Dok spremamo drugo izdanje, evo prilike da se prisetimo prvog :) Cilj LALA Earthland festivala bio je da, kroz brojne radionice, performanse i predstave, deci u malim sredinama ponudi zdrave i kvalitetne događaje, a deci iz gradova i stručnim licima koja rade sa decom  približi mogućnosti rada sa prirodnim materijalima i u urbanim sredinama. Iako su pojedinci, koristeći svoj položaj, pokušali da osujete održavanje prvobitnog programa (o čemu možete pročitati izjavu i poziv na razum), LALA festival je, ipak, održan 25-28.juna, sa nekim izmenama u programu.

Ogromnu zahvalnost dugujemo svima vama koji ste bili sa nama – institucijama i pojedincima koji su nas podržali, trenerima koji nisu odustali od održavanja radionica, neustrašivim učesnicima… i deci koja su učinila da ovo bude jedan od najlepših događaja koji smo organizovali.

Radionice su vodili umetnici i arhitekte koji su prošli kroz naše obuke i radionice, odnosno koji su želeli da svoj dosadašnji rad povežu sa materijalom zemljom i iskoriste festival kao mesto za eksperiment i kreativnu razmenu. 

pripeme su počele čim je vreme dozvolilo…

a neke radionice su i za nas bile veliki izazov.

i, konačno, LALA festival otvara svoja vrata za sve 25.juna, 17-19 časova:

kad stižu i prvi gosti:

otvorena je izložba arhitekte Nebojše Zabrdca,

organizovan body paint zemljanim bojama

i izrada maski i kuglica za sve zainteresovane.

umireni činjenicom da je sve dobro prošlo, 26.juna ujutru krećemo sa nekoliko radionica…

jedna od njih je scenografija, zamišljena kao multifunkcionalni, rasklopivi skup paravana od drveta i zemlje.

u postojeće drvene okvire, učesnici su postavili potkonstrukciju,

a zatim radili blatne maltere i završne obrade.

druga radionica su bile su maske od zemlje i pleve. ali, pre izrade samih maski, bilo je potrebno napraviti kalupe od gipsanih zavoja, a zatim i gipsane odlivke…

pretvorili smo se u pravu malu fabriku maski i do kraja festivala gotovo svi su imali svoj odlivak :) Radionicu je vodila Jovana Mitrović, arhitektkinja iz Niša.

na gipsanim odlivcima rađene su maske od zemlje, slame i drugih prirodnih materijala. radionicu je vodila Ružica Janjić:

a potom su, na sličan način, pravljene i posude :

istovremeno je, u hladu pod orahom, naša draga Olja – vlasnica Lenkush studija, vodila radionicu za izradu košnica od pruća:

i olepljivanje blatnim malterima:

predavanje o arheologiji održao je Dejan Žigić, arheolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, a mi smo, u odsustvu nadzora, deci prepustili fiksiranje strukture:

nakon završene noseće strukture i pletenja, krenuli smo sa nanošenjem blatnih maltera:

izradu kokošinjca od ćerpića vodili su arhitekte Milica i Igor Kovač iz Zrenjanina, uz Bojana Kojičića. kućica je završena košnicom :)

u međuvremenu, deca su osmislila i svoje radionice u pesku:

radionicu gnezda vodili su arhitekta Petar Stelkić i umetnik Dragan Mileusnić (ortaci) iz Zrenjanina, koji su osmislili i napravili džinovsko gnezdo – sedalicu od zemlje i slame:

radionicu murala vodila je arhitektkinja Katarina Živković,

tokom koje je sivi komšijski zid ulepšan veselim Signit bojama :)

dorodango kuglice postale su pravi hit festivala – u svim delovima dvorišta po neko ih je vrteo :)

drago nam je da je to bila jedina prenosiva “zaraza”!

osim sve ove zabave, ponešto smo i naučili o “tajnama lesne prašine”, zahvaljujući profesoru doktoru Slobodanu Markoviću, koji je svojim šarmom i entuzijazmom očarao sve koji su ga slušali.

CIRKUSarije sa Kreativnim pogonom održale su se poslednjeg dana festivala:

svi koju su maštali da se oprobaju u cirkuskim veštinama:

hodu po žici, vazdušnim akrobacijama ili žongliranju

imali su priliku da ih isprobaju sa sjajnom ekipom profesionalaca koji se bave kulturom, inkluzijom i obrazovanjem, a svojim radom promovišu umetničke, socijalne i pedagoške vrednosti cirkusa.

proslavili smo deseti rođendan KFZ-a i još neke lepe jubileje,

uz mama Snežine i Vinkove kulinarske čarolije i najbolje kolačiće naše Dijane:

a imali smo i veliki broj gostiju i prijatelja koji su došli da nas podrže :)

za kraj, Tatjana Babić, arhitektkinja, i Jelena Janev, vajarka, sa Odseka za umetnost i dizajn Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, osmislile su događaj inspirisan situacijom „Distanciranje-potreba za blizinom“ (prikazan na 22.salonu arhitekture u Novom Sadu u kategoriji “Eksperiment u arhitekturi”):

koje je podrazumevalo zajedničko pravljenje prostornih instalacija kroz koje smo istraživali kako se distanciramo jedni od drugih i kakva nam je potreba da se povežemo:

ako bi trebalo opisati radni deo festivala u jednoj slici, onda je to ova:

a ako bi trebalo opisati osećaj u jednoj – onda je to ova :)

ali, tu nije kraj :) LALA naknadno dobija podršku Ministarstva kulture i informisanja, pa slede reprize… o kojima će biti više reči uskoro!

u gostima nam je bio Bora Otić, a njegove utiske možete pogledati od 7:40 na 5kazanju, kao i mojTitel, AlJazeera Balkans, Seecult, Radio BG2, IloveZrenjanin… hvala im što su priču o festivalu preneli svima onima koji nisu bili sa nama.

prvo izdanje LALA festivala podržali su Rekonstrukcija ženski fond i Fondacija Jelena Šantić. sponzori festivala bili su PerSu marketi, OmMade grickalice, Signit boje & Stado moje  :)