{"id":15689,"date":"2022-03-13T09:03:21","date_gmt":"2022-03-13T09:03:21","guid":{"rendered":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=15689"},"modified":"2022-03-14T10:04:07","modified_gmt":"2022-03-14T10:04:07","slug":"instalacija-od-nepecene-zemlje-na-bijenalu-arhitekture-u-veneciji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/?p=15689","title":{"rendered":"instalacija od nepe\u010dene zemlje na Bijenalu arhitekture u Veneciji"},"content":{"rendered":"\n

Budimpe\u0161ta, Venecija \/ maj-oktobar 2022.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

XVII Bijenale arhitekture u Veneciji trebalo je da se odr\u017ei 2020. godine, ali je, zbog situacije sa pandemijom, otvoreno godinu dana kasnije i trajalo je od maja do novembra 2021.
<\/p>\n\n\n\n\n\n\n\n

Tema Bijenala, koju su postavili predsednik Paolo Barata i kustos Ha\u0161im Sarkis 2019. godine, bila je \u201eKako \u0107emo \u017eiveti zajedno?\u201c<\/p>\n\n\n\n


Sticajem okolnosti, sa dvojicom kolega sam radila predlog za Srpski paviljon na Bijenalu, ali na\u0161 predlog nije prihva\u0107en. Nedugo potom, sti\u017ee poziv iz arhitektonskog studija \u201eMADA\u201c<\/a> da se priklju\u010dim u realizaciji njihove projektne ideje za Ma\u0111arski paviljon za isto Bijenale.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n


\u201eLudwig Muzeum \u2013 Muzej savremene umetnosti\u201c <\/a>iz Budimpe\u0161te, koji od 2015. godine vodi proces selekcije za Ma\u0111arski paviljon na Bijenalu arhitekture u Veneciji, odabrao je temu \u201eOthernity. Reconditioning Our Modern Heritage\u201c<\/a> i pozvao dvanaest mladih arhitektonskih biroa iz Centralne i Isto\u010dne Evrope (Ma\u0111arska, Estonija, Poljska, \u010ce\u0161ka, Slova\u010dka, Rumunija, Ukrajina, Slovenija, Srbija i Severna Makedonija) da ponovo promisle dvanaest \u010duvenih modernih zgrada u Budimpe\u0161ti. Vi\u0161e o drugim radovima mo\u017eete na\u0107i i ovde<\/a>. Arhitektonski studio \u201eMADA\u201d izabran je, od strane kustosa Danijela Kova\u010da (Daniel Kovacs), za predstavnika Srbije na ovoj presti\u017enoj izlo\u017ebi.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n


Arhitektonski studio \u201eMADA\u201c iz Beograda \u010dine arhitekti Nikola Andonov, Aleksandar Ristovi\u0107 i Stefan Stojanovi\u0107. Iako mladi, iza sebe imaju veliki broj projekata (Bijenale u Veneciji, EKSPO paviljon u Milanu, spomen park u Kuvajtu, kompleks me\u0161otive namene u Beogradu i stambeni blok u U\u017eicu), dobili su mnoga nacionalna i me\u0111unarodna priznanja i nagrade (nagradu Ranko Radovi\u0107, Amiri Diwan, STRAND i BASE2), a njihovi radovi su objavljeni na raznim onlajn i \u0161tampanim profesionalnim platformama i u \u010dasopisima.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n


Zadatak koji su dobili za Ma\u0111arski paviljon bio je predlog konzervacije gradskog centra Kelenfold, koji su projektovali I\u0161tvan Zilahi (Istvan Zilahy) i Jo\u017eef Bada (Jozsef Bada), a koji je izgra\u0111en 1973-1979. godine. <\/p>\n\n\n\n

MADA projekat naziva \u201e1.250.000 m3\u201c, zbog su\u0161tinskog pitanja koje u svom radu postavljaju: \u201eKako se mo\u017ee sa\u010duvati 1.250.000 kubnih metara praznine?\u201c <\/p>\n\n\n\n

i zaklju\u010duju: <\/p>\n\n\n\n

\u201eKako gradovi postaju gu\u0161\u0107i i zasi\u0107eniji nego ikad, \u010dini se da istinska zasluga moderne arhitekture ne le\u017ei u vanvremenskim oblicima koji su joj nekada omogu\u0107ili da pobegne od lokaliteta i specifi\u010dnosti, ve\u0107 pre u sjajnoj velikodu\u0161nosti prostora koji savremeni objekti zauzimaju i \u0161tite.\u201c <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Teorijsko promi\u0161ljanje prati i model, koji je zami\u0161ljen kao laka, prozra\u010dna konstrukcija od klirita (maketa postoje\u0107eg objekta u svoj svojoj krhkosti), na koju se postavlja 10 elemenata od nepe\u010dene zemlje, simboli\u010dno predstavljaju\u0107i zgradu koja bi zamenila postoje\u0107u, odnosno \u0161ta bi zna\u010dilo da se postoje\u0107i prostor praznine ispuni – te\u017einom.<\/p>\n\n\n\n


Kako bi se izveo ovaj model, pozvali su nas da o tome zajedno promislimo. Kako do sada nismo imali iskustva sa pravljenjem ovakve vrste instalacije, pred nama se na\u0161ao veliki izazov.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n


Po\u010detna ideja je bila da se napravi 10 elemenata 60h60 cm u osnovi i 20 cm visine od nabijene zemlje. Me\u0111utim, kako nismo ovo mogli da radimo u Budimpe\u0161ti i kako smo, zbog transporta, bili ograni\u010deni te\u017einom modela, morali smo da tra\u017eimo druga re\u0161enja.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n


Sa kvadratne forme, MADA arhitekti su se odlu\u010dili za kru\u017enu, te je za nju izra\u0111ena metalna oplata, a tehniku naboja zamenili smo me\u0161avinom zemlje i slame (tzv. \u201elight clay\u201d tehnika), \u0161to se pokazalo kao bolje \/ lak\u0161e re\u0161enje. Ipak, odlu\u010deno je da se gruba struktura slame i zemlje pokrije blatnim malterom sa sitnim kamen\u010di\u0107ima, kako bi se simulirao naboj. Poku\u0161ali smo da cilindrima promenimo boju, dodaju\u0107i nekoliko razli\u010ditih pigmenata, da bi na kraju bilo odlu\u010deno da to bude oksidni kajsija pigment. Svi cilindri su omalterisani na isti na\u010din, spakovani u drvene kutije i poslati u Budimpe\u0161tu. Tamo su postavljeni, fotografisani i, zajedno sa ostalim eksponatima, poslati u Veneciju.<\/p>\n\n\n\n


Da bismo dobili mogu\u0107nost da vidimo kako instalacija izgleda u\u017eivo (i, po potrebi ne\u0161to popravimo, ako se o\u0161tetilo prilikom transporta), prijavili smo se za javni konkurs \u201eMinistarstva kulture i informisanja\u201c<\/a>– Mobilnost umetnika<\/a>, kroz koji smo dobili sredstva za putne tro\u0161kove kako bismo i mi iz KFZ-a i kolege iz MADA studija, mogli da odemo u Veneciju, \u0161to smo i realizovali u poslednjoj nedelji avgusta.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n


Za nas iz KFZ-a ovo je bio prvi odlazak na Bijenale arhitekture u Veneciji, pa je samim tim sve imalo jo\u0161 ve\u0107i zna\u010daj. Iako se odlazak iskomplikovao zbog brojnih dokumenata koje je bilo potrebno pripremiti kako bismo neometano pre\u0161li granice, uspeli smo u nameri da stignemo do Venecije. Sa velikom pa\u017enjom smo obi\u0161li sve paviljone i sve postavke, a bili smo posebno ponosni kada smo videli objekat Ma\u0111arskog paviljona, gra\u0111en u stilu secesije (koji je kasnije pretrpeo dve obnove) i bila nam je \u010dast da se na\u0161a instalacija nalazi ba\u0161 u njemu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n


Nakon Bijenala, obi\u0161li smo i Arsenale, koje je ostavilo jo\u0161 ja\u010di utisak na nas \u2013 i svojom monumentalno\u0161\u0107u, ali i velikim brojem manjih i veoma zanimljivih instalacija.<\/p>\n\n\n\n


Osim zbog na\u0161e postavke, odlazak nam je veoma zna\u010dio, jer smo imali priliku da u\u017eivo vidimo promi\u0161ljanja velikog broja zemalja o postavljenoj temi, ali i velikog broja poznatih i priznatih arhitekata i drugih umetnika. Verujemo da \u0107e ovaj odlazak inspirisani jo\u0161 mnoge nove projekte i saradnje u budu\u0107nosti.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n


Nepe\u010dena zemlja se, kao materijal, zaista retko pojavljuje na Bijenalu i to tek poslednjih par godina i veoma smo ponosni \u0161to je ovaj, glavni element Panonske nizije prisutan na ovom presti\u017enom doga\u0111aju.<\/p>\n\n\n\n

rad je (u malo izmenjenoj verziji) pisan za Glasnik Dru\u0161tva konzervatora Srbije br.45.<\/a> <\/p>\n\n\n\n

o ovom projektu su pisali portal zrenjaninski<\/a> i DANAS<\/a>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Budimpe\u0161ta, Venecija \/ maj-oktobar 2022. XVII Bijenale arhitekture u Veneciji trebalo je da se odr\u017ei 2020. godine, ali je, zbog situacije sa pandemijom, otvoreno godinu dana kasnije i trajalo je od maja do novembra 2021.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_price":"","_stock":"","_tribe_ticket_header":"","_tribe_default_ticket_provider":"","_ticket_start_date":"","_ticket_end_date":"","_tribe_ticket_show_description":"","_tribe_ticket_show_not_going":false,"_tribe_ticket_use_global_stock":"","_tribe_ticket_global_stock_level":"","_global_stock_mode":"","_global_stock_cap":"","_tribe_rsvp_for_event":"","_tribe_ticket_going_count":"","_tribe_ticket_not_going_count":"","_tribe_tickets_list":"[]","_tribe_ticket_has_attendee_info_fields":false,"footnotes":""},"categories":[146],"tags":[1446],"class_list":["post-15689","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-projekti","tag-madastudio-bijelanearhitektureuveneciji-bijenalevenecija-madarskipaviljon-zemljanabijenalu"],"post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15689","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15689"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15689\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15717,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15689\/revisions\/15717"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15689"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15689"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/zemljanarhitektura.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15689"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}