blatni malteri

02 zemlja blatni malterikoriste se ili za   spajanje elemenata prilikom izrade zida (čerpić) ili kao završna obrada. obrada površina zemljom i prirodnim materijalima jedan je od veoma korišćenih metoda danas u svetu i jedan od vrlo interesantnih načina ponovnog uvođenja i vraćanja zemlje u ove krajeve.

osnovna uloga ovog sloja je zaštita zida od nepogoda i šokova, produženje veka trajanja, poboljšanje izgleda zida kako bi se sakrili nedostaci grubih radova, u davanju prijatne boje i povećanju termičke udobnosti.

dobar završni sloj treba dobro da prianja za podlogu, da bude dovoljno elastičan da, bez pucanja, primi eventualne deformacije podloge, da bude nepromočiv za kišu, da dozvoli regulaciju vode i vlage u zidu, da bude otporan na mraz, i na kraju, da bojom i teksturom bude u skladu sa okruženjem.

potrebno je : pripremiti površinu, zatim se odlučiti za jednoslojno ili višeslojno nanošenje i na kraju za dekoraciju. dekoracija nije sama sebi cilj ali, igrajući se formom, reljefom, prirodnim pigmentima, svetlom i senkom, zidovi mogu postati svojevrsna umetnička dela.03 zemlja blatni malteri

1. priprema podloge
pre pripreme, potrebno je da znamo od čega je zid na koga želimo da nanosimo blatni malter, i u kakvom se stanju nalazi. da li postoje pukotine i koji je razlog njihovog nastanka – da li zbog procesa sleganja, odnosa između različitih materijala… kakav je kvalitet izvedenih zidova – da li su pravi, ima li rupa / pukotina koje treba zapušiti, da li se javlja vlaga i ’cvetanje’ zidova zbog prisustva soli, zatim koji su njihovi uzroci tih pojava i da li su tretirani.

tek tada prelazimo na pripremu podloge : prvo očistimo zid, zatim zapušimo rupe (ako je moguće – istim materijalom od koga je i podloga.) takođe, ako nam je podloga heterogena (ako imamo drvene elemente koje takođe želimo prekriti blatnim malterom), potrebno je pokriti ih jutom ili mrežom, kako prilikom sušenja ne bi došlo do pucanja, zbog toga što svaki materijal drugačije ’radi’.

ukoliko je podloga glatka, potrebno je, na neki način, pospešiti prianjanje (da li hrapavljenjem, nanošenjem sloja za mehaničko prianjanje ili postavljanjem neke druge podloge, kao što su ploče od trske i slično (koje ujedno poboljšavaju i izolaciju  zida.)) ukoliko je podloga apsorbujuća, potrebno je prethodno je nakvasiti, kako ne bi upila vodu iz maltera.

priprema podloge : čišćenje i postavljanje podloge od trske

priprema podloge : nanošenje prvog sloja za bolje prianjanje maltera

2. struktura : jednoslojna ili višeslojna
zatim, u zavisnosti od toga kakva je podloga i kakav efekat želimo, blatni malteri mogu biti naneti u jednom, dva sloja ili više slojeva. kod nas je najčešća primena dvoslojnog zemljanog maltera. takođe, sledeći sloj može se naneti samo onda kad je prethodni potpuno suv, kako ne bi došlo do pucanja.

pre malterisanja zida, potrebno je da napravimo ogledne testove sa zemljom i različitim dodacima, kako bismo videli njenu reakciju i kako bismo znali šta joj je potrebno dodati.

tako, na jednom očišćenom delu zida, napravimo pravougaonike (ili kvadrate) veličine 20x30cm ili veće, i testiramo : prvo samo zemlju (kojoj je prethodni dan dodata voda i koju smo ostavili preko noći da odreaguje), zatim zemlju i pesak, zemlju i plevu, zemlju i pesak i plevu, u različitim procentima (i sve doze obavezno zapisujemo pored uzorka), kako bismo videli koji će malter biti najbolji – koji će se relativno lako nanositi, koji neće pucati, a koji nam je ujedno i najekonomičniji.

ukoliko se radi samo jedan sloj, treba da bude prethodno testiran, da ne puca nakon sušenja, a zemlja treba da bude prosejana (ukoliko ima krupnijeg kamenja i slično, na 0.5 mm.) ukoliko se radi o višeslojnom malteru, prvi sloj može i da ispuca, jer se time pospešuje prianjanje narednog sloja. može, ali i ne mora da se prosejava, dok je svaki naredni sloj finiji. u zavisnosti od toga kakav efekat želimo, treba da bude prosejan i dodaju mu se različiti stabilizatori.

ovako napravljene uzorketreba da ostavimo da se potpuno osuše, a ako imamo vremena da sačekamo, bilo bi dobro da ih ostavimo duže vremena i da posmatramo njihovu reakciju na različite vremenske nepogode.

uzorci koji su ispucali govore nam da imamo previše gline, odnosno da je glina previše masna ili da smo dodali previše vode; i takve uzorke smatramo nepogodnim. od uzoraka koji nisu ispucali, posmatramo koji se ponaša najbolje, prisetimo se koji je bio najlakši za nanošenje i, prvenstveno, koji nam je najekonomičniji za izradu. ako smo u nedoumici, možemo, na većoj površini, ponoviti izradu dva ili više maltera, kako bismo videli koji nam više odgovara.

pr.1:  1 zemlja              2zemlja+1pesak     1zemlja+1pesak    1zemlja+2pesak


1 zemlja+10% pleve    2z+1pe+10% pl       1z+1pe+10% pl    1z+2pe+10% pl


testovi sa dva najrasprostranjenija tipa zemlja u Novom Sadu

3. dekorativni sloj je završni sloj blatnog maltera. veoma je tanak (2-3mm), na bazi glina u boji i veoma sitnih peskova, kreča, boja na bazi silikata, kazeina i celuloznog lepka ili voska, a često mu se dodaju i pigmenti, čime se postiže izuzetna dekoracija.
postoje i razne tehnike završne obrade blatnih maltera, kao što je zgrafito (ornamenti ili slike u nekoliko slojeva različite boje, koji se zatim skidaju sa delova površine), modelovanje i razni reljefi, što se i kod nas često radilo oko otvora – obrazujući profilaciju postavljanjem grana ili drvenih letvica, nakon čega se nanosi blatni malter. kod nas se zemlja gotovo nikada ne ostavlja kao završna obrada, što ostavlja zanimljivu mogućnost  daljeg istraživanja i primene.

pribor i alatke koje se koriste : prsti (moji najomiljeniji!) i šake, celi dlanovi! (dopuna: Miša Antić), plastične ili drvene mistrije, ravnalice, gletarice od inoksa, japanske gleterice od plastike ili metala; četke, blage krpe, sunđeri, ravnalice-sunđeri i drugo.

ZAKLJUČAK
Blatni malteri danas su sve više u primeni zbog svojih izuzetnih karakteristika, kao i zbog svoje dekorativnosti i lepote. iznad svega, u svetu globalnog, predstavljaju jedan od načina očuvanja lokalnih vrednosti. a ukoliko bismo našli načina da ih osavremenimo i prilagodimo današnjem načinu života, možda bi to bio najlakši povratak zemlje kao građevinskog materijala na ove prostore.01 zemlja blatni malteri

*svi tekstovi, kao i najveći broj fotografija, su autorska dela mene (i mojih prijatelja, kolega, učesnika radionica), pa Vas molimo da nas obavestite ukoliko želite da iskoristite deo nekog teksta ili fotografiju. takođe, kompletne tekstove i slike možete koristiti za sopstvene potrebe, ali ne i objavljivati potpuno preuzete bez našeg znanja na drugim mestima. hvala na razumevanju!

5 мишљења на „blatni malteri

  1. ako mi dozvoljavate, imao bi malu dopunu: kod nabrajanja „pribor i alatke koje se koriste“ na prvom mestu su “prsti” i to je OK. ja bi samo odmah iza toga dodao i “dlanovi”. Dakle cela šaka … umesite zemlju pa je nanosite da bi olepili površine, oblikovali ivice … pravo uživanje.
    eto, samo toliko.
    pozdrav.
    Miša

  2. Hvala na tekstu prepunom informacija.
    Mi smo skidali stari malter posto se odlepio i popucao na dosta mesta, pa nam je ideja taj isti malter vratiti nazad na zid. Posle skidanja maltera videli smo da su pucanja uzrokovana sleganjem zidova oko vrata, tako da prvo ide njihovo stabilizovanje, a pravi uzrok je kapilarna vlaga koja je strulila nosece grede oko vrata. Presekli smo zidove i postavili hidroizolaciju, a za malter nadam se da cemo uspeti prateci vasa uputstva.
    Sretno u buducem radu.

  3. Procitao sam na forumu „sam svoj majstor“ da blatni malter i cigla ne idu zajedno pa se dvoumim…
    Da li se moze ozidati blatom i ciglom,tavanica od monte,pa posle uraditi blatni malter?
    Hoce li otpadati sa monte?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*