beli grad II – Kazablanka

decembar 2012: ar deko, neomavarska & moderna Kazablanka ;)ART DECO CASABLANCAa sad najlepši i najizazovniji deo ovog grada. i jedan od najzahtevnijih postova koje sam ikad pisala… nadam se da ćete uživati u ovom obilasku!mali lučki grad, u toku francuskog protektorata, između 1912. i 1956, postaje velika arhitektonska laboratorija, gde će avangarda ujediniti marokanske i zapadnjačke motive. tokom prve polovine XX veka Maršal Lyautey namerava da od grada napravi nešto posebno. da bi se to postiglo, on osniva Zavod za arhitekturu i urbanizam, prvi takve vrste u istoriji francuskog urbanizma. njegov direktor, urbanista Henri Prost, radi projekat po kom Kazablanka, po prvi put, izlazi van delova medine, između 1917. i 1922.godine. do 1930, mavarska arhitektura počela je da oslikava pariski ar deko, karakterističan po kitnjastim balkonima, stepenicama i prozorima od kovanog gvožđa; fasadama i frizovima sa „urezanim elementima“ i zaobljenim, pre nego pravim, spoljnim uglovima.232 maroko kazablanka ulicejaka ekonomija i privatni investitori dovešće do proširenja i izlaska grada do Trga Ujedinjenih nacija. pravljene su avenije, beton prkosi zakonima gravitacije; kompanije, banke i bogati pojedinci ulažu u gradnju, ali ne bilo kog tipa – ar deko se nameće kao glavni stil. glatke linije, stroga simetrija i pravi uglovi javljaju se zajedno sa cvetnim dizajnom inspirisanim secesijom, strogošću i masivnošću konstruktivizma ili Bauhausa. ipak, nisu sve ar deko zgrade jednake arhitektonske vrednosti, ali su toliko brojne da formiraju jednu homogenu i impresivnu urbanu celinu. one pokazuju do koje mere je Kazablanka bila nov, moderan grad, orjentisan ka budućnosti i izgrađen u samo nekoliko decenija.  iako je većina fasada u lošem stanju, ipak se osećate kao u nekom filmu pred tom lepotom…147b maroko kazablankamnogi od najboljih primera nalaze se u delu grada oivičenim bulevarom Muhameda V na severu, avenijom Lalla Yacout na jugu, ulicom Princ Moulay Abdellah na zapadu i ulicom Ibn Batouta na istoku.
a ukoliko želite da saznate više, knjige koje preporučuju su „Colonial Myths and Architectural Ventures“  (Jean-Louis Cohen i Monique Eleb) ili francusko izdanje: „Casablanca – Portrait d’une Ville“ (JM Zurfluh).21 maroko kazablanka art nouveau izlogposle dosta mukotrpnog traženja informacija po internetu, konačno sam pronašla njihov zavod i dosta informacija je preuzeto odatle… bilo je zabavno prepoznavati zgrade koje smo fotografisali i igrati se na ovaj način… slobodno mogu reći da sada ovaj grad znam skoro pa u dušu ;) pa, da i vas upoznamo sa lepotama koje smo videli:

zgrada Bessonneau, zvana Hôtel Lincoln, jedan je od prvih repera centra grada. Izgrađena 1916.godine, sadržala je 60-ak stanova, prodavnice i hotel. neomavarski uticaj na ovoj klasičnoj strukturi podseća na arhitekturu XIX veka Severne Afrike. početkom 80-ih godina zgrada je potpuno ruinirana, a rušenje terase izazvalo je smrt 2 ljudi. iako se nalazila pod zaštitom, do potpunog kolapsa došlo je 2009.godine. danas je gotovo nemoguće videti je od silnih skela, čini se da ima nade da se spase: 11 maroko kazablanka skela oko hotelaodmah preko puta njega nalazi se zgrada istog naziva – Bessonneau, te je, verovatno, činila celinu sa hotelom. odmah uz nju nalazila se još jedna zgrada u sličnom stilu, koju su srušili pre nekoliko godina, što je izazvalo buran protest stanovništva…116 maroko kazablanka art nouveaupogledajte taj predivni spoj zapada i mavarske arhitekture…116c maroko kazablanka art nouveau116b maroko kazablanka art nouveausa druge strane ulice nalazi se centralna pijaca, koju je projektovao Bousquet Pierre 1917.godine. odlučeno je da se pijaca premesti 1914. sa Trga Ujedinjenih nacija, a za novu lokaciju izabrana je ona na kojoj je, tokom 2 meseca, biila Francusko-marokanska izložba, kojom je maršal Lyautey pokušao da napravi promociju ekonomskog potencijala zemlje. prizemna zgrada preuzima tradicionalni stil pijaca južnog Maroka.  u enterijeru, centralni pokriveni deo na vrhu ima deo u obliku rotonde, u kome se prodaje riba. unutrašnja ulica okružuje butike. svež vazduh i ventilacija su obezbeđeni zahvaljujući fontanama i uskim otvorima. 8 ulaza omogućava ulaz sa svih strana, a glavni ulaz je nedavno istaknut i pokriven zelenim i žutim zellige pločicama:28 maroko kazablanka pijacajedna od prvih lepotica na koju smo nabasali, a o kojoj nismo našli detaljnije informacije: 100 maroko kazablanka art nouveaubilo je simpatično kako smo Bojan i ja seli, sa željom da razvrstamo zgrade po stilovima, kako biste lakše mogli da ih pratite… ali smo vrlo brzo shvatili da su ovi uticaji toliko pomešani i isprepletani, da bi to bila nemoguća misija; pa smo odlučili da vas vodimo onako kako je i nas vodio put:101 maroko kazablanka art nouveauzgradu Maret projektovao je  Hippolyte Joseph Delaporte 1932.godine. Delaporte stiže u Kazablanku 1913, zajedno sa braćom Perret potpisuje projekat za radnje Paris-Maroc (koje su postale Galerija Maroka), srušene 70-ih. Takođe je projektovao hotel Excelsior i male vile u ulici Parc, najvećim delom u neomavarskom stilu. Na ovoj 6-spratnoj zgradi meša neoklasične stilove i secesiju. zaobljeni ugao je polazna tačka za niz talasa koji se šire duž glavne fasade. 6.sprat u galeriji ističe spektakularni dekor prethodnog sprata, koji je pokriven višebojnim zellige (gleđosane terakota pločice koje se postavljaju u malteru), u kojima dominira tirkizna, evocirajući arhitekturu Gaudija. kupola iznad ugla zgrade takođe je pokrivena zellige pločicama, a u dijalogu je sa zgradom Levy-Charbon, podignutom 1929. u blizini. ulaz je vredan posete zbog dekora enterijera:102a maroko kazablanka art nouveauambiciozno smo u Kazu došli na dan, da na brzaka pogledamo taj ar deko… ostali smo dva ipo i mogli smo bar još toliko, a verujem da ne bismo sve prošli…103b maroko kazablanka art nouveauna kraju smo se toliko umorili i prezasitili od ove lepote, da je bilo pomalo frustrirajuće… mogli smo fotografisati bukvalno sve, na svakom koraku…104 maroko kazablanka art nouveaua kad smo već iznemogli, podelili smo se i svako je slikao po jednu stranu ulice…105 maroko kazablanka art nouveau pa opet, sada dok istražujemo o gradu, 106 maroko kazablanka art nouveaushvatamo koliko smo toga predivnog propustili… 107 maroko kazablanka art nouveaukao što već napisah, imali smo sreće što je Kralj dolazio u posetu, pa su se glavne fasade krečile u belo…108 maroko kazablanka art nouveaunikada ne bih pomislila da i „samo“ bele, fasade mogu da budu tako lepe… 109 maroko kazablanka art nouveaue, a nikako da vam kažemo zašto je Kralj dolazio!  trebalo da zvanično otvori puštanje u rad novog modernog tramvaja, kakvog mi ovde još uvek nemamo. 306 kazablanka tramvajzamislite dvoje zaluđenika koji gledaju gore i fotogtafišu zgrade, dok im neprestano zvižde radnici koji ih opominju kada stanu na šine, a tramvaj zvrnda iz daljine i najavljuje da stiže…305 kazablanka tramvaj naravno, osim ar dekoa i secesije, ima tu još svega i svačega…110 maroko kazablanka art nouveauzgrada zajedničkog južnoameričkog društva za hipoteke izgrađena 1929. po projektu Mariusa Boyer-a i Balos Jean-a. nakon što je došao u Kazablanku 1919, Boyer je dao veliki doprinos izgledu grada. raznovrsnost stilova u kojima je radio ima jednu zajedničku karakteristiku: majstorsvo i kreativnu silu. zgrada dobija na monumentalnosti zahvaljujući centralnom delu iznad ulaza. ovaj deo se završava terasama sa dve velike nadstrešnice, koje podsećaju na avionska krila, a možda imaju veze sa imenima avijatičara, herojima I svetskog rata, po kojima ulice ovog kvarta nose nazive:111 maroko kazablanka art nouveaunastavljamo dalje niz ulicu, uglovi se zaobljavaju…112 maroko kazablanka art nouveau stilovi se mešaju…      115 maroko kazablanka art nouveauzgradu Martinet projektovao je Pierre Bousquet 1919.godine. Bousquet je prisutan u Kazablanci od 1914. i radi sve do 1952.godine. projektovao je mnogo značajnih objekata, kao što su: licej Lyautey, civilnu bolnicu, Pasterov institut, zgrade stroge i funkcionalističke. na Bulevaru Muhameda V  projektovao je centralnu pijacu, poštu i berzu, gde poštuje neomavarski stil. zgradu Marinet projektovao je u duhu secesije: krive i kontra-krive naglašavaju promenu toka duge fasade, koja dominira malim trgom između centralne pijace i zgrade  Bessonneau. 4 sprata su podignuta nad prvobitnim arkadama iz tridesetih godina. 117 maroko kazablanka art nouveau„mouqarnas“ – elementi islamske arhitekture, formiraju stalaktite i završavaju ivice vertikalnih delova, koji se zaobljavaju na sledećem nivou, kako bi primili čipkane gvozdene elemente – genijalno!301 ar deko kazablanka302 ar deko kazablankaovaj projekat je jedan od mnogih primera izvrsnosti u izvedbi, naročito stručnosti zidara (često Italijana) i kovača…117d maroko kazablanka art nouveauzgradu Maroc-Soir projektovao je Marius Boyer kao sedište bivšeg marokanskog dnevnog lista „la Vigie“, kad je neomavarski stil bio diktiran za administrativne zgrade od strane Protektorata. 119 maroko kazablanka art nouveauMarius Boyer ovde koristi neomavarske elemente 20-ih godina: izražena plastika oko lučnih prozora, sa nadstrešnicama pokrivenim zelenim pločicama. izlozi u braon aluminijumu i zatamnjena stakla, ispod arkada na Bulevaru Muhameda V, dodati su osamdesetih…119b maroko kazablanka art nouveaupreko puta se nalazi zgrada u istom stilu, Privredna i industrijska komora, a u njenom simetričnom nastavku i Pošta, koju je 1918. projektovao Pierre Bousquet.118 maroko kazablanka art nouveaupreko puta, još jedna interesantna zgrada sa žutim elementima…120 maroko kazablanka art nouveaunastavljamo dalje Bulevarom Muhameda V i otkrivamo još sveže ofarbanih zgrada, sa kombinacijom secesijskih i elemenata neomavarske arhitekture…121 maroko kazablanka art nouveaupreko puta, u nastavku, ko bi znao, još jedna belka sa secesijskim i baroknim elementima, ako je verovati kolegi – suprugu ;)123 maroko kazablanka art nouveauima li smisla bilo šta više komentarisati ili da vas samo pustim da uživate u belom gradu i predivnim detaljima?124 maroko kazablanka art nouveau125 maroko kazablanka art nouveau 126 maroko kazablanka art nouveau127 maroko kazablanka art nouveau 128 maroko kazablanka art nouveau129 maroko kazablanka art nouveauzgradu Grand Bon Marché projektovali su, u periodu 1929-1932, Auguste Cadet, Edmond Brion i Marcel Desmet. centralni deo građevine veoma se elegantno uzdiže nad tri prolaza i formira dekorativne zabate ukrašene mozaicima, posebno rafinirane plave i zelene metalik boje. mozaike nalazimo i sa donje površine balkona. prolazi, koji se spajaju u centralnom delu, su prirodno osvetljeni zahvaljujući staklenim površinama u gvozdenim ramovima. desno od nje, nalazi se zgrada Trianon, koju je 1935. projektovao Marcel Desmet u stilu kubizma. levo, Édmond Brion potpisuje 1947.zgradu Crédit Maroka, jednostavnog stila. monumentalni ulaz u banku radio je Raymond Subes, poznati kovač pariske umetnosti.130 maroko kazablanka passage du grande soccozgradu El Glaoui (1922-1927) projektovali su Boyer Marius i Jean Balois. naručilac ove zgrade je niko drugi do čuveni paša Marakeša – Glaoui. ovo je jedna od najspektakularnijih na Bulevaru Muhameda V, projektovana u naročito uspešnom ar deko stilu Kazablanke; odiše monumentalnošću, zahvaljujući znalačkom načinu tretmana fasade: drugi i treći sprat su povezani mermernom kolonadom, koja nosi galeriju na poslednjem spratu. dva ulaza u zgradu, kao i prolaz koji povezuje Bulevar Muhameda V i ulicu Allal-Ben-Abdallah, istaknuti su vertikalama, koje se završavaju sa 4 dupleksa pokrivena crvenim i zelenim pločicama, svaki sa krovnom baštom. 131 maroko kazablanka passage glaouiAntoine de Saint-Exupéry, pilot Aeropostala (i autor Malog Princa!), odseo je ovde sa svojom ženom Consuelo.131b maroko kazablanka passage glaouizgradu Bennarosh projektovao je 1932. Aldo Manassi, arhitekta koji se školovao u Italiji, a koji je nestao bez traga u kasnim tridesetim. aktivan između 1920. i 1930, ostavlja ovu petospratnicu kao jedno od poslednjih svojih dela, snažno inspirisan ar dekoom evropskih centara, prvenstveno Bečom. tretman fasade daje čitavoj građevini jedan izuzetni vertikalni izraz: igra monumentalnih vrhova i visoki (francuski) otvori, dekorativni zabat na uglu, dupli stubovi na tri nivoa…poslednji sprat naglašen je grupama od 4 ili 5 masivnih stubova, koji se prvi vrhu završavaju braon zellige pločicama:133 maroko kazablankahotel Excelsior projektovao je  Hippolyte Joseph Delaporte 1914-1916. Delaporte je autor prvih građevina koje su građene van medine, hotela Excelsior i radnji Paris-Maroc, od armiranog betona (radnje su srušene). ovaj objekat i sam je na prelazu medine, stare luke i grada budućnosti. hotel i njegova pivara ubrzo postaju glavno mesto okupljanja: 135b maroko kazablanka hotel excelsiordekorativne fasade podsećaju na objekte u Alžiru i Tunisu, u neo-mavarskom stilu, sa polukružnim  lukovima, zelenim i portugalskim azulejos pločicama. na uglu ulice Brahim Amraoui, ulazni hol je još uvek u prvobitnom stanju, uprkos jeftinim pultovima: 135d maroko kazablanka hotel excelsiorono što nas je oduševilo na ovoj…136 maroko kazablankajeste secesijska dekoracija ispod (oronule) terase ;)136b maroko kazablankanekoliko zgrada sa neomavarskim elementima:140 maroko kazablanka141 maroko kazablanka142 maroko kazablankaa pogledajte ove interesantne konzole!144 maroko kazablankai čest motiv udvojenih stubova:146 maroko kazablanka 147 maroko kazablankauh, pauza nam je bila više nego potrebna… koliko god da je lepo, previše je ovo informacija za radoznale oči ;)04 maroko kazablanka kafa b i dovo je jedna od mojih omiljenih – nažalost, nisam uspela da saznam ni ime arhitekte, ni jedan drugi detalj…148 maroko kazablankaa nekad objašnjenja nisu ni potrebna:148c maroko kazablankadovoljno je samo pogledati ove predivne detalje… i ostati bez daha!148b maroko kazablanka konačno dolazimo i do čuvenog Rialta, koga je projektovao Pierre Jabin 1929. jedan je od prvih bioskopa u gradu, sa kapacitetom od 1300 mesta, pojačan sa još 400 mesta na balkonu (koga nosi greda dugačka 22 metra, bez ijednog potpornog stuba!) Bez obzira na mnoge renovacije i modifikacije, i dalje ostaje jedan od primera tipičnog ar dekoa. ideja bioskopa je bila vrlo ambiciozna: da filmovi budu prikazivani u isto vreme kad i u Parizu ili Americi!  Rialto je bilo značajno mesto jednog veoma hedonističkog grada, okrenutog ka suncu, sportu i bioskopu. 150 maroko kazablanka cinema theatre rialtonastavljamo nemu šetnju, ako ne zamerate, do prve o kojoj saznamo nešto više: 151 maroko kazablanka154b maroko kazablanka156 maroko kazablanka 157 maroko kazablankaBojan dodaje: možda je zanimljivo napomenuti da se, po prvi put u arhitektonskom projektovanju, središnji deo objekta uvlači u parcelu u odnosu na rubove zgrade u secesiji. time se dobijalo na prostoru i boljem osvetljavanju stanova. kasnije taj obrazac organizacije mase i osnove građevine primenjuje i ar deko i moderna. dosta takvih primera naći ćemo ovde…158b maroko kazablanka 159 maroko kazablanka160 161 maroko kazablanka 162 maroko kazablanka163 maroko kazablanka 166 maroko kazablanka168 maroko kazablanka 172 maroko kazablanka174 maroko kazablanka 177 maroko kazablankaWilaya, bivšu gradska kuću, projektovao je Mairus Boyer 1928-1936. sa Bankom Maroka je poslednja izgrađena zgrada na Trgu Muhamed V, koju je 1914.skicirao Prost, a precizirao Marrast 1920. Boyer je 1927. pobedio na konkursu za gradsku kuću, koja je izvedena 1937. glavno telo zgrade, sa zvonikom i satom, sastoji se od kolonade, trezvene i stroge, koja skriva ulaz, nad kojim se nalazi veliki balkon sa arkadama i tri monumentalna otvora uokvirena kamenom. u enterijeru, na dva sprata, galerija okružuje 3 velika unutašnja dvorišta sa biljkama. ona je udvojena na fasadi pokrivenim hodnikom, koja omogućava direktnu vezu između kancelarija. odgovarajući na zahteve koje nameće ovo zdanje, Boyer meša stilove: ar deko u predvorju i na dvostrukom stepeništu sa 2 slike Majorelle-a; i neomavarski na arkadama, zelenim i zellige pločicama na fasadi, salama za slavlja i stubovima dvorišta. rezultat je dragulj arhitekture karakteristične za upravne zgrade Protektorata: 182b maroko kazablanka tribunalTribunal – prvostepeni sud:182 maroko kazablanka tribunal182c maroko kazablanka tribunal182d maroko kazablanka tribunals druge strane ulice…183c maroko kazablankapošta, 1918-1920. izgrađena u isto vreme kad i aktuelna ambasada Francuske, naspram trga koji je još delimično vojni kamp, delo je arhitekte Adriena Laforgue, koji je uzeo, kao inspiraciju, Veliku pošti Alžira, izgrađenu nekoliko godina ranije. arhitekta je ovde napravio izuzetan spoj dekora sa zellige pločicama, naročito zelenim i plavim frizom, krovom sa zelenim pločicama, kao i prelepim plavim i crnim panelima, koji markira ulaz pod tremom. unutrašnja prostorna organizacija je smatrana u to vreme veoma inovativnom. 184 maroko kazablanka posta184b maroko kazablanka posta184c maroko kazablanka postabanku al Maghrib projektovao je Brion Edmond 1937.godine, sa klasičnim, ukrašenim monumentalnim frizom od klesanog kamena, oko prozora inspirisan umetnošću Almohada. 185 maroko kazablanka banka 185b maroko kazablanka banka186 maroko kazablanka 187 maroko kazablanka la princierela Princière, dragulj iz 1920, projektovao je francuski arhitekta Alexandre Cormier. 303 ar deko kazablanka princiere 304 ar deko kazablanka princiere187b maroko kazablanka la princierezgrada Baille & Café la chope, arhitekata Auguste Cadet & Brion Edmond, projektovana je 1931. ovo je jedan od poslednjih projekata udruženja Cadet&Brion. Fernand Baille pripada talasu preduzetnika i arhitekata koji su došli iz Alžira i Tunisa, privučeni neodoljivim usponom grada. zgrada se nalazi na ugaonoj parceli od 600 m² i sastoji od 2 sprata posvećena trgovini i 6 spratova posvećenih stanovanju (kao i 7. na uglu.) ar deko rezervisan je za 6. i 7.sprat. plave i zelene pločice stvaraju reljef  i daju iluziju tradicionalnih zellige pločica:189 maroko kazablankainteresantni ugao zgrade:  191b maroko kazablanka192 maroko kazablankajedan od čuvenih ar deko hotela – Guynemer:193 maroko kazablanka hotel guynemer195 maroko kazablanka 196 maroko kazablanka197 maroko kazablanka 198b maroko kazablankaova zgrada nas je posebno oduševila – nažalost, nismo uspeli da saznamo ništa o njoj… 199b maroko kazablanka„naznačeni dimnjaci na samoj uličnoj fasadi i ugaone kružne kule čine je, definitivno, originalnom“ dodaje Bojan. 199d maroko kazablanka199e maroko kazablankakao i ovi zanimljivi mozaici:  200b maroko kazablanka201 maroko kazablanka203 maroko kazablanka 205 maroko kazablanka206 maroko kazablanka 208b maroko kazablanka209 maroko kazablanka 211 maroko kazablanka 212 213 maroko kazablanka214 maroko kazablanka 216b maroko kazablanka218 maroko kazablanka 219 maroko kazablanka221 maroko kazablanka 222 maroko kazablankaLevy-Charbon zgradu projektovali su Ignacio Sansone i Paul Busutill,1929. Ignacio Sansone je stigao iz Tunisa 1920.godine. zidar, koji je postao arhitekta, udružio se sa svojim sinom Paulom Bustillom do 1939. sa 3 fasade, ova građevina sa sastoji od komercijalnog prizemlja i 5 spratova za stanovanje. prvi i četvrti sprat imaju talasaste terase inspirisane ar nuvo linijama. ar deko stil je izražen u frizu na poslednjem spratu i u vertikalnim žljebovima dve ugaone rotonde, sa kupolama pokrivenim braon pločicama, krunisanim lanternama sa plavim staklom. 170 maroko kazablanka302 maroko kazablankazgradu Liscia projektovao je Pierre Jabin 1937.godine. prepoznaje se stroga i jednostavna arhitektura, a bele i izbrazdane trake su prekinute vertikalama od sivog mermera. u prizemlju su se nalazili butici i kafe Dominique Basciano (obnovljen 70-ih) i bioskop Lux, danas zatvoren. podovi i zidovi ulaznog hola na dva nivoa pokriveni su pačvorkom od mermera (porodica Liscia je bila vlasnik radionice za izradu mermera.) terasa na 7.spratu, na kojoj se nalazi apartman-bašta, oivičen je perforiranom betonskom pergolom. 311 maroko kazablankae, ovde smo već bili na kraju snaga, a činilo se da nismo obišli ni polovinu onoga što smo želeli da vidimo… u samo jednom deliću ovog velikog grada!05 maroko kazablanka kafa b i dipak, nastavljamo! jer, kako odoleti svoj ovoj lepoti koju imamo priliku videti sad i ko zna kad?224 maroko kazablanka 226 maroko kazablankanaravno, mene uvek najviše obraduju secesijski detalji…227 maroko kazablanka233 maroko kazablanka detaljine znam kako se ovo desilo, biće da je od umora – slikali smo ovu malu i simpatičnu, a onu do nje nismo uopšte! a potpuno je neverovatna – vidite, pomalo korbizjeovska!314 maroko kazablankazgradu Assayag projektovao je Marius Boyer 1930-1932. dvadesetih godina planirano je da se delovi luke pretvore u poslovni deo grada. Eirik Labonne, generalni sekretar za stambena pitanja, ohrabruje arhitekte i urbaniste da projektuju visoke zgrade. Boyer ovu zgradu pravi iz dva dela, od 4 i 8 spratova, odvojenu unutrašnjom ulicom koja pokriva garaže u podrumu. na Aveniji Hassan Séghir, 3 spojena b+loka se spuštaju u nivoima, stvarajući velike terase ispred stanova, a na vrhu se nalaze 3 dupleksa. osim 3 stepeništa, oko 90 stanova organizovano je tako da im omogući da su osvetljeni sa tri strane i da su izolovani, sa zajedničkim vertikalama umetnutim između njih (stepenice, liftovi, vertikale za otpad):301 maroko kazablankadirektno su osvetljeni i provetravani prozorima naglašenim na tri kule. na 8.spratu se nalazi zajednička terasa za sušenje veša. ovaj objekat neodoljivo podseća na neka dela Parižanina Henri Sauvage, u konstruktivističkom maniru. 303 maroko kazablankazgradu Attijariwafabank (Ex-B.C.M.) projektovao je, opet, Marius Boyer 1929. inspirisana kubizmom, zgrada ima dve kule na uglovima, ostavljajući centralni deo otvoren ka ulici, što omogućava prirodno osvetljenje bankarske hale, koja je duplo veće visine. kubistička strogost je umanjena upotrebom kamena, koji ističe vertikale i povezuje periferne galerije poslednjeg nivoa, dajući stilizovani izgled kazbe južnog Maroka.304a maroko kazablanka 304c maroko kazablankai zgradu Levy-Bendayan projektovao je Marius Boyer iste godine (1929.) kasnih dvadesetih, Boyer pokreće nešto radikalnije među svojim savremenicima. uklanjanjem kontinuiranog fronta i usklađivanjem sa unutrašnjim dvorištem, on predlaže fasade u duhu Bauhausa, usečene ispod nadstrešnice u prizemlju, praveći 4 otvorena dvorišta. sukcesivno smanjenje visine ka centru osvetljava svaki od 45 stanova, koji su povezani kružnim stepeništem:312 maroko kazablanka na raskrsnici ulice Ferhat Hachad i avenji lalla Yacout dominiraju dve kule povezane mostom. ova zgrada je zasigurno jedna od najspektakularnijih u centru grada, po mišljenju i njihovih stručnjaka, a i nas! 312b maroko kazablanka313b maroko kazablanka 316 maroko kazablanka319 maroko kazablanka zgrada desno je Bendahan, a projektovao je Edmond Brion 1935.godine. nakon ove godine i dovajanja od kolege Cadet-a, Brion se odvaja od neomavarskog i ar deko stila, karakterističnog za njihova zajednička dela. on počinje da gradi u modernom stilu, svetlo i pregledno, a ovaj projekat je lep primer za to. zgrada je na trapezastoj parceli i sastoji se od poslovnog prizemlja i 4 sprata za stanovanje, uključujući i 3 apratmana sa 3-4 sobe. najmanjoj fasadi, koja gleda na Trg 16.novembra, dodat je peti i šesti sprat sa tankom nadstrešnicom zaobljenih uglova.  318 maroko kazablankaBojan: oronule fasade sa klima uređajima, prljave i haotične ulice sa gomilom tezgi, prodavaca i pogrešno parkiranih automobila, podsećaju na Beograd devedesetih!324 maroko kazablankaza kraj, još par modernijih osvarenja: 401 maroko kazablankajedno veoma neobično:  402 maroko kazablanka402b maroko kazablankado potpuno modernog dela stare luke Kazablanke:  404 maroko kazablanka za kraj, ono što smo videli samo iz autobusa na putu za Marakeš je Crkva Svetog srca, koju je projektovao arhitekta Paul Tournon. početkom 30-ih godina, završen je prvi deo crkve, a drugi tek 1953. monumentalnih dimenzija (33m ispod luka, 75 m dužine), potpuno izgrađena u armiranom betonu, svojom neopterećenom i elegantnom strukturom ističe vrednost prozora koji se ritmično ponavljaju i ukrašavaju hor i veliku kompoziciju veoma stilizovanog Hrista, ugrađeni u betonsku mrežu sa geometrijskim motivima koji podsećaju na arapkso-andaluzijsku arhitekturu. tornjevi imaju izgled minareta, iako novi grad još uvek nema džamiju. biskup crkvu daje gradu 70-ih, pa je ona danas sedište kulturnih događaja: izložbi, koncerata, modnih revija…229 maroko kazablanka ono na šta, nažalost, nismo naišli su: hoteli Transatlantique i Volubilis i klanica u istočnom delu grada… kaže Bojan da ćemo se vratiti jednog dana. ja, koja ne volim povratke, kad nas još toliko toga čeka, mislim isto – dovršićemo ovu priču jednog dana… detaljima enterijera i imenima preostalih zgrada ;)01 maroko kazablanka na glavnom trgu b i di vidimo se u Gradovima Boje Zemlje ;)

3 мишљења на „beli grad II – Kazablanka

Оставите одговор на Ljiljana Stošić Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*