polica i pećka

avgust-septembar 2018, Mošorin                                 radionice podržava opština Titelželja je bila da ovaj zapadni zid dnevne sobe nekako oplemenimo… ideja nije originalna, nađena je negde na netu, ali su joj dodati neki lični pečati :) uz nešto rasprave o potrebi za njom, ipak smo je napravili. i moram priznati da joj se obradujem kad god uđem u sobu :)

uglavnom, zidalo se ostacima opeke, blatnim malterom. kosina je izvedena drvenim letvicama, a ispunjena komadima opeke i zemlja-slama mešavinom. završni ukras napravljen je od grančica bagremca, koje su podebljavane, u nekoliko naleta, smesom zemlja-slama. čitava polica je olepljena istom ovom smesom. police su drvene fosne. nakon što se prvi sloj osušio, polica izgleda ovako.  na jednoj septembarskoj radionici, Nina-Miloš-Ksenija isprobavaju završni sloj…ugrađujem stakla (opet mešavinom zemlja-slama), pa prelazim na završni sloj (1zemlja+1pesak+1pleva) otprilike je ovakva postavka poslednjih mesec dana: mama radi, dečak priča priče da joj bude lakše (hvala Ivanu na fotki :)i završni sloj je urađen. nije idealno, po mojoj meri. Bojan se još navikava na nesavršenost. slede testovi sa ljubičastim pigmentom Mirinog dede – jajčana je mnogo lepa, ali bi celo selo trebalo da skuplja jaja da bih je završila! sa lanenim uljem ne ide, skida se; sa krečom je previše svetlo, a sa vodom retko… kad sam već bila na granici odustajanja, mama se setila kako je baka radila sa ovim pigmentima i molerajima – mlekom! provereno kod bake – i uspeva :)  počinje bojenje prvog sloja, u nadi da će pigmenta biti dovoljno :)i neke igrarije sa različitim svetlima, hvala Ivanu-Jovani na idejama :) e, onda se prešlo na drugi zadatak – ulepšati pećku. U pomoć su pozvane umetnice, a inspiracija je palata Zinder u Nigeru… međutim, ispalo je nekako predimenzionisano za sobu, skoro da je „pojelo“ policu, pa sam sve skinula (izvinite, devojke :) i krenula ispočetka – sa manjim šarama. na kraju mi se ni to nije svidelo :(pa sam prešla na treću opciju – valjkom utisnuti šaru. to je ispalo najdiskretnije. eto, još završni sloj poda (koji je sačekao, kako bismo imali gde da se zgrejemo tokom mORA 2018 radionice), pa bojenje i lan-voskiranje i soba je, konačno, gotova :)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*