12-14.maj 2015.
jedno od onih mesta na kojima se osećaš uvek dobrodošao, gde znaš ko te čeka, ali te svaki put dodatno iznenadi još nešto i neko!
na put smo kretali iz Novog Sada, zajedno sa asistentkinjom na drvenim konstrukcijama, a sada profesorom, Tanjom Kočetov Mišulić, koju mnogo volim i poštujem, a koja mi je pomogla nakon dolaska iz Francuske!
put nam je proleteo, a dodatni ugođaj organizovao je Zoran u ulozi vozača, ustvari vlasnik jedne od rogljevačkih pivnica… i opet smo se, kao prve godine, divili lepom Dunavu i svoj njegovoj veličini, a negde iza Golupca uživali pijući kafu u jednom restoranu…
i kad sam pomislila da sam videla skoro sve na tom putu, odlučili su da posetimo i Lepenski Vir – kakva neopisiva sreća, da konačno vidim tragove civilizacije o kojoj sam toliko čitala i svojevremeno pisala rad…pristup je bio fantastičan, usput i lepe moravske kuće koje nemam priliku da sretnem tako često, pa šumom do nalazišta…
konstrukcija, koju jedni hvale, mene nije oduševila – izgledalo mi je kao da sam stigla na aerodrom, i sve u svemu, umanjila vrednost mesta.
ipak, nisam arheolog, ne znam kako se i na koji način ovakve stvari rade, razumem donekle potrebu da se uradi nešto potpuno kontrasno od postojećeg, ali, ipak, i pored savršenog pogleda na Dunav… ja sam više za neki “old school – lokalni materijali” pristup:
i pored svega, radovala sam se da ih vidim uživo… i setila se moja davne želje da budem arheolog… 
a kad pogledam, nisam daleko od blata ni odmakla, od zemlje i blata ;) 
ipak, ono što me obradovalo je prototip kućice Lepenaca, potpuno afrički, odnosno iskonski ;)
kao da nije bilo dovoljno, Zoran je poželeo da nam pokaže i sam Negotin, te smo odali poštu Mokranjcu,
a stigli smo i na festival vina:
i kako odbiti domaćina:
u Rogljevu nas dočekuju Bosiljka Tomašević, arhitekta i glavni pokretač ovog projekta u svakom smislu reči, i njeno pojačanje, sjajna i izvanredna mlada arhitektica Jelena Pejković (prevodilac, konzervator i šta sve ne!),
Miri i Nedi iz CHwB-a (bez omiljene Lejle ovoga puta!), kao i bez profesora Andrew-a (koji mi je ostavio pismo!), sa mladim pojačanjem iz Srbije, Kosova, Albanije, Rumunije, Bugarske i Grčke… potom dragi majstor Fadil, tesari sa Zlatibora, domaćini i izvanredni kuvari… svi na broju, kao svaki put!
nakon Tanjinog i mog predavanja, uputili smo se na teren i uradili testove, a potom krenuli sa malterisanjem pivnice koju smo započeli prošle godine.
uz pesmu i šalu, vreme je proletelo, a Fadil je bio zadovoljan rezultatima! musavi i blatnjavi, u povratku smo se spustili da nam Jelena, Bosa i Tanja objasne naredni izazov: 
menjanje krova jedne pivnice, sve konstruktivne detalje i elemente krova – poželela sam da sa njima učim sve te delove krova čija imena ne znam ni na srpskom, a kamoli na engleskom… a potom smo pogledali i koja je sledeća pivnica u planu:
odmah nakon što su je ispraznili:
ja sam se obradovala viklama u tavanici,
a još više izvanrednom načinu na koji su nekad pleli štukatur, dok nije bilo žice!
u četvrtak nismo odmah krenuli nazad, pa sam, po prvi put, imala priliku da čujem dva predavanja – jedno od njih, Zorice Ivković, koja nam je pričala o dugogodišnjoj borbi i prelepim stvarima koje je uradila u otvorenom muzeju Sirogojno… ostatak dana sam se trudila da budem u njenoj blizini i slušam način na koji priča i to što priča, jer je izvanredna!
drugo predavanje je imala još jedna zanimljiva žena, Vesna Vandić, a fascinantan je bio i simultani prevod Jelene Pejković – nekad nisam mogla da razumem sve te pravne pojmove na sprskom, a kamoli da ih prevedem…
bila sam pomalo emotivna kad je trebalo da krenemo, poželela sam da ostanem koji dan duže i malterišem zajedno sa učesnicima – nadam se da ćemo to uraditi sledeće godine.
svima vama koji niste, predlažem da proverite kampove CHwB-a, jer su izuzetni. posebno preporučujm moje drago Rogljevo! srećna sam kad vidim da ima ljudi koji se sa žarom i ljubavlju i uprkos svim problemima, sabotažama, zavistima, sitnim pakostima (kojih ne bi trebalo da ima u ovakvoj lepoj profesiji), bore za neke više i lepe ciljeve i koji gledaju više od sopstvene koristi, u korist zajednice, kako rogljevačke, tako i srpske!
živele Boso, Jelena, Zorice, Tanja, kao i svi dobri i vredni ljudi oko vas! may the force be with you, što bi rekao Bojan. a da vas čuvaju tako dobro ljudi oko vas, kao što vi čuvate ove kuće za nas i one posle nas!
do sledeće godine :)
