Bela Crkva

iz arhive: 16-17.avgust 2013.prozori f2vrata fsBojan i ja smo se složili u jednom – Bela Crkva je ubedljivo najlepša vojvođanska varošica!

149 Bela CrkvaBela Crkva, gradsko naselje sa oko 9.000 stanovnika, dobila je ime po staroj crkvici na koju su naišli prvi naseljenici. u kotlini reke Nere, oivičena Karpatima, pruža se ka Panonskoj niziji na krajnjem jugoistoku Vojvodine. osim Nere, u blizini su i vodeni tokovi Dunava, Karaša, kanala DTD, kao i nekoliko jezera, pa je zovu i „vojvođanska Venecija“, a imala još tri imena: Fehertemplom (mađ.), Weisskirchen (nem.) i Biserica Alba(rumunski). ovde je nekada živelo više nacija i govorilo se više jezika, a danas je pretežno srpsko naselje.312 Bela Crkvaokolina Bele Crkve je bila naseljena još u praistorijsko doba. ovde su boravili Skiti, Kelti, Tračani, Dačani, a krajem I veka p.n.e. počinje period rimskih osvajanja, tokom kog dolazi do nadiranja Sarmata, pa Huna i Gota, da bi ga naselili Avari i Sloveni.127 Bela CrkvaMađari u 9.veku, uz pomoć Vizantije, formiraju svoju državu u čiji je sastav ušlo i područje Južnog Banata. turska vojska 1552. godine zauzima ovo područje i upravlja sve do 1717. godine, kada ga preuzima Austrija. osnivanje Bele Crkve pripisuje se grofu Mersiju, prvom guverneru Banata, koji je naredio kolonizaciju, te je 1725-27. naseljeno prvih 200-300 Nemaca iz franačke, švapske, hesenske i virtemberške provincije.157 Bela Crkvau vreme vladavine Marije Terezije, Bela Crkva doživljava procvat, iza kog stoji težak rad nemačkih trgovaca, zanatlija i vinogradara. Srbi je naseljavaju 1742, a nešto kasnije Rumuni, Jevreji, Cigani, Mađari i Česi, ali je sve do II svetskog rata većinsko stanovništvo bilo nemačko.107 Bela Crkvaradi zaštite od Turaka, Austrija je formirala Vojnu granicu, u čijem se sastavu nalazila  Bela Crkva sve do njenog rasformiranja 1872. zbog sve uspešnijeg privrednog razvoja, dobila je status grada 1815. pod vlašću Austro-Ugarske ostaje sve do oslobođenja 1918, kada je pripojena Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.133 Bela Crkvanakon Oktobarske revolucije u Rusiji, ovde dolazi veliki broj Rusa. u II svetskom ratu bila je pod nemačkom vlašću, a nakon rata grad su, svojevoljno ili pod prisilom, napustili svi Nemci starosedeoci. njihova imovina podeljena je kolonistima iz Crne Trave, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Like i Korduna.153 Bela Crkvapočetkom 20.veka pored grada je zasađeno 10 hiljada lanaca vinograda, a proizvodilo se 50-60.000 hektolitara vina. osim vina, stanovništvo se bavilo proizvodnjom rakije, likera i konjaka za izvoz u Evropu, kao i uzgojem svilene bube. većina vinograda je iskrčena posle 1945, dolaskom novih stanovnika.155 Bela CrkvaBela Crkva ima dugu istoriju cvećarstva, a „karneval cveća“ ovde se održava od 1852!131a Bela Crkvajoš uvek čuva ostatke lepote srednjoevropskih gradova i mnoge navike Evropljana, među kojima je i tradicija uređivanja kuća…135a Bela Crkvanajznačajniji objekti nastali su krajem 18.veka u baroknom stilu (rimokatolička i pravoslavna crkva, zgrada opštine, dom vojske, vatrogasni dom), akonačni izgled gradu daju objekti sazidani i rekonstruisani u stilu secesije!277 Bela Crkvarumunska pravoslavna crkva „Sošestiju Svetog Duha“ podignuta je 1872. i predstavlja svojevrsno umetničko delo. podignuta je na mestu nekadašnjeg čuvenog hotela „kod turske glave“, po projektu gradskog inženjera Rudolfa Degena. zbog malog broja vernika, služenja se održavaju neredovno.100 Bela Crkvarimokatolička crkva Sv. Ane podignuta je 1806. godine sa 3 oltara, nekoliko vrednih ikona, slika i fresaka. 122 Bela Crkvaruska crkva je izgrađena 1931. zahvaljujući donaciji kneza Dimitrija Šahovskog, koji je organizovano i prikupljanje ostalih priloga za gradnju. crkva je građena u prepoznatljivom ruskom stilu, sa jednim centralnim i dva mala kubeta.121 Bela Crkvavatrogasni dom je sagrađen 1785, u vreme i po propisima Vojne granice. prvobitno je bio u funkciji gostionice „zlatni jelen“, kasnije privatna trgovačka i stambena zgrada, pa vatrogasni dom. 117 Bela Crkvajednospratni objekat pravougaone osnove građen je debelim i masivnim zidovima, svodovima velikih raspona, veoma strmim krovom i doksatom na južnoj i zapadnoj fasadi. posebno je obrađen zabat na glavnoj fasadi. ispod većeg dela kuće postoji podrum.118 Bela Crkvajedna je od retkih građevina iz tog vremena. objekat je saniran 2001-03.119a Bela Crkvameđu važnim objektima, ističe se i zgrada opština Bela Crkva:126b Bela Crkvakao i istorijski arhiv iz 1862. i površinom blizu 900 kvadrata.104 Bela Crkvanama su, od samog arhiva, bili mnogo zanimljiviji ovi detalji na fasadi, koji svedoče o tradiciji gajenja vina u ovom području…103 Bela Crkvameđu vrednim objektima je i biblioteka koja nastavlja tradiciju biblioteka i čitaonice iz 1890. i 1892, a nama je vredna zbog ovih jednostavno divnih izloga!270 Bela Crkvakompilaciju najlepših prozora i vrata Bele Crkve već sam napravila u uvodu priče, a ovde ćemo „uveličati“ samo neke od njih, jer bi bilo previše da ih sve prikazujemo… ipak, sve je toliko lepo, da bi najbolje bilo da se u to sami uverite!151 Bela Crkvaprimećujemo kibicovanje na svakom koraku,255 Bela Crkvau gotovo svakom sokaku,257 Bela Crkvaa kad zađete u neki od ulaza i tamo je sve lepo i očuvano!141 Bela Crkvaoduševljeni ovim jednostavnim ajnfort kapijama,147a Bela Crkvabojama,254 Bela Crkvakao i „laloškim“ detaljima.145 Bela Crkvaprosto nismo znali gde pre da idemo, šta da izostavimo,  266 Bela Crkvašta za sledeći put da ostavimo…138 Bela Crkvana glavnu ulicu se vratismo,272a Bela Crkvada kafe pauzicu zasluženu napravimo ;)  279 Bela Crkvapreko puta parka, još jedna lepo sređena :)280 Bela CrkvaBojana fascinira očuvanost starih izloga,275 Bela Crkvaa mene boje ;) 283 Bela Crkvai još jednom – boje, ali i različiti oblici svakog od prozora…  291a Bela Crkvaipak, od svega najlepši su nam – secesijski izlozi :) izlozi secesijaza nepoverovati kako su dobro očuvani!274 Bela Crkva izlog secesijaa da ne spominjemo tek kako su znalački izvedeni ;)259 Bela Crkva izlog secesijadefinitivno najlepši u Vojvodini, ali verujemo da mogu da pariraju bilo kom u Evropi!261 Bela Crkva izlog secesijaono kad ne znate šta ćete od secesijske sreće ;)))281 Bela Crkvajoš neki kućerci sa secesijskim motivima,299a Bela Crkva secesijaočuvane kapije,313 Bela Crkvačak i tamo gde nisu zadržavali izloge, bar su sačuvali fasadnu dekoraciju…285 Bela Crkva secesijaa kad već više nismo mogli da šetamo po avgustovskoj vrućini, seli smo u kola i obišli ostatak ulica, da slučajno ne propustimo nešto! sreća, jer bismo ostali uskraćeni za ovu lepu damu289 Bela Crkva secesijapredivnog zabata!290 Bela Crkva secesijaa kad smo pošteno „odradili“ obilazak, pošli smo na zasluženo rashlađivanje – prvo do reke Nere (kakvo predivno ime :) 314 Nera rekainače, Nera je reka duga svega 124 kilometra, leva i najmanja pritoka Dunava. izvire u Rumuniji, a u našu zemlju ulazi kod sela Kusića. predstavlja prirodnu granicu Srbije i Rumunije u dužini od 27 kilometara. jako je plitka, ali bistra i zanimljiva, dušu dala da se uz nju kampuje!315 Nera rekaa kad smo obišli Neru, red je bio da posetimo bar jedno od belocrkvanskih jezera! postoji 6 većih i više manjih veštačkih jezera različite veličine i dubine, nastalih eksploatacijom šljunka. 317 belocrkvanska jezerami smo uživali u popodnevu na gradskom jezeru sa lepo uređenom plažom, gde smo saznali da je Bela Crkva bila jedan od najsunčanijih gradova u Jugoslaviji!316 belocrkvanska jezerakad smo se dobro odmorili, nastavili smo dalje, iz Bele u Crvenu Crkvu!404 Vrsac Jasenovogde smo, usput, „uhvatili“ ovo staro domaćinstvo! 405 Vrsac Jasenovodo sela Jasenova, kroz koga prolazi prva železnička pruga u bivšoj Jugi, prva u Vojvodini i četvrt veka starija od one između Beograda i Niša, puštena u rad 1856. bila je to pruga sa konjskom vučom za prevoz rude iz moldavskih rudnika, a dve godine kasnije njome je prošla i prva lokomotiva. Jasenovo je tada, sa ložionicom, radionicom, vodotornjevima za punjenje parnih lokomotiva, ugljarnicom i okretnicom bilo glavna stanica… 415 Jasenovonaziv sela potiče od drveta jasen, a za simbole grba uzeto je drvo jasena i vila, koja je, po predanju, živela u jasenovim šumama i čuvala selo!406 Jasenovona potezu iza pruge naišli smo, verovali ili ne, na logor, pravi pravcati, koji izgleda baš kao da je juče napušten! a, ustvari, je  pravljen od strane italijanske filmske ekipe 2005. za potrebe filma „Odvojena deca” (I figli strappati.)412 Jasenovoja sam bila pomalo u šoku, a Bojan uvek spreman na šalu…414 Jasenovona putu od Jasenova ka Vlajkovcu, prolazimo pored Uljme 416(hvala kolegi Dimitriju Marinkoviću ;)417 u daljini Vršačke planine…418stižemo u Vlajkovac, do dvorca koji je sagradio grof Đerđ Močonji 1859.  udajom, grofica Georgina Močonji imanje i dvorac donosi u miraz poznatoj plemićkoj porodici Bisingen-Nipenburg 1888, koja ga je zadržala u svom posedu do kraja II svetskog rata, kada im je zakonom o nacionalizaciji oduzet. 419 dvorac Vlajkovacslobodnostojeći spratni objekat pravougaone osnove u stilu  klasicizma sa lepom i bogatom dekoracijom, naročito u kovanom gvožđu, a fasade karakteriše simetrija i klasicistički ulaz.422 dvorac Vlajkovacfrasada okrenuta parku je predivno obrađena, sa terasom od kovanog gvožđa, a iznad centralnog dela se nalazi  piramidalni krov sa interesantno završenim detaljima. 425 dvorac Vlajkovacdvorac je predstavlja spomenik kulture od velikog značaja, ali se nalazi u veoma lošem stanju, što je velika šteta!423 dvorac Vlajkovacnakon Vlajkovca, skoro nas hvata mrak, pa žurimo nazad ka Zrenjaninu i odlučujemo se za nepostojeći put ka Tomaševcu… na putu zastajemo, čini mi se, u Alibunaru…431učinilo nam se da je i ovo neki dvorac… sreća, pa je pao mrak i naterao nas da se vratimo kući ;)433ostavljamo opet našu Vojvodinu na neko vreme… i vodimo vas dalje u Evropu.311 Bela Crkva

8 мишљења на „Bela Crkva

  1. Postovani, za naučni onlajn žurnal Instituta za istoriju jugoistočne Evrope u Gracu pišem članak o Beloj Crkvi tokom 18. veka. Budući da nisam naišla na stare slike crkava iz tog vremena, htela sam da pitam da li Vi možda imate novije slike na kojima se vidi i crkve i groblja? Ili, ako možda imate stare slike ili crteži odnosno mape grada gde su zabeležene crkve? Hvala unapred, Claudia Mayr

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*