Kineski zid od zemlje

Kineski zid je 2007. izabran među sedam novih svetskih čuda. a da li ste znali da je ovo „čudo“ dobrim delom građeno zemljom :) ?01 kineski zid nabojzid dug 10.000 lia“ predstavlja skupinu obrambenih zidova s kulama u severnoj Kini. svi zidovi zajedno dugački su 8851.8 km (glavni deo 2450 km), što ih obimom i masom čini najvećom građevinom na svetu. sastoji se od više međusobno povezanih ili nepovezanih delova različite starosti i načina gradnje. 

zid je, verovatno, prvobitno bio još duži. danas se pretpostavlja da je sezao do pustinje Lop Nor, oko 500 km dalje na zapad od danas najzapadnije poznate tačke, što nije potvrđeno.05 kineski zidudaljenost osmatračkih kula, koje su integrisane u zid, od kojih je većina visoka 12,2 m, nije bila duža od dvostrukog dometa strele, tako da ni jedan deo zida nije ostao neodbranjen. u svakoj od oko 25.000 kula mogla se smestiti manja vojna jedinica, opremljena zalihama dovoljnim da se izdrži četvoromesečna opsada.

zid se, zapravo, sastoji od dva zida (spoljašnji i unutrašnji), s ispunom od drugih materijala (zemlja, pesak, glina, kao i razni otpaci, a, po legendi, i tela poginulih radnika!) prosečna visina mu je 10-16 m, a širina od 5-8 metara.17 kineski zidkako se gradio tokom 2.000 godina, tehnike su se spontano unapređivale, dok su različite dinasije popravljale prethodni ili gradile novi. sama studija zida mogla bi mnogo reći o evoluciji kineskih tehnika i metoda gradnje.

zidovi su tipično građeni na vrhovima visokih planina, koristeći strme padine gde god je to bilo moguće – veliki deo izgrađen je duž venca Himalaja, što mu daje prirodnu zaštitu (naravno, gradnja nije bila jednostavna!) 16 kineski zidprva granična utvrđenja, koja podsećaju na zid, nastala su, verovatno, u drugoj polovini 5.veka pre n.e, najviše tokom ratnog perioda, kao i  Qin i Han dinastija. uglavnom su od naboja! iako zvuči neverovatno, neki delovi zida su se održali do danas, bez obzira na vekove erozije u surovim klimatskim uslovima!02 kineski zid nabojKinezi su koristili naboj još od Yangshao kulture (oko 5000-3000 pre n.e.), te su postali veoma dobri u gradnji nabjenih zidova i fortifikacija. zbog lokalne dostupnosti, najveći deo zida građen je lesom ili glinovitom zemljom, koristeći staru tehniku gradnje hangtu. 07 kineski zidmeđutim, graditi zid u pustinji bio je još veći izazov: koristili su pesak i šljunak, ali i pustinjske biljke, naročito biljku tamarisk. tako su, kombinujući, stvorili neverovatno jak kompozitni građevinski materijal, dodajući trule biljke za dodatnu vlaknastu strukturu,03 kineski zid nabojuz redove grana između slojeva. čak i danas, mogu se u pustinji videti ruine zidova iz Han ere  koji su visoki do 3.2 metra!09 kineski zid214. pre n.e,  prema naredbi prvog cara ujedinjene Kine, nakon ekspanzije preko Žute reke, počinje gradnja zaštitnih zidova za obranu od naroda sa severa. gradnja zida započela je na severnoj granici carstva sa oko 300.000 radnika i nepoznatim brojem političkih zatvorenika. za razliku od ostataka ranije postojećih zidova, ovaj nije građen u dolinama, nego na severnoj strani neposredno ispod linije planinskih grebena.

zid od cigle postaje popularan tokom  Tang dinastije (618 – 907.) ali, kako je bio skup, koristili su ga samo za ulazne gradske kapije i obližnje zidove. spoljašnji delovi bili su obloženi ciglama, dok je unutrašnjost ispunjena žutom zemljom.12 kineski zidod tada, zid je bio neprekidno dograđivan i prerađivan, a današnji oblik dobio je u vreme dinastije Ming; radi zaštite od Mongola, ali i zbog bolje kontrole trgovine. u 15. i 16. veku, veliki blokovi granita, krečnjaka, pa čak i lokalni mermer, korišćeni su kao glavni građevinski materijali. ovi zidovi su oko 7.5 metara visoki i  4.5-9 m široki u osnovi. prvo su građeni tehnikom suhozida, da bi kasnije dodali malter.15 kineski zidzahvaljujući porastu prizvodnje tokom Ming dinastije, počele su da se koriste jeftine i kvalitetne cigle. četiri puta veće nego današnje, masovno su proizvođene u mrežama peći (neke od njih su i danas u funkciji.) neke od cigala imaju pečate sa imenom i datumom, kako bi se osigurala kontrola kvaliteta. malter je bio posebno jak – od gline, kreča i „tajnog sastojka“ (nedavno otkriveno da je u pitanju: prinčano brašno.) kad su počeli da koriste ove sofisticirane materijale, javio se problem transporta na planinske predele.13 kineski zidu gradnji su, osim osuđenika, učestvovali su vojnici i regrutovani prinudni radnici i seljaci… ne zna se tačan broj ljudi koji je bio angažovan, ali se procenjuje na milion – milion ipo ljudi.10 kineski zidjoš jedna od velikih želja, naročito deo iz Han dinastije, koji, verovatno, nikom osim nas „zemljaša“ nije zanimljiv ;)

Једно мишљење на „Kineski zid od zemlje

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*