1. oktobar 2015, Tavankutu okviru projekta  “Žene u zemljanoj arhitekturi” podržanog od strane Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, nakon radionice u Mošorinu, napravili smo mini-radionicu-predavaonicu u Tavankutu kod Olje. 

Olja nas je dočekala ispred svoje ružičaste kućice, blaga i divna,a pre početka nas je poslužila mirisnim i ukusnim specijalitetima… međusobno smo se upoznali, a potom smo ove što su već odslušali predavanje poslali u kuhinju da se druže, a mi smo krenuli sa pričom…od Olje smo saznali mnogo toga: od toga da se kuće od naboja ovde zovu “nabijenice”, da se tehnika “cob” ovde naziva “bublje”, a ćerpiči – “valjci”! nakon teorijskog dela, Olja nas je povela u obilazak starog i novog dela kuće, uz objašnjenje svih detalja koje su radili…posebno nam se svideo ovaj stari zid od naboja sa novim nišama i ovim divnim drvenim detaljima na uglovima!a onda smo došli do dela na koji je posebno ponosna, jer su ga radila njena deca! a nakon zmajeva u njihovoj, napravili su dinosauruse u kući njene prijateljice! dokaz da i to što imamo samo dve boje zemlje u Vojvodini (žutu i sivu) nije izgovor da se ne napravi umetnost :) bravo za malu ekipu!a potom smo videli i neke od tekućih radova – izrada prvog sloja maltera u toaletu,a potom smo završili u potkrovlju, gde Olja vredno nanosi svoje maltere :)kad smo obišli kuću iznutra, krenuli smo i u spoljni obilazak :) i predivni dokazi koliko se možemo igrati sa zemljom, koliko nije bitno da sve bude savršeno, nego spontano, organski!a onda smo obišli i dvoriše, sa divnom hlebnom peći koju su napravili i prostorom za igru dece…Olja nam je objasnila šta je sve i na koji način rađeno, a videli smo i njeno gradilište :)nakon toga nas je povela u obilazak Tavankuta – dan je bio fantastičan za to! prvo smo videli kuću od naboja koja spolja nije omalterisana, što je velika retkost u ovim našim krajevima – činilo mi se kao da smo u Portugalu…inače, zanimljivo je da su ljudi u Donjem Tavankutu gradili svoje salaše, dok su živeli u Gornjem Tavankutu. Većinu ovih kuća i dalje nazivaju “salašima”, a po mnogo manjim dimenzijama i odsustvu dekoracije, vidi se da je njihova primena bila, prvenstveno, praktična! uverili smo se da kuće nemaju problema sa vlagom, jer, kako Olja kaže, sve su građene “na gredi”, na uzvišici…neki domaćini su, čak, otvorili i vrata svojih “salaša” i dopustili nam da zavirimo… danas ih, uglavnom, koriste za odlaganje nepotrebnih stvari,ali i za čuvanje zimnice :)imali smo sreću da nas puste u najmirisniju kuću od naboja u kojoj sam bila – kuću od jabuka, inače, Oljinu omiljenu.nakon čega smo virnuli u još neke… Olja nam je rekla da je pronašla i jednog veoma starog majstora u selu, ali nije imala priliku da sa njim razgovara. nadamo se da će je imati, jer mislim da je ona jedna od retkih kojima je stalo da se sva ta znanja očuvaju, da uči od njih…potom smo se uputili u Bikovo, gde je, po informacijama koje smo dobili, jedna salašarka crkva od naboja… nažalost, od naboja je ostao samo jedan zid, ali nas je oduševio župnik Julije Bašić, veoma simpatični sveštenik, koji je ovu crkvu obnovio i održava je već skoro 30 godina. iako je malo toga ostalo autentično, bez njegovih intervencija, entuzijazma i neverovatne snage, sigurno da bi završila kao jedna od ruševina…za kraj smo otišli do Hajdukova, gde smo zatekli dvorac i sinagogu porodice Ingus u još gorem stanju nego pre par godina… Bojan se zabrinuo da sam ih dovela čak dovde, a da je izgrađen od pečene cigle, dok  nismo došli do, nekad sigurno, predivnog ulaza i zatekli ćerpiče :) ima li nade da spasimo ovu lepoticu?! ljubazni radnici obližnje firme ispričali su nam o istorijatu dvorca, kao i da je, izgleda, vlasnik podigao sinagogu – iz inata :)i tu se završilo naše druženje, za sad :) veliku zahvalnost dugujemo svim učesnicima, ljubaznim ljudima koji su nam se našli na “zemljanom putu”, a iznad svega, Olji – majstorici, dizajnerki predivnog nakita, mami, suprugi, koja je svoje majstorije učila po Americi i Holandiji, a sada skuplja lokalna znanja i kombinuje ih u svojoj kući u rodnom Tavankutu… živela :)

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin