kada sam već mislila da su radovi za 2013.završeni, stigao je poziv iz firme Koto da se ode za Beograd, na Kumodraž i pogleda kuća Stepe Stepanovića… kuća je pod zaštitom i nalazi se u nadležnosti Beogradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture (beogradskonasledje); a kako su im kasnila sredstva, tako su i konzervatorsko-restauratorski radovi krenuli mnogo, mnogo kasnije…

meni su rekli da je to jedan kućerak i da bi trebalo da se delimično olepi blatnim malterom – možete zamisliti moj šok kad sam ugledala ovu kućerdu, bez ijedne trunke zemlje na njoj…a umesto pletera na koga smo navikli, prošće (letvice, mnogo šire nego pleter) i mnogo, mnogo posla, a vreme nam uopšte ne ide na ruku…iznad svega, ja sam imala sastanak za Leonardo u Portugalu i vratila sam se tek 25.novembra… Bojan i Igor me gledaju zabrinutu i kažu mi da se opustim, a ni ne slute kakav je ovo poduhvat i, verovatno, najveći izazov do sad… šta mi drugo preostaje, nego da kontaktiram moju DSA Terre ekipu i potražim savet…naravno, najveća briga bilo mi je vreme gradnje, odnosno vreme sušenja i mraz, koji bi mogao da nam pokvari sav trud i dovede do pucanja maltera… moja sledeća ideja bila je da već prvi sloj stabilizujemo sa slamom (što, obično, nema potrebe da radimo), ali kako bi ona bolje vezala za drvenu građu i prošče, koga imamo u izobilju (a dobro znamo da se zemlja ne lepi za drvo). stiglo je raznih odgovora od mojih kolega iz Francuske, Brazila, Kolumbije i Italije i svi su se složili oko jednog: niko nikada nije radio po ovako niskim temperaturama i zato bi bilo najbolje odložiti gradilište do proleća! što se samog sastava maltera tiče, neki su predlagali slamu, drugi sumnjali u slamu, a predlagali balegu, neki se setili soli itd. U Portugalu sam ista pitanja i iste nedoumice postavila ostalim, mnogo starijim i iskusnijim kolegama, a odgovor je bio isti: nemamo iskustva, to nikad niko nije radio, odustati. uz par konstruktivnih predloga, 26.novembra sam radila testove zemlje:ranijim testovima utvrdila sam da je zemlja glinovita (20-25%), a testovi koje sam radila, s leva na desno: same zemlje, 1 zemlja + 1/2 slama, 1 zemlja + 1 slama, 1 zemlja + 1/2 balega, 1 zemlja + 1 balega, zemlja + malo soli… neke od mojih kolega su smatrale da je balega mnogo bolja nego slama, jer slama može da istruli, što se nije pokazalo kao tačno.  so ima neverovatnu sposobnost da veže svu vodu iz zemlje – s tim da je ovu, s obzirom na količinu gline, bilo nemoguće nanositi… nakon sušenja, jedini zadovoljavajući uzorak bio je 1 zemlja + 1 slama, svi ostali su previše ispucali. ispucao je i ovaj, ali ne mnogo, taman da se sledeći sloj bolje veže za njega…kada sam došla 3. decembra, sve prošće je bilo dobro učvršćeno, tamo gde je nedostajalo-dodato,i sve je bilo spremno za početak lepljenja blata… kako bismo izbegli mržnjenje zemlje, dogovor je da je mešamo u samom objektu, da se kuća spolja potpuno zatvori najlonima i da se zagreva unutra, kako bi se malteri što pre osušili…počeli smo nanošenje prvog sloja, zemlja se lepila na rukavice, pa smo ih na kraju skinuli… što je ledilo prste i otežavalo rad…sva sreća po mene, ja sam radila samo taj dan… ostatak su nastavili majstori, uh za njih.prvi sloj naneli smo što je tanje moguće, istovremeno sa obe strane, toliko da pokrije prošće. znali smo da će duuugo da se suši, pa nismo želeli da još produžimo to vreme…ostavila sam ih da rade prvi sloj u hladnim decembarskim uslovima, bar im je ušuškanost kuće pružala koliku-toliku zaštitu od vetra i hladnoće.više od mesec ipo dana kasnije, 22.januara, došla sam da vidim kakva je situacija… i mogu reći da sam se pozitivno iznenadila!spoljni zidovi su suvi. jedino oštećenje koje imaju jeste površinski sloj 2-3 mm koji je mrzao, pa se kruni. njega ćemo, pre nanošenja sledećeg, samo očistiti metlom! dakle, moguće je raditi zemljom i u ovakvim uslovima (sreća, pa zima nije bila hladna), ali nemojte ovo pokušavati kod kuće :) lepota zemlje, osim u materijalu, leži i u zadovoljstvu u radu sa njom, a po zimi to, svakako, nije…na plafon je stavljen sloj štukatura i on je omalterisan i skoro potpuno suv, što se ne može reći za unutrašnje zidove. zbog nedovoljne ventilacije i zagrevanja, treba im još neko vreme… dogovor je da se, kada se potpuno osuše, urade još dva identična sloja (1 zemlja + 1 slama), kako bi se pokrile velike razlike u debljini zidova u pojedinim delovima. tek će se tad raditi završni sloj, zemlja & pleva, a tačan odnos znaćemo posle izrade testova…čekamo da se malteri osuše, pa se čujemo. u međuvremenu, vredni majstori olepili su i podrum od opeke… mislim da nisu dovoljno iseckali slamu i da će doći do pucanja, ali videćemo sledeći put. lepo izgleda, u svakom slučaju. u međuvremenu, evo kako Stepin kućerak poprima konačne obrise…    do sledećeg sloja!

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin