Manifest za pravo građenja nepečenom zemljom

Časopisi ’EcologiK’  i ’Architectures à vivre’ su se udružili sa CRATerre-om, kako bi pokrenuli apel solidarnosti za pravo građenja nepečenom zemljom. Upotreba ovog materijala miri kulturu sa društvom, ekologijom i ekonomijom, stubovima održivog razvoja. Ovaj manifest ističe univerzalnu vrednost zemljane arhitekture – i kao svetskog nasleđa i kao moderne neophodnosti za jednu eko-odgovornu budućnost.

Već jedanaest hiljada godina čovečanstvo ima dokaz neverovatnog kapaciteta građenja nepečenom zemljom – od jednostavnih naseobina, pa sve do palata i čitavih gradova. Danas, u različitim kontekstima i na različitim teritorijama, ovaj građevinski materijal ostaje i dalje najviše upotrebljavan, budući da trećina svetske populacije živi u staništima od naboja, čerpića, pletera i bolokova od stabilizovane zemlje. Skromna ili monumentalna, ova arhitektura je prisutna u 190 zemalja; ona je svedok kvaliteta svakodnevnog života i tehničkih inovacija, koji usko sjedinjuju znanja i odvažnost, umetnost i virtuoznost. Ove konstrukcije bivaju ponovo otkrivene od strane profesionalaca i široke javnosti, ali ih pojedinci odbijaju, uništavaju, pa čak i zabranjuju u ime novih normi građenja.
Postoje, međutim, i mnogobrojna moderna arhitektonska ostvarenja građena zemljom, primeri inovativni i lepi. Iako potpuno odgovaraju današnjem vremenu, često su zanemarena, obezvređena ili ignorisana.

Mi tvrdimo da je, pred izazovima kao što su zaštita prirodnog okruženja, očuvanje kulturne raznovrsnosti i borba protiv siromaštva, upotreba zemlje neizostavna i nezamenljiva.
Mi tražimo pravo na gradnju zemljom, jer svako ljudsko biće ima pravo na smeštaj, prilagođen svojim potrebama i resursima. Arhitektura i urbanizam budućnosti treba da odgovore održivo na ovu težnju.

* graditi zemljom znači ponovo razmisliti o globalnoj i lokalnoj upotrebi resursa naše planete, udružujući zemlju, vodu i sunce, u tehničkom, kulturnom, socijalnom, ekonomskom i izazovu okruženja.
* graditi zemljom znači braniti pravo na upotrebu prirodnog i ekološkog materijala, neiscrpnog, sveprisutnog i lako dostupnog većini, kako bi se najugroženijima omogućila gradnja staništa sa ’onim što im je pod nogama’.
* graditi zemljom znači promovisati lokalne resurse, i ljudske i prirodne, poboljšati uslove života, vrednovati kulturnu raznolikost i održavati sistem društvene brige za gradnju i održavanje izgrađenog.
* graditi zemljom znači koristiti ’prirodni beton’, koji nudi realnu ekološku i ekonomsku zamenu, nasuprot materijalima i postupcima proizvodnje štetnim po okruženje.
* graditi zemljom znači ponovo vrednovati, prilagoditi i transformisati više od 11.000 godina znanja i tehnike, i ujediniti jedan drevni materijal sa jednom inovativnom arhitekturom.
* graditi zemljom znači prepoznati kulturnu vrednost vernakularne gradnje, suprotstaviti se uništavanju i ohrabriti rehabilitaciju objekata, poštujući materijal i arhitektonski izraz.
* graditi zemljom znači nastaviti razvoj umetnosti gradnje i njenu kompleksnu primenu u celini, koja ujedinjuje arhitekturu, estetiku i dekoraciju.
* graditi zemljom znači tražiti inovativna rešenja, kako bi se optimizirala upotreba materijala, pojednostavila primena i stvaranje novih arhitektura.

cilj ovog manifesta, naklonjenog gradnji zemljom, je da se :
* preskoče prepreke i blokade uzrokovane pravilima i normama potpuno neprilagođenim materijalu i njegovoj upotrebi,
* formiraju profesionalci za modernu i tradicionalnu gradnju,restauraciju i konzervaciju nasleđa od nepečene zemlje,
* prodube naučna istraživanja materijala, tehnika proizvodnje, zaštite nasleđa i moderne arhitekture, kako bi se poboljšao kvalitet života,
* podučava zemljanoj arhitekturi kao posebnoj disciplini, posebno u školama za arhitekturu, građevinu i društvene nauke.

CRATerre, visoka nacionalna škola arhitekture u Grenoblu, Unesco, EcologiK, Architectures à vivre, Dominique Gauzin-Müller, Jean Dethier, Lipsky-Rollet, Anna Heringer, Martin Rauch, Francis Diébédo Kéré, Marcelo Cortes, Rick Joy, Réseau PROTerra, AsTerre.

ako želite potpisati ovu peticiju (ukoliko ne razumete francuski, u gornjem desnom uglu izaberite engleski): www.manifesterre.net

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*