BALKAN EARTH konferencija

23-25.avgust 2019, Titel, Srbija

Već godinama pokušavamo da, kroz razne projekte, okupimo bivšu Jugoslaviju na temu zemljane arhitekture, ali bez uspeha. Kada su nam prošle godine kolege iz Mađarske i Rumunije, osnivači Regio Earth festivala, predočili da je plan da mi budemo domaćini trećeg Regio Earth-a, hteli smo da iskoristimo priliku i, budući da ne možemo samo da radimo radionice i obuke bez prethodne teorije, organizujemo i konferenciju.

Nekako paralelno, nakon izložbe i konferencije na Kritu, kolege iz Grčke i Bugarske odlučuju da pokrenu priču o zemljanoj arhitekturi Balkana, te priča od jugoslovenske, dobija još širi karakter i odlučujemo se da napravimo prvu BALKAN EARTH konferenciju.

Nakon odluke da organizujemo ova dva događaja, postavilo se pitanje mesta: Beograd je bio prva, druga opcija je bio Novi Sad.

Na kraju je odluka, ipak, pala na opštinu Titel – varošicu Titel za konferenciju i selo Mošorin za festival i opštinu Zrenjanin za stručnu ekskurziju (crkva u Ečki, Belo Blato.) Iako je ovo značilo mnoge komplikacije (iz Beograda nema direktnog autobusa do Titela ni Mošorina; nema smeštaja u Mošorinu itd.), bilo je vredno dodatnog truda.

Budući da nam je bila potrebna sala za 100-150 ljudi, kao i smeštaj za oko 50 predavača i trenera, odlučeno je da konferencija bude održana u Titelu. Smeštaj za predavače, goste i deo učesnika bio je u hotelu Tisa, dok je za njih oko 60 bio obezbeđen privremeni kamp u joga centru u blizini. Predavanja su održana u Domu kulture, izvanrednoj sali od 300 mesta.

Cilj konferencije je bio okupljanje predstavnika zemalja Balkana, radi upoznavanja zemljane arhitekture regiona, njenog alarmantnog
stanja, ali i potencijala koje ono u sebi ima, budućoj saradnji i
zajedničkim projektima.

Ali, pre upoznavanja sa našim nasleđem, nekoliko najznačajnijih profesora i praktikanata zemljane arhitekture iz sveta pričalo nam je o svojim iskustvima, istraživanjima, saradnjama, projektima…

A započeta je još jedna zanimljiva tema – o ženama u zemljanoj arhitekturi.
Nakon predstavljanja nasleđa regiona i izleta po okolini, održan je i okrugli sto. Konferenciju je pratila izložba “Zemljana arhitektura Balkana”.

Konferenciju je, u Domu kulture u Titelu, otvorio predsednik opštine, Dragan Božić, nakon čega sam nas sve povela u kratku “šetnju” po zemljanom svetu.

Nako toga, prisutnima se obratio Hanno Burtcher iz Austrije, specijalista za naboj, koji je, osim naboja, pričao i o obnovi svog, klasično napravljenog, doma u Austriji, uz upotrebu zemlje i prirodnih materijala.

Reč je preuzeo Léo Boulicot, inženjer materijala iz Francuske, koji radi za istraživački centar Amàco, koji je predstavio njihova istraživanja, ponašanja i karakteristike zemlje.

Zatim je Filipe Jorge iz Portugalije, arhitekta i vlasnik izdavačke kuće Argumentum, predstavio 14 godina izdanja publikacija vezanih za zemljanu arhitekturu.

Za kraj prvog dela dana, čuveni 81-godišnji profesor Gernot Minke iz Nemačke, pionir prirodne gradnje u Evropi i svetu i zvezda naše konferencije, predstavio 40 godina rada sa zemljom, slamom, zelenim krovovima i objektima otpornim na zemljotrese.

Nakon pauze, započeta je tema “žena u zemljanoj arhitekturi”, a imali smo čast da nam o njoj govore četiri izuzetne žene. Prva od njih, Elena Carillo Palacios, arhitekta iz Španije, koja se već godinama bavi ulogom žena u gradnji i zajednici, pričala nam je o problemima sa kojima se suočavaju žene i deca u Mezoamerici.

Potom smo slušali o sjajnim projektima koje radi Zuzana Kierulfova sa svojim udruženjem Artur iz Slovačke, o ECVET sertifikatima koje sprovode i raznim drugim treninzima koje organizuju.

Sledi Lydie Didier iz Luksemburga, doktor ekologije, vođa brojnih projekata finansiranih od strane EU za gradnju sa zemljom, koja, osim gline i prirode, jednako ceni ljude i saradnju.

Za kraj prvog dana, umetnica Daphna Yalon iz Izraela predstavila je svoje iskustvo u radu sa zemljom i zajednicom i zatvorila prvi dan festival, nakon čega su učesnici nastavili druženje u centru Titela.

Drugog dana festivala, predstavilo se 11 zemalja Balkana – iako neki među njima do sada nisu bili u dodiru sa zemljanom arhitekturom, temu su jako dobro istražili i predstavili, te se nadamo da je ovo tek početak istraživanja.
Ali, pre predstavljanja zemljane arhitekture bliske prošlosti, arheolog Branka Nestorović iz Mošorina nam je predstavila zemljanu arhitekturu praistorije, sa posebnim osvrtom na lokalitet Feudvar na Titelskom bregu.

Nakon nje, ja sam predstavila zemljanu arhitekturu Srbije i projekte na kojima KFZ radi poslednjih godina.

Siniša Pocrnčić, ispred CROrk udruge iz Hrvatske, predstavio je zemljanu arhitekturu Hrvatske, a potom I svoje bogato iskustvo u gradnji objekata od drveta i slame, sa zemljanim malterima.

Davor Dolenčić iz udruženja Rast nas je upoznao sa zemljanom arhitekturom Slovenije i projektima obnove na kojima radi.

Sanela Klarić, arhitektkinja, profesorica na Burč univerzitetu u Sarajevu i predstavnica Zelenog savjeta pokazala nam je zemljanu arhitekturu Bosne i Hercegovine, radove na paviljonu od slame koji su započeli, kao i proizvodnju izolacionih materijala od vune.

Milica Tanasijević, arhitektkinja i sekretarica mreže South East European Heritage predstavila je zemljanu arhitekturu Crne Gore, sa posebnim osvrtom na različite maltere koji su u primeni.

Zemljanu arhitekturu Makedonije predstavio je vajar i prirodni graditelj, Dejan Spasović iz Rakatrak akademije.

Nakon pauze, supruga Hanno Burtcher-a, doktor Ana Žikić iz Kruševca, koja je, pored klasične, studirala i kinesku medicinu, pričala nam je o osnovama balansiranog života, vezi sa prirodom i zemljom, oboljenjima graditelja zemljom, a potom nam je pokazala vežbe koje treba da primenjujemo.

Potom nam je Adam Bihari, arhitekta i osnivač Regio Earth festivala iz Mađarske i jedan od pokretača Sarkollektiva, predstavio zemljanu arhitekturu Mađarske i projekte koje razvija sa raznim timovima sa kojima sarađuje.

Alina Negru, arhitektkinja iz Rumunije i osnivačica Regio Earth festivala, predstavila je zemljanu arhitekturu Rumunije, sa posebnim osvrtom na Banat, kao i projekte na kojima radi u okviru Atelier TERRApia.

Zemljanu arhitekturu Bugarske i svoje projekte predstavilo je dvoje izuzetnih arhitekata – Varvara Valtchanova i Georgi Georgiev.

Amanda Cici, arhitektkinja iz Albanije, predstavila je zemljanu arhitekturu svoje zemlje i projekte na kojima je učestvovala u okviru CHwB Albania kampova.

Za kraj, Apostolos Mousourakis i Georgios Andreakis predstavili su zemljanu arhitekturu Grčke, kao i projekte koje rade u okviru Piliko tima.

Nakon predviđenog obilaska zemljanih objekata u samom Titelu,

trećeg dana je organizovana stručna ekskurzija u Ečki,

Poseta proizvodnji trske i ručak u Belom Blatu:

A nakon ručka, i okrugli sto sa 11 predstavnika Balkana (i posmatračima iz drugih zemalja.) Lydie Didier nam je pomogla u vođenju diskusije i sumiranju zaključaka:

Konferenciji je prisustvovalo preko 100 učesnika, predavača i gostiju iz 32 zemlje (Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija, Severna Makedonija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Albanija, Grčka, Češka, Slovačka, Austrija, Italija, Francuska, Luksemburg, Nemačka, Engleska, Španija, Portugalija, Finska, Turska, Izrael, Estonija, Siera Leone, Čile, Peru, Argentina, Indija, Kina i Japan.)

Konferenciju je, pored 5 članova Kluba finih zanata, pomoglo i 6 volontera, koji su fotografisali događaj, ali i pomagali u svim drugim aspektima (svetlo, zvuk, prijem učesnika, održavanje prostora itd.) i bez njih ne bismo uspeli!

BEkREf su podržali: opština Titel, RŽF, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, Ministarstvo životne sredine, Francuski institut, Italijanski kulturni centar u Beogradu, BOSCH alati, PerSu marketi, mlekara Stado moje, Rofix malteri, WOOD planet stolarija, OM made grickalice, Pero sredstva za čišćenje, Moving udruga, garažna vinarija Tri međe i oblak, Aqua line voda, Diginet štamparija, Tehnofluid, Signit boje, Turistička organizacija Srbije, Nuts&fruits, craft pivara Razbeerbriga, ArchiBox i OŠ Isidora Sekulić iz Mošorina.

hvala svima i do sledeće avanture :)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*