodaje Bojan. \"199d<\/a>\"199e<\/a>kao i ovi zanimljivi mozaici:\u00a0 \"200b<\/a>\"201<\/a>\"203<\/a> \"205<\/a>\"206<\/a> \"208b<\/a>\"209<\/a> \"211<\/a> \"212<\/a>\"214<\/a> \"216b<\/a>\"218<\/a> \"219<\/a>\"221<\/a> \"222<\/a>Levy-Charbon<\/strong> zgradu projektovali su Ignacio\u00a0Sansone i Paul Busutill,1929. Ignacio Sansone je stigao iz Tunisa 1920.godine. zidar, koji je postao arhitekta, udru\u017eio se sa svojim sinom Paulom Bustillom do 1939. sa 3 fasade, ova gra\u0111evina sa sastoji od komercijalnog prizemlja i 5 spratova za stanovanje. prvi i \u010detvrti sprat imaju talasaste terase inspirisane ar nuvo linijama. ar deko stil je izra\u017een u frizu na poslednjem spratu i u vertikalnim \u017eljebovima dve ugaone rotonde, sa kupolama pokrivenim braon plo\u010dicama, krunisanim lanternama sa plavim staklom.\u00a0<\/span>\"170<\/a>\"302<\/a>zgradu Liscia<\/strong> projektovao je Pierre Jabin 1937.godine. prepoznaje se stroga i jednostavna arhitektura, a bele i izbrazdane trake su prekinute vertikalama od sivog mermera. u prizemlju su se nalazili butici i kafe Dominique Basciano (obnovljen 70-ih) i bioskop Lux, danas zatvoren. podovi i zidovi ulaznog hola na dva nivoa pokriveni su pa\u010dvorkom od mermera (porodica Liscia je bila vlasnik radionice za izradu mermera.) terasa na 7.spratu, na kojoj se nalazi apartman-ba\u0161ta, oivi\u010den je perforiranom betonskom pergolom. \"311<\/a>e, ovde smo ve\u0107 bili na kraju snaga, a \u010dinilo se da nismo obi\u0161li ni polovinu onoga \u0161to smo \u017eeleli da vidimo… u samo jednom deli\u0107u ovog velikog grada!\"05<\/a>ipak, nastavljamo! jer, kako odoleti svoj ovoj lepoti koju imamo priliku videti sad i ko zna kad?\"224<\/a> \"226<\/a>naravno, mene uvek najvi\u0161e obraduju secesijski detalji…\"227<\/a>\"233<\/a>ne znam kako se ovo desilo, bi\u0107e da je od umora – slikali smo ovu malu i simpati\u010dnu, a onu do nje nismo uop\u0161te! a potpuno je neverovatna – vidite, pomalo korbizjeovska!\"314<\/a>zgradu Assayag<\/strong> projektovao je Marius Boyer 1930-1932. dvadesetih godina planirano je da se delovi luke pretvore u poslovni deo grada. Eirik Labonne, generalni sekretar za stambena pitanja, ohrabruje arhitekte i urbaniste da projektuju visoke zgrade. Boyer ovu zgradu pravi iz dva dela, od 4 i 8 spratova, odvojenu unutra\u0161njom ulicom koja pokriva gara\u017ee u podrumu. na Aveniji Hassan S\u00e9ghir, 3 spojena b+loka se spu\u0161taju u nivoima, stvaraju\u0107i velike terase ispred stanova, a na vrhu se nalaze 3 dupleksa. osim 3 stepeni\u0161ta, oko 90 stanova organizovano je tako da im omogu\u0107i da su osvetljeni sa tri strane i da su izolovani, sa zajedni\u010dkim vertikalama umetnutim izme\u0111u njih (stepenice, liftovi, vertikale za otpad):\"301<\/a>direktno su osvetljeni i provetravani prozorima nagla\u0161enim na tri kule. na 8.spratu se nalazi zajedni\u010dka terasa za su\u0161enje ve\u0161a. ovaj objekat neodoljivo podse\u0107a na neka dela Pari\u017eanina Henri Sauvage, u konstruktivisti\u010dkom maniru. \"303<\/a>zgradu Attijariwafabank (Ex-B.C.M.)<\/strong> projektovao je, opet, Marius Boyer 1929. inspirisana kubizmom, zgrada ima dve kule na uglovima, ostavljaju\u0107i centralni deo otvoren ka ulici, \u0161to omogu\u0107ava prirodno osvetljenje bankarske hale, koja je duplo ve\u0107e visine. kubisti\u010dka strogost je umanjena upotrebom kamena, koji isti\u010de vertikale i povezuje periferne galerije poslednjeg nivoa, daju\u0107i stilizovani izgled kazbe ju\u017enog Maroka.\"304a<\/a> \"304c<\/a>i zgradu Levy-Bendayan<\/strong> projektovao je Marius Boyer iste godine (1929.) kasnih dvadesetih, Boyer pokre\u0107e ne\u0161to radikalnije me\u0111u svojim savremenicima. uklanjanjem kontinuiranog fronta i uskla\u0111ivanjem sa unutra\u0161njim dvori\u0161tem, on predla\u017ee fasade u duhu Bauhausa, use\u010dene ispod nadstre\u0161nice u prizemlju, prave\u0107i 4 otvorena dvori\u0161ta. sukcesivno smanjenje visine ka centru osvetljava svaki od 45 stanova, koji su povezani kru\u017enim stepeni\u0161tem:\"312<\/a> na raskrsnici ulice Ferhat Hachad i avenji lalla Yacout dominiraju dve kule povezane mostom. ova zgrada je zasigurno jedna od najspektakularnijih u centru grada, po mi\u0161ljenju i njihovih stru\u010dnjaka, a i nas! \"312b<\/a>\"313b<\/a> \"316<\/a>\"319<\/a> zgrada desno je Bendahan<\/strong>, a projektovao je Edmond Brion 1935.godine. nakon ove godine i dovajanja od kolege Cadet-a, Brion se odvaja od neomavarskog i ar deko stila, karakteristi\u010dnog za njihova zajedni\u010dka dela. on po\u010dinje da gradi u modernom stilu, svetlo i pregledno, a ovaj projekat je lep primer za to. zgrada je na trapezastoj parceli i sastoji se od poslovnog prizemlja i 4 sprata za stanovanje, uklju\u010duju\u0107i i 3 apratmana sa 3-4 sobe. najmanjoj fasadi, koja gleda na Trg 16.novembra, dodat je peti i \u0161esti sprat sa tankom nadstre\u0161nicom zaobljenih uglova.\u00a0 <\/strong>\"318<\/a>Bojan: oronule fasade sa klima ure\u0111ajima, prljave i haoti\u010dne ulice sa gomilom tezgi, prodavaca i pogre\u0161no parkiranih automobila, podse\u0107aju na Beograd devedesetih!\"324<\/a>za kraj, jo\u0161 par modernijih osvarenja: \"401<\/a>jedno veoma neobi\u010dno:\u00a0 \"402<\/a>\"402b<\/a>do potpuno modernog dela stare luke Kazablanke:\u00a0 \"404<\/a> za kraj, ono \u0161to smo videli samo iz autobusa na putu za Marake\u0161 je Crkva Svetog srca, koju je projektovao arhitekta Paul Tournon. po\u010detkom 30-ih godina, zavr\u0161en je prvi deo crkve, a drugi tek 1953. monumentalnih dimenzija (33m ispod luka, 75 m du\u017eine), potpuno izgra\u0111ena u armiranom betonu, svojom neoptere\u0107enom i elegantnom strukturom isti\u010de vrednost prozora koji se ritmi\u010dno ponavljaju i ukra\u0161avaju hor i veliku kompoziciju veoma stilizovanog Hrista, ugra\u0111eni u betonsku mre\u017eu sa geometrijskim motivima koji podse\u0107aju na arapkso-andaluzijsku arhitekturu. tornjevi imaju izgled minareta, iako novi grad jo\u0161 uvek nema d\u017eamiju. biskup crkvu daje gradu 70-ih, pa je ona danas sedi\u0161te kulturnih doga\u0111aja: izlo\u017ebi, koncerata, modnih revija…\"229<\/a> ono na \u0161ta, na\u017ealost, nismo nai\u0161li su: hoteli Transatlantique\u00a0<\/a>i Volubilis <\/a>i klanica<\/a> u isto\u010dnom delu grada… ka\u017ee Bojan da \u0107emo se vratiti jednog dana. ja, koja ne volim povratke, kad nas jo\u0161 toliko toga \u010deka, mislim isto – dovr\u0161i\u0107emo ovu pri\u010du jednog dana… detaljima enterijera i imenima preostalih zgrada ;)\"01<\/a>i vidimo se u Gradovima Boje Zemlje ;)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

decembar 2012: ar deko, neomavarska & moderna Kazablanka ;)a sad najlep\u0161i i najizazovniji deo ovog grada. i jedan od najzahtevnijih postova koje sam ikad pisala… nadam se da \u0107ete u\u017eivati u ovom obilasku!<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_price":"","_stock":"","_tribe_ticket_header":"","_tribe_default_ticket_provider":"","_ticket_start_date":"","_ticket_end_date":"","_tribe_ticket_show_description":"","_tribe_ticket_show_not_going":false,"_tribe_ticket_use_global_stock":"","_tribe_ticket_global_stock_level":"","_global_stock_mode":"","_global_stock_cap":"","_tribe_rsvp_for_event":"","_tribe_ticket_going_count":"","_tribe_ticket_not_going_count":"","_tribe_tickets_list":"[]","_tribe_ticket_has_attendee_info_fields":false,"footnotes":""},"categories":[1041,128],"tags":[],"class_list":["post-2502","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blog","category-putovanja"],"post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2502","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2502"}],"version-history":[{"count":82,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2502\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10443,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2502\/revisions\/10443"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2502"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2502"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2502"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}