u četvrtak mi je tata za Mošorin prevezao preostalu plevu (ako znate gde je još ima, javite!), žabice i armaturu za naboj. iako je sve izgledalo sivo i preteće…
na kraju se, ipak, razvedrilo:
moj zadatak je bio da napravim nepostojeći deo temelja i podignem 3 stubića (u mojoj režiji: 3 tornja u Pizi, upravo sam gledala neki kurs za zidare, dosta mi me je :) pred predstojeću radionicu…
u petak je kiša toliko padala, da sam se bacila na “tremske” (još gore!) radove oko montiranja oplate… a dobila sam i novog druga – Čupka, s kojim sam podelila medenjake i orahe, a koji je zbog toga postao moj verni nadzor:
jao, ja i šrafljenje i preciznost, nisam bezveze izabrala blato i slobodu… ipak, uz malo muke i žulj na sred dlana (od šrafcigera, ne pitajte kako!) oplata je bila skoro spremna za subotu!
dodatna zatezanja, dok ekipa Prostor i ja nije stigla, a pomoć smo imali i od Bojana (vajara iz Beograda) i Vlade (po mojoj proceni, budućeg rusinskog kralja ;) i Bojana moga… bilo je tako dobro i veselo, ali, nažalost – nemam ni jednu jedinu sliku :((((( teško je biti glavna glumica i misliti na takve stvari :( žao mi je što ne možete da vidite kako je čitava ekipa vredno radila i pomagala i kako smo Marka jedva odvojili od zida :) ali, pratite zato emisiju “Prostor i ja”, utorkom od 19h i reprizu četvrtkom od 12h!
e, kad su otišli i kad više nisam bila toliko bitna, mogla sam da se vratim ovozemaljskim stvarima i radovima i fotkama :)
veče smo proveli ćaskajući s Vladom, uz još jedno nasuvo s krompirom (mnogo bolje, iz drugog puta!), koji nas je u nedelju ujutru napustio zbog žabaljskog vašara, a Bojan i ja smo završili drugi sloj i skinuli oplatu…
i imamo još bolji zid nego prošli :) vlažnost zemlje – savršena! izvedba – odlična! samo su se moji krivi tornjevi još više iskrivili od udaraca, ali to ćemo korigovati na proleće… i još nešto: nisam baš jako zadovoljna ovom oplatom sa žabicama, čini mi se kao da nije bila dovoljno čvrsta da podnese udarce ili je mi nismo dovoljno zategli… kako god, još jedan prototip je napravljen (na Bojanovo očajanje, jer ima utisak da samo gradimo i rušimo… ne razume on da je sve to proces učenja, japanska filozofija gradnje i razgradnje :)
malo sam se igrala i sa lomljenim crepom… i ne izgleda loše :)
popodne smo imali super iznenađenje – zrenjaninska arhitektonsko-dečja šestočlana ekipa došla nam je u posetu :) kakva blatnjava radost za sve nas, čak je i kuca Zoe kopala zemlju od sreće!
a moja omiljena mišica Mina izgovorila je rečenicu koja će me zauvek zasmejavati: “mama, pa njihova kuća je u potpunom haosu!” :)
uživali smo na suncu, raduckali i baš nam je bilo lepo :) a, onda smo zaštitili sve što smo uspeli (nastavljamo od nedelje) pre zime, 
a moj vredni Bojan – majstor nivelator 1.dan, napravio je odličnu drenažu! kad je kod nas haos, da bar sa komšijske strane bude lepo :)
jednom za ručak i drugi put pre odlaska, pokupila sam oktobarske plodove… stvarno volim ovu jesen, mogla bi da potraje…
i opet smo se umorni i zadovoljni vratili kući, u nadi da ovo nije poslednji radni vikend…
centar za zemljanu arhitekturu
centar za zemljanu arhitekturu
