26.avgust-1.septembar 2019, Mošorin

REGIO EARTH festival treće je izdanje putujućeg festivala o zemljanoj arhitekturi, dizajnu i umetnosti, nastao na inicijativu Sarkollektiva (Mađarska) i TERRApia (Rumunija) kako bi se povezivali zaljubljenici u zemlju i specijalisti iz Srednje i Istočne Evrope. Fokus festivala je na zajedničkom zemljanom nasleđu u regionu i potrazi za modernim načinima integrisanja u trenutne socio-kulturne dinamike.

Regio Earth festivalu prethodila je Balkan Earth konferencija.

Regio Earth festival se održao 26.avgusta – 1.septembra u Klubu finih zanata u Mošorinu i imao je za cilj da, kroz više od 17 radionica, pokaže primenu zemlje na različite načine: od info table, dekorativnih blatnih maltera i „školjki“, do izgradnje učionice od zemlje. Radionice su pratila i večernja predavanja svih voditelja radionica.Takođe, bile su predviđene i radionice za decu, a svi zainteresovani mogli su da vide šta je to urađeno tokom prvih 5 dana zajedničih radova tokom “otvorenih vrata” u subotu, 31.avgusta.

Prvog dana festivala, kako bi treneri imali vremena da spreme svoje radionice, učesnici su podeljeni u dve grupe – jedna grupa je radila testove zemlje koje su vodili Alina Negru i Alessandro Serra (radionica Br.1),

dok su drugu grupu Dragana i Bojan Kojičić vodili u obilazak i upoznavanje sa selom (znamenitostima, tipičnim kućama, enterijerima, pozajmištima zemlje itd.)

Nakon prvog dana, krenule su i ostale radionice. Radionicu br.2 vodio je mađarski arhitekta Gergely Barna, koji već deset godina živi u Japanu i koji je vodio radionicu izrade info table primenom japanskih maltera, gde su učesnici pripremali strukturu od trske i bambusa, a potom nanosili maltere od zemlje, peska i sitno seckane slame.

Treću radionicu (br.3) vodile su zajedno Isabella Breda iz Italije i Consuelo Ceballo iz Čilea, tokom koje su istraživale postojeću zemlju i njene varijacije sa učesnicima.

Radionicu br.4 vodila je Isabella Breda iz Italije, arhitektinja koja se specijalizovala za fine završne obrade, naročito višeslojne blatne maltere i zgrafito tehniku skidanja gornjih slojeva, pri čemu donji postaju vidljivi – sa učesnicima festivala radila je na izradi stilizovanih cvetića.

Radionicu br.5 – zemljane murale vodila je Consuelo Ceballo iz Čilea, koja se specijalizovala za izradu murala od lokalne zemlje, uz primenu dodataka koje nađe na licu mesta (ugalj, kreč i slično.) Radilo se na muralu žene.

Radionica br.6 bila je glavna radionica festivala, tokom koje se radilo na izradi učionice od zemlje sa Vinkom Šarkanjijem iz Hrvatske, Elenom Palacios & Jon de la Rica (Španija), Alinom Negru i Alessandrom Serra (Rumunija), tokom koje su učesnici naučili da prave cigle od nepečene zemlje (ćerpiče), da iz uzidaju u zid, a pre toga da nazidaju zid od opeke sa krečnim malterima.

Radionica br.7 su bila „vlakna“, a vodila je Anne Lemarquis iz Francuske – gde su učesnici radili pleter, odnosno mešavinu zemlje i slame za ispunu zidova, ali i eksperimentisali sa upotrebom kukuruzovine i klipova kukuruza.

Radionicu br.8, izradu zida od naboja, vodili su majstor Arpad Biro i Adam Bihari iz Mađarske – Arpad je uradio dekorativni zid od naboja, a Adam je asistirao.

Radionicu br.9, izradu zemljane peći, vodio je majstor Janos Gaspar iz Mađarske, kod jedne porodice u selu.

Radionicu br.10, lake zemljane “školjke”, vodila je Daphna Yalon iz Izraela. Daphna je pokazala učesnicima kako mogu, uz pomoć zemlje, slame, konjske balege ili recikliranog papira, praviti najrazličitije, veoma lagane predmete.

Radionicu br.11, krečne maltere, vodio je majstor Milorad Rešković iz Zrenjanina, koji je zainteresovanim učesnicima pokazao primenu krečnih maltera za fugiranje i u malterisanju kupole od zemlje.

Radionicu br.12, logoe od zemlje, vodila je Gabriella Revesz iz Mađarske, arhitektkinja sa dugogodišnjim iskustvom u izradi blatnih maltera na zidovima od slame.

Radionicu br.13, crtanje, vodila je arhitektkinja Ana Pato iz Portugalije. Ana je pokazala osnove crtanja i skiciranja učesnicima, nakon čega je zajedno sa njima skicirala radionice, ljude, ali i selo i njegove znamenitosti, a potom organizovala malu izložbu u dvorištu škole.

Radionicu br.14, moleraje, vodile su arhitektkinje Jovana Mitrović (Niš, Srbija) i Ana Teova (Makedonija.) Nakon obilaska najstarije majstorice za moleraje od 97 godina u selu, učesnici su imali priliku da i sami pokušaju da rade moleraje, uz Jovaninu i Aninu asistenciju.

Radionicu br.15, oslikavanje OŠ Isidora Sekulić iz Mošorina, vodile su Ana Štukelja, arhitektkinja iz Smedereva; Olja Todosijević, umetnica iz Tavankuta; Slađana i Snežana Rešković, ćerke majstora Milorada i učenice srednje škole iz Zrenjanina; potom Ana Pato i Claudia Aracena. Pošto je trpezarija bila organizovana u školi, kako bismo se odužili zbog ovog gesta, iscrtane su 4 učionice i time ulepšan prostor đacima, od kojih su mnogi pomagali.

Radionicu br.16 za decu vodila Claudia Aracena iz Čilea. Klaudija je, tokom čitave nedelje, organizovala brojne radionice za decu sa različitim temama, koje su bile veoma posećene.

Tokom svih pet dana festivala Klaudija je svakodnevno radila sa po dve grupe dece iz Mošorina i opštine Titel, ali i sa decom iz drugih mesta. Po radionici je prosečno imala 15-20 dece školskom uzrasta, a radionica 30.avgusta bila je namenjena deci iz vrtića u Mošorinu. Tokom ovih radionica, sa partnerom Jakubom Dinom iz Češke, takođe graditeljem, radili su: mural od zemlje u školskom dvorištu, „body paint” radionice prirodnim bojama i pigmentima od zemlje crtanje bojama na bazi zemlje na papiru i izradu hotela za insekte.

Radionicu br.17, izradu zelenog krova, vodila je ZMAG udruga iz Hrvatske, odnosno majstori Matko Šišak, Kruno Ladišić i Kristijan Perlić, sa dvaeset godina iskustva u radu sa prirodnim materijalima.
U petak je sve pripremljeno, u subotu je održano predavanje i započeto podaščavanje i postavljanje slojeva da bi se, poslednjeg dana, na krov podiglo 5 kubika zemlje i posadile čuvarkuće i drugi sukuletni.

Posebna radionica – kuvanje
Osim radionica, volonteri i deca su aktivno učestvovala i u pripremi hrane – kako se hrana spremala na licu mesta,u sedištu KFZ-a, i kako smo se trudili da stranci probaju lokalne specijalitete, ovo je bila dodatna radionica kojoj su sa zadovoljstvom prisustvovali, kako učesnici radionica, tako i deca sa radionica.

Osim radova, nakon prvog radnog dana, učesnicima je priređen doček u selu, ispred vile Vlaškalić.

Drugog i trećeg dana festivala održana su brojna predavanja učesnika u Domu kulture u Mošorinu.

Četvrtog dana imali su veče folklora sa lokalnim učiteljem.

Sve ovo ne bi ispalo tako kako je ispalo da nije bilo sjajne ekipe organizatora & volontera: Dragana Kojičić, Vinko Šarkanji, Ružica Janjić, Bojan Roganović, Bojan Kojičić, Stefan Kujundžić, Marta Kristofić, Jovana Mitrović, Ana Teova, Vlado Papharhaji, Ana Štukelja, Olja Todosijević, Katarina Živković, Nemanja Lauš, Mladen Arsić, Luka Katić, Aleksandra Popović, Snežana Marjanović, Dušan Maletin, Ivana Mušicki, Milica Kecman, Maksim Basta itd. HVALA <3

veliko HVALA i predavačima i trenerima koji su bili deo festivala, kao i učesnicima koji su došli sa svih strana sveta i učinili Mošorin neverovatnim tih dana :)

takođe, tu su i mnogi drugi koji su pomogli u organizaciji, iako nisu bili prisutni: Aleksandra Nikolić, Branka Nestorović, Dragan Božić, Goran Popović, Rade Mišljenović, otac Boško, Dejan Gajić, kao i mnogi domaćini iz Mošorina i Titela…

BEkREf su podržali: opština Titel, RŽF, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, Ministarstvo životne sredine, Francuski institut, Italijanski kulturni centar u Beogradu, BOSCH alati, PerSu marketi, mlekara Stado moje, Rofix malteri, WOOD planet stolarija, OM made grickalice, Pero sredstva za čišćenje, Moving udruga, garažna vinarija Tri međe i oblak, Aqua line voda, Diginet štamparija, Tehnofluid, Signit boje, Turistička organizacija Srbije, Nuts&fruits, craft pivara Razbeerbriga, ArchiBox i OŠ Isidora Sekulić iz Mošorina.

hvala svima i do novih projekata :)