dnevnik jednog majstora

iliti : kako je sve počelo:
dragana u španijiu skraćenoj verziji na: linkedin.com ili  youtube.com (prevod na engesli i španski)

priča o zemlji počinje negde tokom studija na novosadskoj arhitekturi (1999-2005), gde se kroz predmete profesora Ranka Radovića, a uz ‘ekologiju građene sredine’ i ‘graditeljsko nasleđe’, razvija ideja o ovakvom putu … a koju  još više učvršćuju prakse IAESTE :

* u Siriji (jul-septembar 2003), radeći u ‘Official Service for Preservation and Rehabilitation of the City of Aleppo’ na snimanju postojećeg stanja jednog od objekata u starom jezgru grada Alepa, kao i predlogu za njegovu zaštitu, očuvanje i prenamenu.F1020005

* u Kolumbiji (septembar-decembar 2004),  radeći pri ‘Corporación de la Candelaria’  na projektu rekonstrukcije, rehabilitacije i integracije starog glavnog bulevara ‘Carrera 7’ u današnje urbano okruženje (i revitalizacija postojećih fasada), i na ‘Universidad de la Salle’ na urbanističko-arhitektonskom predlogu za stambene kuće lokalnog stanovništva izbeglog iz ratom zahvaćenih područja Kolumbije i problem prenaseljenih predgrađa Bogote.F1100009-1024x685

za temu  diplomskog biram arhitektonsko-urbanističku studiju Dečjeg sela u Kamenici,
kao pokušaj da se, primenom principa i elemenata osavremenjene tradicionalne gradnje, eko-materijalima, raznolikošću detalja i arhitektonskih simbola, obezbedi toplina prostora za decu bez roditelja u jednom specifičnom urbanom kontekstu. Zemlja je jedan od predloženih materijala za izradu kuća (više kao generalni koncept)dipl7print2-Model-1024x776

posle završenih studija, provodim tri godine u Africi, u Ruandi, gde sam, radeći na projektima moderne arhitekture (revitalizacija hotela Mille collines, benzinska pumpa Kobil sa pratećim sadržajima, koncept katoličke crkve Notre damme de Misericorde, predlog projekta fudbalskog terena u Kigaliju, predlog eko-kampa u Injambane, Mozambik), tokom kojih sam došla u dodir i sa zemljanom arhitekturom, kako Ruande, tako i  celog regiona … Burundija, Konga, Kenije i Tanzanije.PresentationRwanda2009

Plakat, ‘slučajno’ otkriven u jednom gradiću na jugu Ruande, pokreće me da se prijavim za
Post Master u Francuskoj, za koji počinjem da istražujem zemljanu arhitekturu Ruande, zemljana arhitektura Ruanda, a učestvujem i na nekoliko radionica organizovanih od strane nemacke organizacije DED :RwandaDED

Kako su me na Visokoj nacionalnoj školi arhitekture u Grenoblu primili medju 20 studenata u program Craterre, za dvogodisnji post master DSA Terre, priča se nastavlja u Francuskoj, gde kroz teoriju i praksu učimo o zemljanoj arhitekturi … prakse u velikim ateljeima u l’Isle d’Abeau  … i kroz nekoliko samoinicijativnih radionica (Cremieu, Grenoble), zatim sledi konferencija u Italiji… zatim slede:
* prvi posao izrade blatnih maltera stepenišnog jezgra 4-spratne zgrade u Grenoblu Edison-stage-Craterre-2009
* praksa u Bugarskoj kod bivše studentkinje DSA Terre Varvare Vatchalove
* praksa u Španiji:stage-Spain

* u potrazi za zemljanom arhitekturom pod zaštitom Unesco-a Španije i Portugala,
spain portugal
* i još jednom praksom u Francuskoj, Corbelin, kod Albe i Wilfreda Corbelin-stage-Craterre-2009

po povratku u Srbiju, a kao 460 i neka na listi zavoda za zapošljavanje, tražim alternativne načine za posao: na jednom od 7 konkursa, dobijam kuću od zemlje i započinjem sa radom na pripremi centra za zemljanu arhitekturu u Mošorinu…

paralelno sa ovim, postajem deo tima novosadske marketing agencije „kuća čuvarkuća“, za koju sam radila gotovo 3 godine na raznim poslovima izrade 3d modela, a uporedo na promociji i podizanju svesti o zemljanoj arhitekturi, pišuću blog: kucacuvarkuca.com. još uvek sarađujemo na projektu „leonardo PIRATE 2012-2015“, na procesu sertifikacije za gradnju zemljom: pirate

od marta 2013.godine, postajem slobodni „Zemljak“ i bavim se svim poslovima koje imate priliku da pratite na ovom blogu… a od 30.septembra 2014.postajem vlasnik firme EARTH&CRAFTS :)

2 мишљења на „dnevnik jednog majstora

  1. Zdravo Dragana,

    Moje ime je Milena Stanojevic. Ja sam arhitekta/urbanista i radim u JP Zavodu za urbanizanm Niš i ovakve priče su me oduvek privlačile.
    Preporuku da pogledam tvoj blog i rad dobila sam od koleginice arh. Jovane Zaharijevski.
    Čitajući tvoju priču, u glavi mi se rađala jedna misao – „Koritnik“. Naime, radi se o napuštenom selu (sa brojem stanovnika – 0) u blizini Niša, tačnije Niške Banje, koje je predviđeno za stvaranje Muzeja na otvorenom „in situ“.
    Možemo da prodiskutujemo o ovoj temi, ako si zainteresovana…
    U svakom slučaju, tvoj rad predstavlja pravo osveženje. Sve Pohvale.

    Pozdrav,
    Milena

    • hvala puno, Milena! upravo pregovaramo o jednom predavanju u Nišu, tako da se nadam da će biti prilike da prodiskutujemo o svemu uživo! javljam se čim budem imala više informacija, veliki pozdrav. Dragana.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*